Astma u sportu
Astma je hronična opstruktivna bolest disajnih puteva koja dovodi do problema pri disanju. Glavne karateristike su raznoliki i recidivirajući simptomi, reverzibilna (povratna) opstrukcija, suženje disajnih puteva i zapaljenje. Najčešći simptomi su kašalj, sviranje u grudima, nedostatak vazduha i kratak dah.
Uzrok astme je kombinacija naslednih faktora I faktora spoljašnje sredine. Postoji više podela astme, ali još uvek se koristi podela na alergijsku i nealergijsku. Kod alergijske astme simptomi nastaju kada je čovek izložen nekoj supstanci ili supstancama koje izazivaju alergijsku reakciju. Tokom perioda cvetanja, to mogu biti poleni drveća, trava i korova, ali mogu biti I alergeni zatvorenog prostora: kućna prašina, grinje, životinjska dlaka, buđ, duvanski dim… Pored ovih poznatih alergena, uvek treba obratiti pažnju na stanje okoline, pre svega temperaturu vazduha, smog, dim, zagađenost, ali i umor, stres i dodatne respiratorne infekcije.
Dijagnoza astme se postavlja na osnovu kliničkih simptoma, odgovora na lečenje i spirometrije. Vrlo je bitno nakon dijagnostikovanja astme pacijenta upoznati s njegovom bolešću, planom lečenja, predočiti mu prednosti pravilne primene terapije i njegove saradnje s lekarom.
Lekovi za lečenje astme su najčešće u obliku spreja i unose se udahom. To su pumpice, kada se lek nalazi u uređaju, inhaleru, i uzima onako kako je prepisano.Terapija se može koristiti svakodnevno ili samo onda kada se javljaju simptomi tj. po potrebi. Naravno, izabrani lekar određuje uvek terapiju i cilj svake terapije je da astma bude dobro kontrolisana, odnosno da simptomi astme budu pod kontrolom.
S obzirom na sve napred navedeno, nije iznenađenje što se dugo smatralo da sport negativno utiče na astmatičare. Mišljenja su bila podeljena i među lekarima i među sportskim trenerima. Naročito je bilo prisutno mišljenje da deca astmatičari treba da budu oslobođena nastave fizičkog vaspitanja. Ali, na sreću, brojna istraživanja koja su sprovedena poslednjih godina odbacila su taj stav i preporučila suprotno. Obolelima od astme preporučuje se bavljenje sportom i drugim fizičkim aktivnostima. Posebna pažnja se posvećuje deci koja boluju od astme da bi se što bolje razvila disajna muskulatura i takođe sprečila gojaznost zbog fizičke neaktivnosti. Kod dece vežbanje utiče na psihofizičko stanje. Tokom fizičke aktivnosti povećava se dubina disanja, smanjuje se broj respiracija, poboljšavaju plućni kapacitet, cirkulacija i rad srca.
Postoje brojni primeri vrhunskih sportista koji su, iako im je dijagnostikovana astma, uspeli da ostvare vrhunske rezultate u raznim sportskim disciplinama.
Veliku pažnju treba posvetiti izboru sporta koji treba preporučiti obolelima od astme. Najbolji izbor je plivanje, zbog tople i vlažne okoline u kojoj se provodi vreme. Pored plivanja, savetuje se i hodanje, lagana vožnja biciklom, gimnastika, trčanje na kratkim relacijama. Naravno, pri biranju sporta treba voditi računa o tome da li se trenira u dvorani ili na otvorenom, zavisno od vrste astme, da li je alergijska ili nealergijska. Obolelima od alergijske astme sa dokazanom alergijom na polene treba savetovati da izbegavaju fizičke aktivnosti na otvorenom u periodu cvetanja biljaka na čiji polen su osetljivi. Ne savetuje im se ni ronjenje ni padobranstvo zbog smanjene koncentracije kiseonika. Sportovi kao što su klizanje, hokej na ledu i svi sportovi koji se odvijaju na hladnom vazduhu donose rizik za nastanak asmatičnog napada. Preporučena učestalost treninga je od tri do pet puta nedeljno.
Pre započinjanja treniranja treba shvatiti da se bavljenje sportom savetuje samo kada se osećate dobro i nemate simptome i kada je dan dobar za treniranje, tj. kada je kvalitet vazduha dobar. S lekarom treba razmotriti izbor sporta prema afinitetima I posavetovati se o terapiji koju treba uzimati pre vežbanja, kao i u slučaju napada. Kada se radi o alergijskoj astmi, a treninzi se izvode napolju, treba se upoznati sa kalendarom cvetanja. Uvek trening treba započeti laganim zagrevanjem, jer je to od vitalnog značaja, posle 20–30 minuta zagrevanja dolazi do privikavanja pluća na napor i otvaranja eventualno suženih disajnih puteva. Tokom vežbanja bitan je unos tečnosti, jer oboleli od astme unose veće količine tečnosti u odnosu na druge sportiste jer vodom hidriraju sluznice disajnih puteva i razređuju sluz. Uvek treba koristiti lek, pumpicu, pre vežbanja i tokom vežbanja je držati kod sebe. U slučaju napada treba odmah uzeti lek i prekinuti s vežbanjem. Ako su simptomi prošli nakon pet minuta, može se nastaviti vežbanje, ali treba biti oprezan. Ako se javi I drugi napad posle uzimanja pumpice, treba prekinuti vežbanje.
Najvažnije za sve osobe obolele od astme jeste da shvate da astma nije hendikep, već mala prepreka koja se pažljivom pripremom može otkloniti. Ne treba dozvoliti da bolest postavlja ograničenja jer se s dobrom kontrolom bolesti može živeti punim plućima.
Dr Sofija Varagić Ivanović, internista-alergolog
Literatura:
1. Osnove sportske medicine, Richard Higgins, Peter Brukner, Bryan English, Data Status, 2009.
2. Šta je astma i kako je držati pod kontrolom, prof. dr Biljana Zvezdin, Društvo lekara Vojvodine Srpskog lekarskog društva, 2014.
3. www.astma.rs/sport-astma/koji-sport-izabrati-astma/
4. www.astma.rs/astma/najcesce-postavljena-pitanja-i-odgovori-o-astmi/