Saveti za ishranu trudnica i dojilja

Getty images: Emilija Manevska

Maja Đotunović, VMS

Najlepši, ali i najzahtevniji period u životu žene su period trudnoće i dojenja. Bez obzira na svu radost i zadovoljstvo koje sa sobom nose, javljaju se mnoga pitanja, nedoumice i dileme, od kojih je veliki broj vezan za ishranu u ovom osetljivom periodu.

Pravilna ishrana u trudnoći treba da obezbedi da se beba pravilno razvija u materici, a isto tako može da utiče na razvoj bebinih navika vezanih za ishranu posle rođenja. Može se reći da prvih 1.000 dana života, od začeća do navršene druge godine, predstavljaju postavljanje kamena temeljca za formiranje zdravih stavova u ishrani. U ovom periodu ishrana treba da bude raznovrsna i izbalansirana. Svaka namirnica ima svoj značaj, ali su neke značajnije za razvoj bebe. Trudnica treba da unosi voće, povrće (sveže ili kratkotrajno termički obrađeno), meso (teleće, juneće, živinsko), jaja, mlečne proizvode (mleko, jogurt, kiselo mleko, mladi sir), žitarice od celog zrna bogate vlaknima.

U prvom trimestru trudnoće česte su jutarnje mučnine. Uprkos njima ne treba izbegavati doručak, jer bez njega može doći do pada energije. U tim slučajevima se zbog osećaja gladi pribegava nezdravim namirnicama, koje mogu pojačati osećaj mučnine. Mučnine su često praćene povraćanjem i tada je potrebno unositi veće količine tečnosti koja se povraćanjem gubi. Tokom poslednja tri meseca trudnoće žena je obično na bolovanju, slabije se kreće, ali je zbog naglog rasta bebe u tom periodu kalorijski unos nešto povećan.

U trudnoći može doći do smanjenog nivoa pojedinih vitamina i minerala u organizmu, pa je potrebno dodati ih u vidu suplemenata. Odluku o tome donosi lekar. Najčešće se dodaju gvožđe i folna kiselina kod anemije. Može doći do smanjenog nivoa kalcijuma, koji je značajan za razvoj kostiju, mišića, zuba i nerava. Vitamin D utiče na imunosistem. Kada smo dovoljno izloženi suncu, naš organizam ga stvara u dovoljnoj količini, ali zbog klimatskih faktora nema ga uvek dovoljno, pa je potrebna supstitucija.

Tokom trudnoće može se javiti potreba za određenom vrstom hrane. U redu je pojesti i nešto manje zdravo ukoliko takve namirnice nisu zastupljene svakodnevno u ishrani. Takođe se može desiti da neke namirnice imaju čudan ukus i miris, što se pripisuje trudničkim hormonima.

Tokom trudnoće treba izbegavati alkohol, kofein, konzerviranu hranu, sirovo meso i ribu, gljive, visokorafinirane proizvode, transmasti i šećere.

Prednosti dojenja su višestruke kako za bebu tako i za majku. Majčino mleko je najbolja hrana za bebu. Ono obezbeđuje dovoljnu količinu hranljivih materija za normalan rast i razvoj bebe, štiti od infekcija jer sadrži antitela, smanjuje mogućnost alergija. Dojenjem se nastavlja veza između majke i bebe, smanjuje se rizik od nastanka karcinoma jajnika i dojke. Beba dobija obrok koji je uvek pripremljen, sterilan i odgovarajuće temperature. Majčino mleko je jedina namirnica koja se prilagođava potrebama bebe kako po sastavu tako i po količini. Sastav mleka se menja od početka do kraja obroka i na taj način beba unosi dovoljnu količinu ugljenih hidrata, proteina i masti. Uzimajući majčino mleko, beba će zadovoljiti potrebu za vodom. Zbog svega navedenog svaku ženu treba podržati u odluci da doji.

Da bi mama uspešno dojila svoju bebu, potrebno je da se i ona kvalitetno hrani. Ishrana treba da bude raznovrsna i izbalansirana. Žene koje su se u trudnoći zdravo hranile neće imati problem da takav način ishrane nastave i u periodu dojenja. U ishrani treba da budu zastupljeni voće, povrće, meso, jaja, mlečniproizvodi, žitarice od celog zrna.

Postoji dilema da li treba uzimati namirnice koje mogu da stvore osećaj nadutosti, kao što su mahunarke, kupus, brokoli, karfiol, ... Odgovor je da. Sve namirnice koje majka uzima u razumnim količinama ne bi trebalo da smetaju ni njoj ni bebi. Ukoliko majka primeti da neka namirnica iz njene ishrane smeta bebi (razdražljiva je, više plače, ima simptome slične grčevima), ne treba da je koristi određeni period, što je obično od dve četiri nedelje, i treba da bude oprezna prilikom ponovne upotrebe tih namirnica. Treba imati u vidu da i bebe koje su na veštačkoj ishrani imaju grčeve. Isto važi i za namirnice koje često izazivaju alergiju (kravlje mleko, orašasti plodovi, jagode, belance, žitarice koje sadrže gluten, riba, školjke...). Ukoliko je majka alergična na neku namirnicu, neće je unositi. Ukoliko nije alergična, ne treba da izbegava takve namirnice pod pretpostavkom da će beba razviti alergiju.

Dojilja treba da uzima više manjih, a češćih obroka. Doručak treba da sadrži hranu bogatu vlaknima jer će na taj način održati nivo energije. Ručak treba da bude lagan. Ukoliko je obilan, može dovesti do toga da se žena oseća tromo i pospano. U periodu dojenja povećan je kalorijski unos. Potrebe su individualne, ali je to uglavnom 400–500 k.kalorija dnevno.

U većini slučajeva dobro izbalansirana ishrana obezbediće dovoljnu količinu hranljivih materija. U nekim slučajevima potrebno je kao dodatak ishrani uvesti neke vitamine i minerale, što treba da bude pod nadzorom lekara.

Za dojilju je bitno da unose dovoljnu količinu tečnosti, na prvom mestu vode. Manjak vode može dovesti do dehidratacije i utiče na produkciju mleka.

Tokom dojenja ne treba koristiti alkohol, gazirana pića, veštačke napitke, duvan. Lekove treba uzimati isključivo uz konsultaciju s lekarom. Treba biti oprezan s kofeinom jer velike količine mogu dovesti do razdražljivosti.

Pored ishrane, na produkciju mleka može uticati i san. Čak i nekoliko minuta sna može biti dragoceno. Umerena fizička aktivnost može popraviti raspoloženje. Od izuzetnog značaja je podrška okoline. Majke treba podržati u odluci da doje, a ne dovoditi ih u dilemu da li imaju dovoljno mleka i da li je njihovo mleko kvalitetno.

Literatura:

Podeli ovu stranicu: