Kako da prepoznam svoj rizik za nastanak hipertenzije?
Dr Slavenka Petković Čurić, specijalista interne medicine, kardiolog, Privatna specijalistička internistička ordinacija „Serafim 023“ Zrenjanin
Arterijska hipertenzija ili povišeni krvni pritisak je Svetska liga za hipertenziju definisala kao „masovnu nezaraznu bolest“.
Smatra se da bar 25% odrasle populacije ima povišen krvni pritisak, mada prevalenca zavisi od geografskog područja, stope nacionalnog dohotka... Evropski prosek je oko 45%.
Učestalost je niža kod žena od 45 do 60 godina, kada prevazilazi učestalost kod muškaraca.
Značaj arterijske hipertenzije je definisan Framingamskom studijom, čiji su rezultati nakon prvih 36 godina praćenja nedvosmisleno pokazali da je arterijska hipertenzija nezavisan faktor rizika za koronarnu bolest, cerebrovaskularne bolesti bolesti perifernih arterija i srčanu slabost.
Prevencija je najbolji, najefikasniji I najjeftiniji način lečenja.
Prevalenca arterijske hipertenzije, pored svih naučnih saznanja, razvoja farmakoloških metoda lečenja dijagnostičkih procedura i tehnika, saznanja zasnovanih na metaanalizama studija, organizacije zdravstvene službe, sprovođenja mera populacione politike, u poslednje dve decenije je jednaka.
Radna grupa Evropskog kardiološkog društva kardiologa (ESC) za prevenciju kardiovaskularnih bolesti i Radna grupa za arterijsku hipertenziju su 2018. godine upravo iz ovih razloga revidirale preporuke za lečenje arterijske hipertenzije koje bi trebalo da budu vodiči za pravilnu kliničku praksu. Na ovogodišnjem kongresu ESC za arterijsku hipertenziju takođe su date nove smernice koje su potencirale i značaj 24-časovnog monitoringa krvnog pritska,ali i pravilnog merenja krvnog pritiska.
Edukacija stanovništva je neophodna, zdravstveno vaspitanje i prosvećivanje, kako bi zajedno sa svojim lekarima utvrdili rizik i blagovremeno sprovodili mere prevencije i lečenja.
S obzirom na to da najveći procenat ljudske populacije ima primarnu ili esencijalnu arterijsku hipertenziju, a samo 4–6 odsto ljudi boluje od sekundarne hipertenzije procena sopstvenog rizika bi trebalo da bude jednostavna.
Da li je tako?
Da bismo uopšte imali uvid u svoje zdravstveno stanje, neophodni su redovni lekarski pregledi,ali i povremene kontrole krvnog pritska u kućnim uslovima, čak i kada nemate dijagnostikovan povišen krvni pritisak.
U toku obaveznog školovanja postoje sistematski pregledi na kojim se meri vrednost arterijskog krvnog pritska. Kasnije se te provere obavljaju u zavisnosti od procene rizika radnog mesta, u okviru inicijalnih pregleda pri zasnivanju radnog odnosa i nakon toga na godišnjim, periodičnim sistematskim pregledima.
To nije dovoljno! Svi imamo individualni rizik za obolevanje od kardiovaskualrnih bolesti, pa i od arterijske hipertenziije. Upravo iz tih razloga su uvedene preporuke Evropskog kardiološkog društva za lečenje arterijske hipertenzije, Svetske lige za hipertenziju.
Potrebno je da znate da najveći procenat ljudske populacije ima tzv. primarnu ili esencijalnu hipertenziju,čak 94–96% obolelih.
Faktori rizika za nastanak primarne hipertenzije
1. Genska hipoteza
Do sada je dokazano poligensko nasleđivanje, oko 25 gena kontroliše regulatorne mehanizme krvnog pritska.Ovaj genski polimorfizam obuhvata regulaciju funkcionisanja većine hormona, neurotransmitera koji putem endotela krvnih sudova utiču na regulaciju krvnog pritiska, na čijoj regulaciji i korekciji se i baziraju sve metode lečenja, prema poslednjim preporukam Evropskog kardiološkog društva iz 2018.
– geni koji regulišu sintezu vazokonstriktornih supstanci
– geni koji regulišu sintezu vazodilatatornih supstanci
– geni koji kontrolišu jonski jonski transport na ćelijskoj membrani
Znači da je za procenu rizika da li ćemo dobiti arterijsku hipertenziju važan podatak da li neko od najbližih srodnika ima povišen krvni pritisak.
Istraživanja su pokazala da 20–40% osoba čiji srodnici imaju povišen krvni pritisak takođe ima hipertenziju. Ova incidenca je i 60% kada su istraživanja bazirana na 24-časovnom monitoringu krvnog pritiska.
2. Faktori spoljašnje sredine koji utiču na razvoj primarne hipertenzije
A. Nepromenljivi faktori
1. Uzrast: primarna hipertenzija je povezana s procesom starenja, arterijski krvni prtisak se povećava tokom perioda odrastanja, a i kasnije u srednjoj životnoj dobi i u senijumu, ovaj porast je povezan sa smanjenjem elasticiteta krvnih sudova
2. Pol: žene do 40 godina imaju manji rizik, ali nakon 65. godine je on veći nego kod muškaraca
3. Rasa: dokazana je veća učestalost arterijske hipertenzije kod Latinoamerikanaca I Afroamerikanaca
1. Povećan unos soli, posebno unos natrijumskih soli. Pogotovo ako unosimo više od 6 g dnevno, preporuka je da se unos soli smanji na 2,4 g dnevno
2. Gojaznost se zbog incidence od 36% smatra velikim faktorom rizika za povišen krvni pritisak, BMI (body mass index – indeks telesne mase) manji od 25 kg/m2 ili smanjenje obima struka (za muškarce < 102 cm, a za žene < 88 cm), za svakih pet jedinica povećanog BMI za 29% povećavate svoj kardiovaskularni rizik
3. Unos alkohola više od 30 g, učestalije od tri puta nedeljno takođe povećava rizik za nastanak hipertenzije
4. Pušenje, faktor rizika koji preko više mehanizama utiče na disfunkciju endotela, nepotreban faktor rizika! izbacite u potpunosti. Pušenje povećava vrednost krvnog pritska za 5 do 10 mmHg
5.Hiperlipidemija: neophodno je bar jednom godišnje proveriti profil lipida u serumu. Lekar će vam prema SCORE RISK TABLICAMA i preporukama za prevenciju kardiovaskularnih bolesti odrediti stepen rizika i koliki treba da vam je LDL holesterol (1,0 mmol/l; 1,8; 2,4 ili može biti viši)
6. Ukoliko nemate minimalno 30 minuta fizičke aktivnosti dnevno,odnosno vodite sedentarni način života, povećavate rizik za nastanak hipertenzije
7. Stres: faktor rizika koji najteže možemo da kontrolišemo
8. Unos pojedinih psihoaktivnih supstanci ili lekova, kao što su anabolni steroidi, kortikosteroidi, estrogeni, eritropoetin, ali i kokain,ekstazi...
9. Socijalno-ekonomski status:što je niži socioekonomski status, veća je incidenca povišenog krvnog pritska, ali i lošija kontrola i lečenje.
Najčešči uzrok sekundarne hipertenzije
– Stenoza aorte
– Renalna hipertenzija: svaka infekcija urinarnog trakta ili hronični upalni procesi mogu dovesti do hipertenzije ili do loše regulacije do tada dobro kontrolisane hipertenzije
– Stenoza renalne arterije
– Kušingov sindrom
– Poremćaji funkcije štitne žlezde
– Tumori nadbubrežnih žlezda – feohromacitom, fibromuskularna displazija
– Rana menarha
– Premenstrualni sindrom utrostručuje mogućnost arterijske hipertenzije
– Stimulacija jajnika
– Spontani prekidi trudnoće
– Prevremeni porođaj u 35%
– 10% trudnica ima arterijsku hipertenziju
– Slip apneja
Smatra se da je najvažnije pravilno izmeriti krvni pritsak i procenti kardiovaskularni rizik, na osnovu čega se određuju ciljane vrednosti pojedinih parametara, način kontrole i regulacije krvnog pritiska. Na osnovu ovih podataka ste shvatili da kao zdravstveno prosvećeni i obrazovani ljudi morate redovno kontrolisati vrednost krvnog pritska i u kućnim uslovima, pogotovo kada imate neke od gorenavedenih faktora rizika, odlazite na kvartalne kontrole kod svog lekara koji će proceniti vaš stepen hipertenzije, odrediti dijagnostičke procedure za otkrivanje eventualnih oštećenja vitalnih organa, opšti kardiovaskularni rizik i, najvažnije, pravi farmakološki i nefarmakološki tretman vašeg krvnog pritiska.
Reference
- Wiliams B,Mancia G,Spiering W, et al.2018ESC/ESH Guiedlines for the manangement of Arterial Hypertensio.Eur Heart J 2018,39.3021-3014.
- Whelton PK,Carey RM,Aronow RS, et al.2017 ACC/AHA/AAPA/ABC/ACPM/AGS/APhA/ASH/NMA/PCNA Guideline for the prevention,detection,evaluation and management of high blood pressure in adults.Executive summary. AReport of the American College of Cardiology/American Heart Task Forc on Cliničal Practice Guidelines.Hypertension,71.1269-1324