Koliko je teška astma danas?

Dr Isidora Drča Rodić, medical advisor, Actavis Teva Srbija

Svi znamo važnost disanja, ali šta ako svaki udisaj predstavlja izazov? Teška astma, ozbiljno stanje disajnih puteva, utiče na velik broj ljudi širom sveta.

Kod nekih bolesnika, simptomi astme su veoma ograničavajući, značajno remete kvalitet njihovog života i života njihove porodice i tada govorimo o teškoj astmi. Ova bolest do skora je predstavljala ozbiljno stručno opterećenje i lekarima.

U narednim redovima bavimo se iskorakom medicine u smislu primene tzv. biološke terapije dostupne i kod nas, kojom tešku astmu prevodimo u astmu koja se da uspešno kontrolisati i omogućava pacijentima kvalitetan i ispunjen život.

Astma i osnovni principi lečenja

 Astma, bolest poznata od antičkog doba, predstavlja hroničnu, heterogenu bolest koja se uz adekvatnu terapiju može uspešno držati pod kontrolom, te pacijentima dozvoliti kvalitetan život. Astmu karakterišu teškoće u disanju- kašalj, osećaj nedostatka vazduha, osećaj gušenja. Terapija koja astmu drži pod kontrolom jeste dvojaka; jedna grupa lekova drži pod kontrolom upalni proces koji leži u osnovi astme druga grupa olakšava neposredne tegobe pacijenata u smislu olakšanja disanja. U astmi se terapija uglavnom primenjuje udisanjem iz posebnih uređaja-inhalera što omogućuje da lek dospe u disajne puteve gde treba da deluje. Navedena terapija predstavlja standard lečenja. U zavisnosti od tegoba pacijenta i procene lekara specijaliste biće propisan jedan ili više lekova u odgovarajućoj dozi. Većina bolesnika će na ovaj način postići adekvatnu kontrolu astme. Ipak, za oko 3-10 % obolelih od astme, ova bolest ima težak tok, neadekvatan odgovor na lečenje uprkos optimizaciji doza, te ograničavajući karakter, a često sa sobom nosi i dodatni niz pridruženih bolesti. Tada govorimo o pojmu teške astme (eng. severe asthma).

Gde leži problem i što je u stvari teška astma?

Imajući na umu dostupnost različitih vrsta inhalatorne terapije, kao ključne u savremenom tretmanu astme, postavlja se pitanje zašto astma ponekada i dalje izmiče dobroj kontroli? Odgovori leže na više strana i svakako su prepreke ka dobroj kontroli astme:

• inhaler kao sredstvo primene leka može biti prepreka ka dobroj kontroli, jer je nužno da pacijent ume ispravno upotrebiti propisani inhaler. Tome doprinosi temeljna edukacija prilikom uvođenja leka, ali i kontinuirana provera od strane medicinskog osoblja da li se inhaler ispravno koristi i tokom daljeg lečenja.
• otpor pacijenta da prihvati saznanje o hroničnoj bolesti
• raznolikost i cikličnost pojave simptoma astme što utiče na to da pacijent često ne shvati ozbiljnost svoga stanja, ali i otežava dijagnostiku i kada se pacijent obrati za pomoć lekaru.
• adherenca, tj. pridržavanje ili nepridržavanje režimu terapije propisane od strane lekara u slučaju lečenja astme proizilazi iz razumevanja/ nerazumevanja ove bolest, prihvatanja važnosti lečenja ali zavisi i od lakoće upotrebe inhalera.

Treba imati na umu da svi pacijenti kojima su propisane maksimalne doze standardnih lekova, a i dalje ne postižu dobru kontrolu bolesti ipak nemaju nužno tešku astmu. Deo bolesnika neće znati da ispravno primeni datu terapiju, deo njih neće slediti propisani režim uzimanja terapije, a deo njih pak ima pridružene bolesti koje utiču na simptome.

Dobar klinički pregled je, zbog svega navedenog, veoma važan kada se sumnja na tešku astmu. Nakon što se postavi dijagnoza prave teške astme pred lekarima je određivanje tzv. fenotipova astme kliničkim pretragama, što ih vodi ka preciznijoj slici prirode bolesti pacijenta sa teškom astmom.

Fenotip astme se odnosi na specifične karakteristike ili osobine astme koje se manifestuju kod pojedinca. Fenotipovi astme pomažu u klasifikaciji i pristupu lečenju jer omogućavaju personalizovan pristup u zavisnosti od dominantnih karakteristika bolesti kod svakog pacijenta.

Šira javnost vidi astmu samo kao alergijsku bolest, no ona može imati različite pojavne oblike, tj. pomenute fenotipove.

Sve ovo je veoma važno jer se težište savremenog pristupa pomera ka personalizovanoj terapiji i odabiru baš onog leka od kog će pacijent imati najviše koristi u zavisnosti kom fenotipu pripada.

Odnedavno, za bolesnije koji zaista imaju tešku astmu, postoji mogućnost personalizovanog lečenja tzv. biološkom terapijom.

Biološka terapija (ovi lekovi zovu se još i monoklonska antitela) podrazumeva molekule stvorene od živih organizama (npr. bakterije), a potom modifikovanih da ciljaju specifične molekule u ljudskom organizmu, pa se naziva još i ciljana terapija.

Targetiranjem ovih specifičnih molekula, biološki lekovi utiču na  put upale, koja dovodi do pojave simptoma astme.

Delovanjem na put upale koji je u podlozi astme, primena ovih lekova kod bolesnika sa teškom astmom može značajno smanjiti opterećenje bolešću.

Ovi lekovi dokazano dovode do smanjenja broja epizoda pogoršanja bolesti (egzacerbacija astme), smanjenja ili ukidanja terapije oralnim kortikosteroidima (OCS), kao i potrebe za javljanjima službi hitne medicinske pomoći (HMS).

Biološki lekovi dostupni za lečenja astme obično se primenjuju u injekcijama. Uobičajeno je primanje injekcija jednom mesečno, a način primene može varirati u zavisnosti od specifičnog leka, intravenskom infuzijom ili potkožnom injekcijom.

Moguće nuspojave ovih lekova uključuju reakcije na mestu uboda, glavobolje, umor, ali ozbiljne nuspojave su retke.

Vreme precizne, ciljane, personalizovane terapije je stiglo u područje teške astme i određeni broj, do sada nedovoljno dobro kontrolisanih pacijenata, koji su izmicali kontroli bolesti uz sve napore standarne nege i lečenja, sada imaju šansu da poprave svoj kvalitet života i drže bolest pod kontrolom, naravno uz stalni nadzor srtučnjaka iz ove oblasti.

Literatura:

• Global Initiative for asthma, GINA report 2023.
• The American Academy of Allergy, Asthma & Immunology (AAAAI)) Biologics for the Management of Severe Asthma (aaaai.org)
• Jin HJ. Biological treatments for severe asthma. Yeungnam Univ J Med. 2020 Oct;37(4):262-268. doi: 10.12701
• Menzies-Gow, et al. Tezepelumab in Adults and Adolescents with Severe, Uncontrolled Asthma,1800-1809 New England Journal of Medicine May 13, 2021 384(19):1800