Program rane dijagnoze i lečenja psihoza
Šta je psihoza?
Psihoza je psihičko stanje u kome postoji izobličen, izvitoperen doživljaj realnosti. Taj izmenjeni doživljaj prati neki od ovih simptoma: sumnjičavost, osećaj da neko upravlja osobom ili da joj se svi smeju, da pričaju o njoj, osećaj da povremeno postoji buka, ili glasovi u okolini koje drugi ne čuju i sl. Osoba sve teže može da razlikuje šta je realno, a šta nije.
Pored toga, kod osobe sa psihozom može da se pojavi neraspoloženje, napetost, poremećaj spavanja, povlačenje od ljudi, slabiji rezultati u učenju, na poslu i u mnogim životnim aspektima. Postoje i slučajevi u kojima se javlja povišena energija, razdražljivost, uverenje da osoba ima posebne moći, znanja, iznenadno interesovanje za neobične, okultne teme…
Psihotična epizoda obično izoluje osobu od okoline, remeti odnose. Lični razvoj će stati, skliznuti unazad, biće upadljivije slabljenje u školi, na fakultetu, na poslu. Ove promene utiču i na porodicu pacijenta - mogu se pojaviti visoka napetost, česte svađe, prekor ili prekid odnosa...
Što se duže odlaže lečenje, raste rizik da strada kako pacijent, tako i osobe iz njegovog bliskog okruženja.
Oko 1-3% populacije ima šansu da doživi psihotičnu epizodu u nekoj fazi svog života.
Kod 80% osoba kod kojih postoji psihotični poremećaj, prve promene su nastupile u uzrastu od 16 do 30 godina.
Ko je ugrožen ?
Psihotični poremećaji nastaju zbog kombinovanih efekata gena i uticaja životne sredine.
Glavni faktori prijemčivosti (engl. „susceptibility“) za psihozu su:
- Biološke prirode (osoba u svojoj konstituciji ima veliki broj rizičnih varijanti gena koji su važni za obradu informacija i za kontrolu ponašanja)
- Uticaj sredine (osoba je u detinjstvu ili ranoj adolescenciji prolazila kroz situacije koje uzemiravaju, ugrožavaju osećaj sigurnosti i pripadanja: psihološke traume u detinjstvu, vršnjačko zlostavljanje u školi, emigracija, život u urbanom okruženju)
- Izlaganja pojedinim supstancama koje su toksične za osetljiv mozak (npr. zloupotreba marihuane i ostalih psihoaktivnih supstanci).
Procena rizika vrši se kroz intervju, koji vodi obučeni lekar (psihijatar), a ponekad je dobro da se angažuje i tim stručnjaka (psihijatar, psiholog, socijalni radnik), da se obave testiranja psihološkim instrumentima, kao i odredjena laboratorijska, elektroencefalografska, tomografska i druga medicinska ispitivanja.
Danas još uvek ne postoji genetski test kojim bi se otkrio individualni rizik za razvoj psihoze .
Koji su principi lečenja?
Lečenje se prilagođava individualno.
Metod se bira nakon pažljivog upoznavanja i ispitivanja. Psihoza nekad može da bude posledica drugih bolesti koje se ne leče psihijatrijski već neurološki, internistički, hiruški ( sekundarna psihoza), pa je važno proveriti opšte stanje osobe i odabrati pravu terapiju.
Osnovni fokus lečenja su kontrola nemira, neprilagođenog ponašanja, pozitivnih psihotičnih simptoma i sekundarnih simptoma, kao što su nesanica, uznemirenost i nedovoljna lična nega.
Primarni simptomi psihoza u užem smislu, efikasno se leče stabilizacijom dopamnina i ostalih monoamina u mozgu.
Danas je u terapijskoj primeni paleta lekova koji deluju na monoamine u CNS-u, a njih isključivo propisuje specijalista psihijatar/neuropsihijatar, koji takođe prati dejstvo lekova i prilagođava dozu. Lekar se takodje trudi da proceni koji način davanja leka najviše odgovara pojedincu (tablete koje se gutaju, tablete koje se rastvaraju u usnoj duplji, lek u kapima, injekcioni kratkotrajni ili injekcioni dugodelujući oblici leka).
Ako se pacijent javi na lečenje u ranoj fazi bolesti i ima blage simptome, vrlo male doze leka mogu uspešno da reše problem.
Sekundarni simptomi – Pored lekova, postoji veliki broj dodatnih nefarmakoloških metoda koje sprovode lekar, psiholog, radni terapeut ili drugi stručnjaci kada se simptomi stabilizuju:
- Pomoć osobi da prihvati poremećaj i savlada traumu povezanu sa poremećajem
- Prihvatanje izvesnog zaostatka u postignućima na socijalnom, školskom i profesionalnom nivou
- Suočavanje sa negativnim simptomima
- Suočavanje sa udruženim bolestima (post-psihotična depresija ili anksioznost)
- Prevencija recidiva – kontrola faktora rizika i pojačavanje zaštitnih faktora
Ukoliko želite da procenite da li kod vas postoji rizik da obolite od neke psihoze kliknite na sledeći link. *Total Assessment Expert Team – autori testa