Da li je nizak krvni pritisak razlog za brigu?
Dr Ljiljana Dugić, specijalista interne medicine DZ Kragujevac
Nema jasne granice između normalnog i niskog pritiska, pogotovu kada nizak pritisak nema simptome. Nizak pritisak bez simptoma javlja se kod mlađih osoba, uglavnom žena. To je pojava kada gornji pritisak (sistolni) padne ispod 100 mmHg, donji (dijastolni) ispod 60 mmHg i uz to se javljaju tegobe. Takvo stanje definišemo kao nizak krvni pritisak. Kod mlađih osoba ispod 35 godina učestalost je 0,3–2%, kod starijih osoba preko 10%.
Nema brige za nizak krvni pritisak kada u osnovi nema organske bolesti i kada se javlja prilikom promene položaja tela (ortostatska hipotenzija), kod osoba određene konstitucije, kod fizički aktivnih osoba ili onih koji imaju izraženije dejstvo perifernog nervnog sistema.
Pad pritiska pri promeni položaja tela najčešće se javlja kada se prelazi iz ležećeg položaja pri ustajanju, a može i iz sedećeg položaja. Pri naglom ustajanju deo krvi odlazi u noge, smanjen je dotok krvi u desno srce i mozak. Na pad protoka krvi reaguje periferni nervni sistem (simpatikus) koji ubrzava rad srca preko hormonske sprege adrenalin-renin-angiotenzin-aldosteron, povećava se zapremina tečnosti da ne bi došlo do kolapsa, tj. gubitka svesti. To stanje može potrajati bez simptoma ako se gornji pritisak snizi za 5-10 mmHg, a donji za 3-5 mmHg u toku nekoliko sekundi. Ako se u stojećem položaju gornji – sistolni pritisak snizi za 20 mmHg, a donji za 10 mmHg unutar tri minuta, to stanje češće ide sa blagim simptomima i češće kod starijih osoba. Simptomi su opšti, po tipu malaksalosti, atipična glavobolja, podrhtavanje ruku, znojenje, grčevi, lupanje srca, omaglica (zamućen, nejasan vid) ili kratkotrajni gubitak svesti – sinkopa.
Periferni nervni sistem, kao automatska radnja, deluje da simpatikus ubrzava rad srca i podiže pritisak, a parasimpatikus deluje suprotno, snižava pritisak i usporava rad srca. Postoje stanja predominacije parasimpatikusa i benignog sniženja pritiska. Na primer, na visokoj spoljnoj temperaturi pri ulasku u klimom rashlađenu prostoriju, kod ulaska u pregrejan prostor, kupatila, saune, kod straha pri vađenju krvi, emocionalnog stresa, preteranog izlaganja suncu, raznih vidova zagrevanja gde nastaje naglo širenje krvnih sudova, nakon obilnog obroka zbog preraspodele krvi u organe za varenje i pri fizičkom naporu zbog širenja krvnih sudova mišića.
Starije osobe imaju snižen pritisak jer gube osećaj žeđi, malo unose tečnost i smanjuje se zapremina tečnosti u krvnim sudovima.
Pad pritiska se najčeše javlja kod pacijenata koje se leče od visokog pritiska. U većini slučajeva nema razloga za preveliku brigu ako do hipotenzije dođe kod nepravilnog uzimanja terapije i ako nije praćeno organskim promenama, po tipu komplikacije osnovne bolesti. Dešava se u letnjem periodu zbog širenja krvnih sudova, pojačanog znojenja, neuzimanja dovoljno tečnosti. Pogrešno je mišljenje da pacijenti ne treba da piju vodu da ne bi imali visok pritisak. Zato se u konsultaciji s lekarom koriguje terapija za letnji period. Tada se redovna doza leka smanji za jednu trećinu, ali nema pravila, pošto je doziranje individualno. Visoka doza leka sa preporukom ili samoinicijativno može neželjeno oboriti pritisak, tako da povećavanje doze leka treba raditi samo u dogovoru s lekarom. Kod kombinacije lekova i preterane upotrebe diuretika (lekova za izmokravanje) češće se dešavaju ovakve situacije. Danas se koristi kombinovana terapija gde u jednoj tableti ima dva ili tri leka koji snižavaju pritisak i takvo doziranje mora biti pod strogom kontrolom lekara, baš zbog opasnosti od predoziranja. Ono što je nedopustivo, kada dođe do skoka pritiska, pacijenti pokušavaju naglo da ga snize gutajući tablete s produženim delovanjem. Onda u jednom trenutku njihovog udruženog dejstva dođe do naglog pada pritiska, čak i kolapsa. To je pogrešno, pri naglom padu pritiska najčešće dolazi do infarkta mozga ili drugih oštećenja ciljnih organa. Znači, visok pritisak se snižava postupno uz kontrolu. Uzimanje nitroglicerina, kada se koristi kod bola u grudima i kada nije srčani bol, ili više lingvaleta u kratkom razmaku dovode do naglog pada pritiska. Voditi računa o kombinaciji lekova za pritisak, smirenje, barbiturata, antidepresiva, narkotika... Može doći do pada pritiska. Lekar uvek mora biti upoznat s paletom lekova koju pacijent uzima da bi na vreme korigovao terapiju i upoznao pacijenta s neželjenim dejstvom leka.
Kada se priča o padu pritiska za koji treba biti zabrinut, tu se već radi o komplikacijama srčanih i moždanih oboljenja koji spadaju u domen praćenja i hitnog reagovanja: akutna krvarenja, infarkt srca i mozga ili opekotine...
Najvažnije je da se pacijent za svaki problem javi izabranom lekar, a zatim internisti. Sada su pacijenti u mogućnosti da mere pritisak i da se za svaku nejasnoću jave lekaru. Za pacijente koji se leče od povišenog pritiska to znači da kada se izmeri nizak pritisak, pije se i dalje lek u istoj ili smanjenoj dozi. Većina lekova za sniženje pritiska ima produženo delovanje, što znači: danas pijem lek da bih sutra imao dobar pritisak.
Kada se izmeri nizak pritisak u stanju za koje ne treba brinuti, da je gornji ispod 100 mmHg, bez tegoba ili sa blagim tegobama, uneti više soli – 8–10 g na dan, do dva litra tečnost, češći manji obroci sa više voća i povrća, visoko uzglavlje – 10 cm. Najvažnije je otkloniti uzrok koji je doveo do niskog pritiska koji je za dati organizam neprihvatljiv.
Literatura:
- „Klinička kardiovaskularna farmakologija“, T. Kažić, Z. Rumboldt, II izdanje,
- Harisonov priručnik medicine, 17. izdanje
- „Interna medicina“, Božidar Vrhovec i saradnici, IV promenjeno i dopunjeno izdanje