Uticaj ishrane na kardiovaskularno zdravlje
Dr Zorica Vidaković Specijalista opšte medicine, DZ Palilula
Odavno je poznato da hrana može delovati kao lek, ali da isto tako može negativno da utiče na zdravlje.
Tokom evolucije, ishrana se veoma promenila, uključujući količine, vrstu, kvalitet i način spremanja hrane. U kombinaciji sa stresom, pušenjem, fizičkom neaktivnošću i drugim faktorima rizika, neadekvatna ishrana utiče najpre na kardiovaskularni sistem u smislu povećanog rizika za bolesti srca i krvnih sudova.
Kardiovaskularne bolesti su među vodećim neposrednim uzrocina smrtnosti u svetu, posebno u ekonomski siromašnim regionima. Prema procentu smrtnosti od ovih bolesti, Srbija je u vrhu evropske statistike.
Zbog značaja koji ishrana ima na kardiovaskularni sistem i opšte zdravlje, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) pokrenula je inicijativu za sve zemlje Evrope – Food and Nutrition Action Plan for Europe 2007-2012 – za izradu nacionalnih akcionih planova radi unapređenja ishrane stanovništva i prevencije bolesti.
Nepravilna ishrana je, posle pušenja, vodeći faktor rizika za kardiovaskularne bolesti. Podrazumeva povećan unos energije u odnosu na potrošnju, prekomerni procenat ukupnih masti, zasićenih masti, transmasnih kiselina i holesterola, životinjskih proteina, rafiniranih ugljenih hidrata, preteran unos kuhinjske soli i alkohola. S druge strane, neadekvatna ishrana podrazumeva i smanjen unos voća i povrća, kompleksnih ugljenih hidrata, biljnih dijeteteskih vlakana , polinezasićenih masnih kiselina i antioksidantnih materija.
Ciljevi ovog programa su zdrava i izbalansirana ishrana koja će uz redovnu fizičku aktivnosti doprineti održavanju optimalnog odnosa visine i telesne mase (body mass index , BMI < 25) i obima struka (ž <80cm , m <94cm), nivoa ukupnog holesterola <5 mmol/l, glikemije <6 mmol/l, normalnog krvnog pritiska <140/90 mmHg ...
Pravilna ishrana podrazumeva redovnost, raznovrsnost i pravilnu procentualnu zastupljenost pojedinih namirnica u dnevnom jelovniku, kao i način pripremanja hrane.
Masti treba da budu zastupljene 15-30% u dnevnom energetskom unosu, pri čemu treba ograničiti unos zasićenih masti na manje od 7%, transmasti manje od 1%, a ukupni unos holesterola ne sme da bude veći od 300 mg /dan. Treba favorizovati unos polinezasićenih masti, odnosno esencijalnih masnih kiselina.
Zastupljenost ugljenih hidrata u izbalansiranoj ishrani trebalo bi da bude 55-75%, pri čemu prosti šećeri treba da budu manji od 10%.
Udeo proteina u ukupnoj dnevnoj ishrani treba da bude ograničen na 10-15%, uz kontrolisano umeren unos belančevina životinjskog porekla.
Takođe, unos natrijuma u obliku soli treba da se svede na manje od dva grama dnevno.
Preporuka je redovan unos svežeg voća i povrća. Od voća, najznačajnije za prevenciju bolesti srca i krvnih sudova je bobičasto crveno voće: borovnice, maline, aronije, kupine itd. Antioksidantni potencijal ovog voća potiče od polifenola antocijana, koji daju boju plodovima i poboljšavaju lipidni status organizma (snižavaju loš, a podižu dobar holesterol). Antioksidansi kao što su vitamini E, C, D, Q10 redukuju oksidativni stress, pa mogu smanjiti nivo inflamacije (zapaljenja) u zidovima krvnih sudova kao jednog od uzročnika ateroskleroze.
Zaključak je da ishrana može pozitivno ili negativno da utičena naše zdravlje. U tom smislu, može biti važan factor prevencije mnogih zdravstvenih poremećaja, uključujući kardiovaskularne bolesti, za koje SZO predviđa dalji globalni rast učestalosti tokom narednih godina.
Reference:
1.Ishrana u prevenciji KVB, doc. dr Sanja Mazić, Mediconski fakultet Beograd
2.Diet and Lifestyle Recommendations Revision 2006 (A Scientific Statement from the American Heart Association Nutrition Committee)
3.Fruit and vegetable intake and risk of cardiovascular disease in US adults: the first National Health and Nutrition Examination Survey Epidemiologic Follow-up Study
4.Lydia A Bazzano, Jiang He, Lorraine G Ogden, Catherine M Loria, Suma Vupputuzi, Leann Myers, Paul K Whelton
5.Obesity and Cardiovascular Disease. Paul Poirier, Thommas D Giles, George A Bray