Šta je HOBP?

Hronična opstruktivna bolest pluća – HOBP (chronic obstructive pulmonary disease – COPD) ozbiljna je bolest pluća koja otežava disanje. Ova bolest, koja je takođe poznata i pod nazivom emfizem ili hronični bronhitis, danas je četvrti vodeći uzrok smrti u svetu, a pored toga, uzrokuje i dugotrajnu onesposobljenost.

Kod osoba sa HOBP-om, disajni putevi su delimično suženi zbog pojačanog stvaranja sekreta, otoka sluzokože i spazma glatkih mišića bronhija, što otežava strujanje vazduha kroz njih.

Simptomi hronične opstruktivne bolesti pluća uključuju:

- Konstantno kašljanje, ponekad nazvano „kašalj pušača“
- Gubitak daha tokom aktivnosti u kojima je osoba ranije bez napora učestvovala
- Preterana proizvodnja sekreta
- Osećaj nemogućnosti disanja (pritisak u grudima)
- Nemogućnost dubokog udisanja
- Zvuk sviranja tokom disanja

Mnoge osobe sa HOBP-om izbegavaju aktivnosti u kojima su ranije uživali, jer veoma brzo osete nedostatak daha. Kod bolesnika sa odmaklom HOBP-om, nedostatak daha i drugi simptomi HOBP-a mogu otežati izvršavanje najosnovnijih zadataka, poput laganih kućnih poslova, šetnje, pa čak i kupanja i oblačenja. Ovi simptomi često se pojavljuju godinama pre nego što dođe do smanjivanja kapaciteta rada pluća. Međutim, ne mora da znači da svaka osoba koja ima ove simptome ima HOBP, a isto tako, ne mora svaka osoba koja ima HOBP da ima sve ove simptome. Koliko će simptomi biti teški, zavisi od mere u kojoj su pluća oštećena. Ako bolesnik sa HOBP-om nastavi da puši cigarete, do oštećenja će doći brže nego ako prestane da puši. Može doći i do nastanka sistemskih manifestacija HOBP-a, poput gubitka telesne težine i smanjenja mišićne izdržljivosti, što može biti loš prognostički znak. Kod težeg oblika HOBP-a moguća je pojava otoka oko zglobova, na nogama ili stopalima zbog posledičnog srčanog popuštanja ili prisutnost plavičaste boje jezika zbog niskog nivoa kiseonika u krvi i razvoja respiratorne insuficijencije.

KAKO SE DIJAGNOSTIKUJE HOBP?

Svaka osoba, posebno nakon 40. godine, koja ima faktore rizika za nastanak HOBP-a, pre svega dugogodišnje pušenje cigareta, a ima dugotrajan kašalj sa sekretom ili nedostatak daha, treba da uradi dodatnu dijagnostiku.
Lekar može postaviti dijagnozu HOBP-a na osnovu pomenutih simptoma kod pacijenta, pregleda, postojanja faktora rizika i testova plućne funkcije.

Od faktora rizika, osim dugogodišnjeg pušenja (kumulativno više od 20 godina 20 cigareta dnevno), treba pomenuti aerozagađenje otvorenog, a posebno zatvorenog prostora, hemijska isparavanja ili prašinu.
Osnovni test plućne funkcije za dijagnostikovanje HOBP-a je spirometrija. Tokom ovog bezbolnog pregleda, medicinski tehničar od pacijenta traži da duboko udahne, a zatim izdahne što je moguće snažnije u cev koja je povezana na uređaj koji se zove spirometar. Uređaj meri količinu vazduha koju osoba može izdahnuti i brzinu kojom ga izdiše.

KAKO SE LEČI HOBP?

Terapija HOBP-a uključuje lekove, vakcine, plućnu rehabilitaciju i terapiju eventualnih komplikacija.
Ciljevi lečenja HOBP-a su sledeći:
-Olakšavanje simptoma
-Usporavanje napredovanja bolesti
-Poboljšanje fizičke kondicije
-Prevencija i terapija komplikacija

Lekovi

Najvažniji lekovi u lečenju HOBP-a su bronhodilatatori. Bronhodilatori deluju na glatke mišiće oko disajnih puteva. Tako se suženi disajni putevi otvaraju i disanje je olakšano. Zavisno od težine HOBP-a, lekar može prepisati kratkotrajne ili dugotrajne bronhodilatore. Kratkotrajni bronhodilatori imaju dejstvo između četiri i šest sati i koriste se samo po potrebi. Dugotrajni bronhodilatori deluju i do 24 sata, koriste se svakodnevno i predstavljaju najvažnije lekove za većinu pacijenata sa ovom bolešću.

Većina bronhodilatora koristi se pomoću uređaja koji se zove inhalator. Ovaj uređaj omogućava da lek uđe direktno u pluća. Svi inhalatori se ne koriste na isti način.Treba se posavetovati s lekarom i farmaceutom o tome kako da se koristi inhalator na pravi način.

Kod pacijenata sa blagim simptomima HOBP-a, lekar može prepisati kratkotrajne bronhodilatore. U tom slučaju, lek se može koristiti po potrebi samo kada se pojave simptomi. Kod većine pacijenata sa umerenim ili teškim HOBP-om, osnovnu terapiju predstavlja redovni tretman dugotrajnim bronhodilatorima. Kod nekih bolesnika, posebno kada postoji preklapanje s bronhijalnom astmom, koriste se steroidi u obliku za udisanje. Ovi lekovi smanjuju zapaljenje disajnih puteva.

KOMPLIKACIJE HOBP-a

Simptomi HOBP-a se obično sporo pogoršavaju tokom vremena. Međutim, ponekad oni mogu naglo postati ozbiljni. Na primer, prehlada, grip ili plućna bakterijska infekcija mogu uzrokovati naglo pogoršanje simptoma, koje predstavlja akutno pogoršanje HOBP-a. Obolela osoba može odjednom veoma teško disati ili osetiti stezanje u grudima, pojačano kašljanje, promenu u boji ili količini sekreta koji iskašlje ili da dobije povišenu telesnu temperaturu. Ako se to desi, lekar će prepisati antibiotike radi lečenja infekcije, kao i druge lekove, poput bronhodilatora ili sistemskih glukokortikosteroida radi olakšavanja disanja, a kod tešlih pogoršanja potrebno je i bolničko lečenje zbog primene kiseonične terapije.

Prof dr Ivan Čekerevac