Kako zagađenje vazduha utiče na pogoršanje stanja kod astme i HOBP-a
Plućne bolesti spadaju u veći svetski zdravstveni problem jer uzrokuju šestinu svih smrti. Procenjeno je da će do 2020. godine HOBP biti na trećem mestu uzroka smrti i na petom mestu uzroka invaliditeta u svetu. Svake godine u Evropi 12,5% svih smrtnih slučajeva je posledica plućnih bolesti, a daju najmanje šest miliona hospitalizacija. Ukupni trošak u EU premašuje 380 milijardi evra. Najveće opterećenje nose HOPB i astma – preko 200 milijardi evra. A ovo je samo vrh ledenog brega.
Glavne promene koje dovode do bolesti, invaliditeta i smrti kod astme i HOBP su: pojačano stvaranje sluzi, slabija eliminacija sluzi, zadebljanje zidova bronhija, stvaranje većih vazdušnih šupljina u plućima, stvaranje proširenja bronhija sa posledičnom hroničnom infekcijom i povremenim krvarenjem…
Na astmu i HOBP, kao i prethodno navedene promene, izuzetno utiče zagađenje vazduha izazvano velikim brojem štetnih materija. Dnevne varijacije zagađenja vazduha mogu uzrokovati ozbiljno pogoršanje respiratornih simptoma. Aerozagađenje pogoduje respiratornim infekcijama, jer se zbog pojačanog oštećenja pluća gube mehanizmi za odbranu.
Zagađenje vazduha može biti:
- Izazvano pušenjem, aktivno ili pasivno
- Spoljno zagađenje
- Unutrašnje zagađenje
- Profesionalno zagađenje
Pušenje cigareta glavni je uzrok mnogih plućnih bolesti. Polovina ekonomskog opterećenja zbog plućnih bolesti posledica je pušenja. Duvanski dim sadrži više od 4.000 supstanci, od kojih su mnoge otrovne i mogu izazvati rak. HOPB će razviti 40–50% ljudi koji puše ceo život, u odnosu na 10% ljudikoji nisu nikada pušili. Ukoliko majka puši, kod dece mlađe od dve godine rizik za bolest pluća je povećana i do preko 70%.
Pasivno pušenje je udisanje otrovnih para koje su ostale u vazduhu nakon što je cigareta popušena. Tu je i izloženost dece majčinom cigaretnom dimu u toku trudnoće. Više od 600.000 nepušača umire svake godine u svetu zbog posledica izloženosti okolnom dimu cigareta. Pasivno pušenje kod dece može izazvati: kašljanje i vizing, te druge bolesti poput upale srednjeg uva... Kod odraslih pasivno pušenje može izazvati: rak pluća, kašljanje, vizing, te koronarnu bolest srca (infarkt) i moždani udar.
Spoljno zagađenje vazduha odnosi se na štetne čvrste čestice koje lebde u zraku ili na gasove u atmosferi koji se mogu udahnuti. To je mešavina raznih čestica, ozona, azotnih oksida, sumpor-dioksida, isparljivih organskih materija i ugljen-monoksida. Ova smeša je različita zavisno od mesta, godišnjeg doba i izvora zagađenja u određenom području, mikroklime, ruže vetrova... Oni nastaju u nizu izvora kao što su saobraćaj i industrija. Ako vežbate napolju, korisno je imati na umu da sledeća mesta mogu biti više zagađena: veliki visoki gradovi, opterećeni putevi i auto-putevi, industrijske zone...
Zagađenje vazduha pogađa 100% stanovništva. Dugoročno, zagađenje vazduha može smanjiti očekivano trajanje života, uticati na razvoj pluća, pogoršati astmu i dovesti do drugih bolesti pluća i srca. Ako imate neku plućnu bolest, aerozagađenje može da izazove pogoršanje simptoma, pogoršanje HOBP-a, teško disanje, zviždanje u grudima, kašalj i iritaciju.
Unutrašnje zagađenje vazduha označava izloženost određenim materijama nađenim u kućama, stanovima, školama, autobuskim i železničkim stanicama, podzemnoj železnici… U unutrašnjem vazduhu otkriveno je preko 900 različitih materija, a neki zagađivači mogu biti od dva do pet puta više koncentrisani unutar zgrada nego van njih. Kod nas je često zagađenje vazduha zbog otvorenih ognjišta i štednjaka na drva i ugalj. Rak pluća kod nepušača dovodi se u vezu sa izlošenošću radonu. Vlaga i buđ povećavaju rizik od astmatičnih napada za 30–50%. Aerozagađenje u zatvorenom prostoru potiče od različitih izvora, građevinskih materijala i nameštaja, sredstava za čišćenje, sistema za hlađenje... Ako je u stanu, gimnastičkoj sali, bazenu ili drugim zatvorenim prostorijama za vežbanje loš kvalitet vazduha, vaša pluća mogu biti oštećena aerozagađenjem.
Profesionalni faktori rizika su različite čestice, gasovi i pare ili dim na samom radnom mestu. Od 15 do 20 odsto svih slučajeva astme i HOBP-a kod odraslih povezano je s poslom. Profesionalne štetnosti koje mogu uticati na razvoj HOBP-a su: gasovi (sumpor-dioksid i amonijak), minerali (ugalj – najviše ispitivan, silikati, azbest, cement, staklena vuna, kaučuk), metali (kadmijum, vanadijum, isparenja pri zavarivanju), organska prašina (pamuk – prvi agens priznat kao uzrok HOBP-a, lan, juta, drvo), dim (motori sa unutrašnjim sagorevanjem)...
Faktori aerozagađenja deluju aditivno na astmu i HOBP. Prosečan pad FEV1 kod pušača je brži (60 ml/god) nego kod nepušača (30 ml/god). Pušači koji razvijaju HOBP imaju prosečni pad FEV1 za više od 60 ml/god.
Čovek dnevno udahne oko 15 m3 vazduha. Kada ste fizički aktivni, udišete češće i unosite više vazduha u svoja pluća nego kada niste aktivni. Ako je kvalitet vazduha loš, udahnućete veću količinu štetnih čestica na usta, a ne kroz nos. Usta nemaju sposobnost da filtriraju neke velike čestice iz vazduha i da ih zaustave da ne uđu u pluća. Za vreme vežbanja, manje udahnute čestice mogu prodreti dublje u pluća. Što više aerozagađenja udahnete u pluća, to će biti veći negativni efekti na zdravlje.
Postojanje negativnih zdravstvenih efekata dokazano je u studijama akutne i hronične izloženosti aerozagađenju. Epidemiološke studije akutnih efekata aerozagađenja su pokazale da su pacijenti koji boluju od HOBP-a osetljivi na akutni uticaj aerozagađenja i da je HOBP jedan od značajnih uzroka mortaliteta koji je povezan sa aerozagađenjem. U periodu povećenog aerozagađenja utvrđeno je povećanje broja akutnih egzacerbacija HOBP-a. Porast koncentracija čestica čađi, sumpor-dioksida, ozona i azot-dioksida povezani su s porastom respiratornih simptoma, hospitalnih prijema i prijema u hitnu pomoć zbog egzacerbacije, kao i porastom mortaliteta od HOBP-a. S obzirom na to da učestale egzacerbacije dovode do pogoršanja zdravstvenog stanja, trebalo bi usmeriti napore na prevenciju ovih epizoda i sprovesti efikasnu terapiju. Zbog limitiranih terapijskih mogućnosti HOBP-a, procena potencijalnih koristi od redukcije aerozagađenja od velikog je značaja za javno zdravlje.
Bolest treba lečiti, a još je bolje delovati preventivno.
Mere primarne prevencije: borba za zdravu životnu sredinu (posebno u naseljima sa visokim stepenom aerozagađenja), smanjenje izlaganja duvanskom dimu, smanjenje izloženosti prašini, dimu i gasovima na radnom mestu (izmenom tehnološkog procesa, kontrolom ekspozicije na radnom mestu, primenom uređaja za prečišćavanje vazduha, adekvatnom ventilacijom, kao i upotrebom ličnih zaštitnih sredstava).
Mere sekundarne prevencije odnose se na otkrivanje bolesti u najranijem stadijumu kako bi se omogućilo rano lečenje (prethodni i periodični pregledi radnika s profesionalnim rizikom od nastanka HOBP-a).
Postoje upitnici za procenu simptoma i pogoršanja bolesti kod pacijenata sa HOBP-om i astmom, procena rizika od egzacerbacije, klasifikacija težine HOBP-a, upitnik o kvalitetu života bolnice Svetog Đorđa…
Da biste se osećali bolje i da biste sprečili pogoršanje bolesti:
– Prestanite da pušite
– Provetravajte stan. Izbegavajte udisanje isparenja, dima, prašine i svega što otežava disanje
– Održavajte snagu tela. Šetajte, redovno vežbajte i jedite zdravu hranu
– Ako imate težak HOBP, što više štedite disanje. Olakšajte život u kući koliko je moguće
Dr Dragiša Jevremović, pulmolog OB Požarevac
Literatura:
1- Willemse BWM, et al. The impact of smoking cessation on respiratory symptoms, lung function, airway hyperresponsiveness and inflammation. Eur Respir J 2004 23: 464-476.
2- Serri R, et al."Quitting smoking rejuvenates the skin: results of a pilot project on smoking cessation conducted in Milan, Italy. Skinmed 2010; 8: 23-29.
3- Smoking and infertility. Fertil Steril 2004; 81: 1181-1186. 6. Doll R, et al. Mortality in relation to smoking: 50 years' observations on male British doctors. BMJ 2004; 328: 1519-1527. 04; 328: 1519-1527.
4- Outdoor air pollution and the lungs-www.european-lung-foundation.org-2013
5- Europska plućna bijela knjiga-www.erswhitebook.org.-2013
6- Indor air pollution and the lungs-www.european-lung-foundation.org-2018
7- Plućno zdravlje u Europi – činjenice i brojke G. John Gibson i sar. 2013.
8- GOLD 2019. godina
9- GINA 2017. godina
10- http://ec.europa.eu/environment/air/links.htm