Razlika između normalnog starenja, blagog kognitivnog poremećaja i demencije
Starenje ne predstavlja bolest već prirodni, fiziološki i ireverzibilni proces uz koji se dešavaju brojne promene na nivou organa i organskih sistema. Ove promene na nivou mozga uključuju smanjenje tkiva mozga, protoka krvi i komunikacije između moždanih ćelija i time u manjoj ili većoj meri ometaju kognitivno funkcionisanje, posebno dovodeći do smanjenja sposobnosti rasuđivanja, učenja i pamćenja.
Vilijam Šekspir u svom delu Mnogo vike ni oko čega piše: „Kada starost dođe, razum ode“. Dobra vest je da to nije u potpunosti tačno.
Starenje mozga je neizbežno, ali nije kod svakoga isto. Svaku osobu i svaki mozak pogađa drugačije, tako da se starije osobe veoma razlikuju s obzirom na svoju mentalnu starost. Značajna varijabilnost u kognitivnim promenama vezanim za starost od pojedinca do pojedinca može se pripisati genetskim razlikama, ali se takođe važnim smatraju brojna oboljenja (šećerna bolest, gojaznost, srčana oboljenja: atrijalna fibrilacija, hipertenzija...), takođe i pušenje cigareta, prekomerno konzumiranje alkoholnih pića; psihološki faktori (poremećaji raspoloženja) i senzorni deficit, kao što su oštećenje sluha i vida. Naravno, i uticaj sredine (okruženje i životni stil) značajni su kao faktori koji mogu ubrzati, ali i odložiti kognitivni pad vezan za starost.
Zaboravnost je deo normalnog procesa starenja i to svakako ne mora da predstavlja simptom Alchajmerove ili nekog drugog oblika demencije. Uobičajene promene vezane za starenje mozga su: problemi s pažnjom i učenjem novih stvari (pamćenje novih informacija može trajati duže), teškoće u obavljanju više zadataka istovremeno, prisećanje imena i brojeva (ova vrsta memorije počinje da slabi već u 20. godinama), pamćenje dogovora... ali ono što je bitno naglasiti jeste da je kognitivno zdrava starija osoba, za razliku od dementne osobe, potpuno nezavisna. Samostalno obavlja svoje uobičajene dnevne aktivnosti kao što su oblačenje ili održavanje lične higijene, kupovina, plaćanje računa... Iako se i kod kognitivno zdrave osobe javljaju poteškoće u pronalaženju i prisećanju prave reči tokom razgovora, njen rečnik je bogat i sadržajan. Moguća je pojava prolaznih smetnji u orijentaciji u poznatom okruženju, ali zdrava starija osoba će se već nakon nekoliko trenutaka prisetiti gde je krenula i zbog čega.
Često se dešava da osobe koje imaju probleme s pamćenjem nisu svesne svog problema i obično su članovi porodice oni koji prvi primete problem.
„Izlečiva“ oštećenja pamćenja u starijoj populaciji podrazumevaju poremećaj koji nastaje kao posledica promena raspoloženja, u starijoj populaciji često u vidu anksioznosti i depresije, ali i kao posledica infekcija, povreda, reakcija na lekove...
Kada je u pitanju rana faza demencije, svakodnevne aktivnosti često predstavljaju problem. Članovi porodice i okruženje primećuju poteškoće u upotrebi telefona, zaboravljanju primene redovne terapije, probleme tokom razgovora – nemogućnost nalaženja prave reči. Takođe nastaju problemi u održavanju lične higijene, a jedan od uobičajenih simptoma je nemogućnost sećanja gde je i zašto je tu gde jeste. Česte su promene raspoloženja i ponašanja u vidu uznemirnosti, ljutnje, zbunjenosti...
Znaci koji ukazuju na demenciju podrazumevaju:
- učestalo ponavljanje istog pitanja i iste priče
- zaboravljanje aktivnosti koje su ranije obavljane redovno i rutinski
- nesnalaženje u poznatoj okolini
- odbijanje obavljanja lične higijene
- oslanjanje u svemu na drugu osobu
Ako su uočeni mogući problemi s pamćenjem, odnosno ako je osobi teško da obavlja svakodnevne aktivnosti i ako izgleda zbunjeno ili dezorijentisano, vreme je za posetu lekaru. Bilo bi dobro da članovi porodice ili neko iz okruženja zapiše kada su prvi put primetili te probleme, kada se situacija pogoršala, koje stvari osoba zaboravlja i kako te promene utiču na svakodnevni život. Strpljenje i pažnja su neophodni, pošto mnogi ljudi koji imaju problem s pamćenjem nisu svesni te činjenice, tako da nerado pristaju da posete stručnjaka i teže prihvataju pomoć.
Faktori koji su dokazano najefikasniji u sprečavanju ili usporavanju problema s pamćenjem su: san, zdrava i uravnotežena ishrana, fizičke vežbe, socijalni kontakti i društveni život i kognitivne aktivnosti.
Još jednom treba naglasti da se tokom normalnog starenja može uočiti povremeno zaboravljanje dela nekog događaja uz često kasnije prisećanje i očuvanu sposobnost praćenja pisanih, odnosno govornih uputstava, sposobnost korišćenja beleški kao podsetnika, bez poremećaja aktivnosti svakodnevnog života i uz adekvatnu sposobnost staranja o sebi.
Za razliku od normalnog starenja, u slučaju demencije prisutno je zaboravljanje celokupnog događa, bez naknadnog prisećanja, postepena nesposobnost za praćenje pisanih, odnosno govornih uputstava, postepena nesposobnost korišćenja beležaka kao podsetnika, a gubitak pamćenja ometa aktivnosti svakodnevnog života dovodeći postepeno do nesposobnosti staranja o sebi.
I na kraju, umesto zaključka, Vilijam Somerset Mom (W. Somerset Maugham) piše: Čovek ne može učiniti ništa protiv toga što stari, ali se mora svim silama boriti da ne zastari.
Dr sc. med. Mirjana Petrović, neurolog
Klinika za neurologiju, KC Kragujevac
Reference
Nacionalni vodič dobre kliničke prakse za dijagnostikovanje i lečenje Alchajmerove bolesti. Klinički vodič 18/13, Beograd 2013.
American Psychological Association. Memory and Aging. 4/17/2019.
National Institute on Aging. Do Memory Problems Always Mean Alzheimer’s Disease. 4/17/2019.
American Academy of Neurology. Practice Guideline Update Summary: Mild Cognitive Impairment. 4/17/2019.
Cleveland Clinic. HealthyBrains.org.