Sinbiotici
Dr Tihomir Orlić, Klinički centar Vojvodine, Klinika za gastroenterologiju sa hepatologijom
Iako su pozitivni efekti ferementacije bakterija na ljudsko zdravlje poznati još od antičkih vremena, tokom niza poslednjih godina znatno je povećan interes za probiotičke preparate, kako u stručnim i naučnim krugovima, tako i u široj javnosti. Malo je ljudi u populaciji koji nisu koristili ili se bar interesovali za probiotike. Danas u apotekama i drogerijama postoji veliki broj različitih preparata iz ove grupe. Šta su u stvari probiotici? Probiotici su preparati koji se sastoje od jednog ili više pažljivo odabranih živih mikroorganizama (bakterijskih sojeva ili probiotičkih gljivica) koji imaju dokazano povoljno dejstvo na ljudski organizam. Ukoliko se radi o jednoj vrsti bakterija ili probiotičkih gljivica (Saccharomyces bulardi), govorimo o monkomponentim preparatima, a kada sadrže veći broj vrsta mikroorganizama, radi se o kombinovanim probiotičkim preparatima. Dobar probiotik mora da sadrži optimalnu vrstu i količinu mikroorganizama, ne sme imati štetne efekte, mora biti otporan na želudačnu kiselinu i enzime u crevnim sokovima, mora da se vezuje za crevne ćelije i razmnožava u crevima, gde ispoljava svoje povoljno dejstvo. Najčešće upotrebljavani mikroorganizmi iz roda bakterija su laktobacili i bifidobakterije. Probiotike treba koristiti u svim stanjima narušene ravnoteže crevne flore u organizmu, a to su najčešće različite crevne infekcije, upotreba antibiotika i citostatika, nepravilna ishrana i brojne druge organske bolesti i funkcionalni poremećaji. Osim normalizacije narušene crevne flore, drugi mehanizam njihovog delovanja je pojačavanje imuniteta putem tzv. imunostimulacije, jer je poznato da se čak oko 60% ćelija imunog sistema nalazi u crevima.
Često kod ljudi zabunu izazivaju termini prebiotika i sinbiotika. Za razliku od probiotika, prebiotici nisu živi organizmi, već materije čija razgradnja počinje tek u debelom crevu pod uticajem bakterija. Njihovi razgradni produkti predstavljaju „hranu“ za bakterije, podstiču i stimulišu njihov rast, poboljšavaju apsorpiju određenih elemenata (npr. kalcijuma) i uništavaju patogene mikroorganizme. Radi se o složenim šećerima i vlaknima, od kojih je najpoznatiji inulin. Možemo reći da su svi prebiotici vlakna, ali su prebiotici samo ona vlakna koja se ne razgrađuju i ne apsorbuju u želucu i tankom crevu, već, kako je već rečeno, tek u debelom crevu. Pozitivan efekat na zdravlje predstavlja unos od nekoliko grama ovih vlakana dnevno, a treba istaknuti da i pretersn unos ovih materija može izazvati tegobe, u prvom redu nadutost.
Kada govorimo o sinbioticima, mislimo na preparate koji u sebi sadrže kombinaciju prebiotika i probiotika. Na ovaj način oni deluju sinergistički i međusobno im se pojačava dejstvo. Probiotici su u prisustvu prebiotika otporniji na faktore okoline, njihov unos dovodi do bolje ravnoteže u probavnom sistemu, a uočen je njihov povoljan uticaj na imunosistem, antialergijsko dejstvo, smanjenje količine masnoća i šećera u krvi itd.
Važno je napomenuti da je u normalnim okolnostima, pri raznovrsnoj, izbalansiranoj ishrani uz očuvanu ravnotežu crevne mikroflore, unos prirodnih prebiotika i probitika najčešće u potpunosti adekvatan. Sva stanja koja narušavaju ovu prirodnu ravnotežu zahtevaju našu intervenciju i podršku putem unosa probiotičkih preparata. Kod nepravilne ishrane svakako prednost treba dati sinbioticima, jer na taj način omogućavamo pun efekat unetih probiotičkih sojeva. Prirodno se probiotici unose najčešće putem ferementisanih mlečnih proizvoda (jogurt, kiselo mleko, kefir, sir) ili povrća (kiseli kupus), a najveći prirodni izvori prebiotika su soja, cikorija, banana, špargla, beli i crni luk, mahunarke, kupus, karfiol, brokoli, nerafinisane žitarice (npr. pšenica, ovas), zatim skrob (krompir, pirinač) itd.
Kada se bira neki probiotički preparat, treba imati na umu da nisu svi bakterijski sojevi univerzalni za sva stanja i poremećaje. Postoje sojevi mikroorganizama koji se daju prilikom infektivnih proliva, određene vrste povoljno deluju na različite funkcionalne poremećaje gastrointestinalnog trakta kao što su prolivi i zatvori, a određene vrste utiču na smanjenje nadutosti. Kada je pacijent u nedoumici koji probiotički preparat da izabere, najbolje je da se posavetuje sa stručnjakom, lekarom ili farmaceutom. Takođe, danas postoje inovativne tehnologije u proizvodnji ovih preparata kojima se postiže bolja stabilnost preparata, veća otpornost na agresivne faktore želudačnih i crevnih sokova i postepeno oslobađanje preparata duž creva, čime se postiže ravnomernija kolonizacija sluznice. Povremena primena preparata kod zdravih ljudi takođe može biti od koristi, a svakako neće dovesti do ikakvog oštećenja. Ovo je naročito izraženo u današnje vreme, kada postoje veoma loše navike u ishrani, povećana je konzumacija tzv. brze hrane i unos veće količine ugljenih hidrata, čijom ferementacijom u crevima se narušava normalna crevna flora i dolazi do prerastanja onih „loših“ crevnih bakterija. Ovo s vremenom neminovno dovodi do poremećaja u normalnom funkcionisanju probavnog sistema i pojave tegoba. Iz tog razloga, primena sinbiotičkih preparata obezbeđuje adekvatne i optimalne uslove u našim crevima jer se istovremeno uz naseljavanje „dobrih i korisnih“ mikroorganizama obezbeđuje adekvatan stimulans za njihov rast i razvoj. U odnosu na ukupan broj bakterija u našim crevima, činjenica je da količina bakterija koju unosimo probioticima sama po sebi nije dovoljna da uspostavi normalnu ravnotežu u crevima, ali svakako stvara uslove da se ona postojeća ravnoteža lakše i brže uspostavi. U odnosu na klasične probiotičke preparate, primena sinbiotika je novijeg datuma, manje je istražena, ali će dodatna istraživanja svakako naglasak staviti na potencijalne prednosti primene sinbiotika u odnosu na druge dodatke ishrani. I na kraju, ne treba zaboraviti da je unos probiotika samo pomoć, a da je osnov zdravog funkcionisanja našeg probavnog sistema raznovrsna i zdrava ishrana uz izbegavanje brze hrane i prekomernog unosa ugljenih hidrata, što je svakako najveći problem savremenog načina života.