Značaj fizičke aktivnosti i vežbanja kod obolelih od Parkinsonove bolesti
Redovna fizička aktivnost je važan preduslov zdravog života za sve ljude u svakom životnom dobu. Međutim, za obolele od PB, redovno vežbanje je više od zdravog načina života – ono je preduslov za održavanje mogućnosti kretanja i obavljanja rutinskih dnevnih aktivnosti.
Parkinsonova bolest (PB) predstavlja progresivnu bolest koja dovodi do pojave ukočenosti u mišićima I zglobovima, usporenosti pokreta, podrhtavanja ekstremiteta, otežanog hoda, ali i poremećaja raspoloženja i pamćenja. Pomenuti simptomi otežavaju kretanje, uzrokuju padove, remete svakodnevno funkcionisanje obolelih i utiču na sveukupni kvalitet života. Glavni način lečenja PB je primena lekova kojima se većina simptoma može znatno poboljšati, dok je za pojedine bolesnike indikovana i primena operativnih tehnika lečenja, uglavnom nakon više godina trajanja bolesti. Međutim, na pojedine simptome bolesti, kakav je, na primer, poremećaj hoda, pomenute metode lečenja imaju ograničen uticaj, a važno je znati da ne utiču značajnije na napredovanje PB.
Poslednjih desetak godina sve veći broj istraživanja ukazuje na presudan značaj fizičke aktivnosti i redovnog vežbanja kao pomoćnih metoda u lečenju PB. Osim ovoga, eksperimentalna i klinička istraživanja sugerišu da redovna fizička aktivnost i vežbanje mogu usporiti napredovanje bolesti i u znatnoj meri odložiti pojavu simptoma koji teško onesposobljavaju bolesnike, kakvi su padovi i nemogućnost hoda. Ilustracije radi, skorije istraživanje je pokazalo da oboleli od PB koji ranije počnu da upražnjavaju vežbanje u trajanju od najmanje dva i po sata nedeljno imaju znatno bolji kvalitet života od onih koji sa vežbanjem počnu kasnije. Nećemo pogrešiti ako još na početku razmatranja ovog aspekta lečenja PB zaključimo da vežbanje kod Parkinsonove bolesti ne treba posmatrati samo kao terapiju već kao način života.
Koristi od vežbanja u PB
Dosadašnja istraživanja su pokazala da redovno vežbanje i fizička aktivnost:
- pobošljavaju brzinu i osećaj stabilnosti pri hodanju
- smanjuju rizik od padova
- smanjuju osećaj ukočenosti u ekstremitetima
- smanju nastanak deformiteta kičmenog stuba karakterističnih za PB
- dovode do boljeg raspoloženja i smanjuju rizik od depresije, koja se javlja kod oko polovine obolelih od ove bolesti
- povoljno utiču na redovnost pražnjenja creva i smanjuju rizik od opstipacij,e koja je prisutna kod većine obolelih
- povoljno utiču na kvalitet sna
- smanjuju rizik od negativnog uticaja bolesti na kardiovaskularni sistem i poboljšavaju izdržljivost organizma
Šta treba znati pre započinjanja vežbanja (ukoliko već niste počeli)
- Pre svega vodite računa o bezbednosti. Izbegavajte aktivnosti i vežbanje u uslovima koji mogu ugroziti vašu bezbednost i dovesti do padova ili povreda.
- Korisno je konsultovati se s izabranim lekarom, neurologom ili fizijatrom u vezi sa modalitetima vežbanja.
- Počnite s laganim vežbama prilagođenim vašoj kondiciji i godinama. Postepeno povećavajte intenzitet uz dodavanje novih oblika vežbanja.
- Nema „univerzalnog recepta“ za vežbanje koji je primenljiv kod svih bolesnika. Sklonosti, mogućnosti i potrebe svakog bolesnika su individualne.
- Odaberite aktivnosti koje vas raduju i u kojima uživate.
- Imajte u vidu da je ova vrsta terapije besplatna i ne zahteva posebne finansijske resurse.
- Kombinovanje različitih aktivnosti i vežbanja (u zatvorenom prostoru, na otvorenom prostoru, individualno, grupno) poboljšava motivaciju.
- Nabavka lako dostupnih i popularnih dodataka može biti korisna. Na primer, popularni pedometri (brojači koraka), koji su dostupni kao aplikacija za mobilni telefon, mogu pomoći u doziranju aktivnosti i postavljanju kratkoročnih i dugoročnih ciljeva koje treba dosti dostići.
Koji oblici vežbanja su najadekvatniji za obolele od Parkinsonove bolesti
Nisu svi oblici vežbanja podjednako korisni za obolele PB, a neke aktivnosti mogu biti potencijalno štetne. Najadekvatnije vrste vežbanja za obolele od PB podrazumevaju:
- Vežbe istezanja, koje poboljšavaju elasticitet mišića, omogućavaju veću amplitudu pokreta, smanjuju stepen ukočenosti i zategnutosti u mišićima. Ova vrsta vežbi olakšava ustajanje iz sedećeg i ležećeg položaja, kao i pokretljivost u ležećem položaju, koja je čest problem obolelih od PB;
- Uvek prednost treba dati aerobnim aktivnostima, odnosno aktivnostima koje aktiviraju velike grupe mišića i tokom kojih se troše izvori energije za čije oslobođanje je potreban kiseonik. Primeri ovakvih aktivnosti su: žustrije hodanje, nordijsko hodanje, trčanje, vožnja bicikla, veslanje, plivanje, razne vrste aerobika, planinarenje i vežbanje na simulatorima kretanja (pokretne trake). Joga vežbe, pilates, ples i druge okretne igre, beskontaktni boks imaju karakter aerobnih aktivnosti. Preporučljivo je da ove vrste aktivnosti traju duže od 20 minuta, a njihov karakter podrazumeva ponavljano izvođenje ritmičkih pokreta laganog do srednjeg intenziteta. Treba imati u vidu da je automatizam pokreta, odnosno njegov gubitak, jedan od najranije narušenih aspekata motorike kod PB. Ova vrsta aktivnosti povoljno utiče na gubitak masnih naslaga, poboljšava opšte stanje organizma, povoljno utiče na kapacitet disanja, poboljšava rad organa za varenje i stanje kardiovaskularnog sistema.
- Vežbe koje poboljšavaju stav tela, ravnotežu i hod. Plesanje uz muziku se, prema većini istraživanja, pokazalo kao jedna od najkorisnijih vrsta vežbanja u PB. Posebno dobri rezultati se postižu redovnim upražnjavanjem tanga kao plesa koji objedinjuje pokret, naglu promenu pravca, stajanje na jednoj nozi, uspravan stav tela, kretanje u različitim pravcima vođeno žustrim promenama ritma muzike. Međutim, i druge vrste plesova (npr. tradicionalni irski ples) pokazale su povoljne efekte na poboljšanje ravnoteže i kretanja kod obolelih od PB. Dakle, izvesno je da se sličan efekat može postići i drugim vrstama plesova i igara koji kombinuju ponavljanje zadatih šablona pokreta vođenih promenom ritma muzike. Stoga, ljubitelji igara svojstvenih ovim prostorima (na primer, narodna kola), odnosno onih koji nisu najvičniji u napred pomenutim plesovima, nemaju izgovor za izbegavanje ove vrste aktivnosti;
- Stoni tenis, tenis ili odbojka su sportovi koji se odlikuju naglim promenama pravca i smera kretanja, uz neophodno održavanje balansa i koordinaciju velikih grupa mišića i pogodni su za poboljšanje stabilnosti i ravnoteže. Poteškoće prilikom promene pravca kretanja (npr. okretanje) oštećeno je kod obolelih od PB i česta situacija prilikom koje osobe ponavljano padaju.
- Poslednjih godina se kao posebna vrsta vežbanja korisna za obolele od PB promoviše nordijsko hodanje, odnosno hodanje uz upotrebu posebnih štapova za hodanje (nalik onim za skijanje). Krupni, ravnomerni koraci, praćeni pokretima ruku velikih amplitude, ističu se kao dobra vrsta automatizma koji bi oboleli od PB trebalo da usvoje. Pored ovoga, upotreba štapova poboljšava stabilnost osobe koja hoda i predstavlja vrstu spoljašnjeg okidača koji podstiče ravnomerno koračanje.
- Aktivnosti koje ne zahtevaju posebno mentalno angažovanje, odnosno planiranje, motorni obrasci pokreta kakvi su vožnja sobnog bicikla, savijanje ruku/nogu opterećenih manjim teretom (0,5–1 kg) u sedećem položaju, hodanje sporom brzinom na pokretnoj traci, korisne su, ali ne predstavljaju vežbe prvog izbora za obolele od PB. Međutim, dodavanje mentalne aktivnosti tokom ovakve vrste vežbanja, na primer čitanje, rešavanje ukrštenica ili logičkih problema, igranje video-igrica ili bacanje i hvatanje loptice, zahtevaju uključivanje pažnje i mogu biti od velike koristi za uvežbavanje istovremenog obavljanja dve radnje, koji je inače jedan od najranijih kognitivnih problema kod obolelih od PB. Nemogućnost istovremenog obavljanja dve ili više radnji znatno remeti slobodan hod i povećava rizik od padova u situacijama kada je potrebno započeti/nastaviti hodanje uz istovremeno obavljanje još jedne ranje (telefoniranje, poništavanje karte u javnom prevozu i sl.).
Aktivnosti koje mogu biti korisne, ali su često problematične kod obolelih od PB
- Vožnja bicikla je jedna od najboljih aerobnih vrsta vežbanja. Istraživanja u populacijama kod kojih je bicikl tradicionalno prevozno sredstvo (Holandija) pokazala su da oboleli koji su redovno upražnjavali vožnju bicikla pre početka PB i nakon obolevanja, dugi niz godina nemaju posebnih problema sa upražnjavanjem ove aktivnosti. Međutim, oboleli od PB, zbog poremećaja mehanizama koji regulišu ravnotežu, kao i već pomenutih mehanizama koji omogućavaju efikasno obavljanje dve ili više radnji istovremeno, skloni su padu i ukoliko nisu „iskusni biciklisti“, ne bi trebalo da odaberu ovu vrstu aktivnosti kao redovan vid svog vežbanja. Sobni bicikli, bicikli s potporom i bicikli koji se voze u ležećem stavu mogu biti alternativa kod osobe u riziku od padova.
- Plivanje spada među sportove sa najpovoljnijim uticajem na kardiovaskularni sistem i održavanje mišićne snage. Međutim, ono nema značajniji uticaj na poboljšanje balansa. Stoga se ova vrsta aktivnosti ne preporučuje kao sport izbora za obolele od PB. Međutim, osobe koje su redovno upražnjavale plivanje pre pojave simptoma PB mogu (treba) nesmetano da nastave s ovom aktivnošću s obzirom na povoljan efekat ovog sporta u pogledu opšte kondicije, uz moguć blagotvorni efekat na smanjenje zategnutosti u mišićima I zglobovima.
Vežbanja i aktivnosti koji se ne preporučuju kod obolelih od PB
Uposrenost i ukočenost, a ne gubitak snage, osnovni su simptomi PB. Vežbe snage nisu najbolji izbor za obolele od PB i ne poreporučuju se, posebno kao jedini vid fizičke aktivnosti. Ova vrsta vežbanja može dovesti do pogoršanja osećaja ukočenosti u mišićima i zglobovima. Međutim, ukoliko se sprovode na pravi način i prilagođeno obolelima od PB, i ova vrsta vežbanja može biti od koristi kao dodatak ranije pomenutim aktivnostima.
Gubitak mišićne snage je deo procesa normalnog starenja, a neaktivan način života sa redukovanim kretanjem, kakav je čest slučaj kod bolesnika sa PB, potencira ovaj prirodni proces. Stoga, vežbe koje podrazumevaju manje dodatno opterećenje tegovima, uz veći broj ponavljanja, mogu biti od koristi kod bolesnika sa PB. Pojednostavljeno rečeno, umesto vežbanja u teretani uz opterećenje tegovima, preporučuju se vežbe tokom kojih osobe opterete ručje i članke ekstremiteta tegovima male težine (250–750 g) sa kojima obavljaju repetitivne pokrete ili hodaju, a koji imaju povoljan efekat na poboljšanje mišićne snage, ali ne dovode do skraćenja mišića i pogoršanja osećaja ukočenosti.
Koje vreme tokom dana je najbolje za vežbanje
Ovo je individualan izbor, stoga bolesnici koji imaju fluktuacije stanja tokom dana treba sami da odrede koji je najbolji momenat za obavljanje aktivnosti. U najvećem broju slučajeva pokretljivost je najbolja u jutarnjim časovima, kao i nakon 60 do 90 minuta od uzimanja doze l-dope, ali postoje izuzeci koji potvrđuju ovo pravilo.
Koliko često treba vežbati
Preporuke za osobe sa PB se ne razlikuju od zdravih vršnjaka. Idealno je da svakodnevno osoba posveti 30 do 40 minuta vežbanju i fizičkoj aktivnosti. Preporučje se vežbanje od bar četiri do pet puta nedeljno u trajanju od najmanje 30 minuta. Za osobe sa teško narušenom pokretljivošću i ponavljano ustajanje iz sedećeg položaja više puta na dan, uz najjednostavnije vežbe ekstremitetima u ležećem položaju, imaće blagotvoran efekat. Male promene životnih navika mogu imati pozitivan efekat pa, na primer, kad god okolnosti dozvoljavaju, umesto vožnje autobusom ili automobilom – hodajte, umesto upotrebe lifta – koristite stepenice i sl.
Važno je ostati aktivan!
Koju god od aktivnosti da odaberete, napominjemo da je važno vežbati od početka i kontinuirano. Male promene životnih navika mogu imati presudan dugoročni uticaj na kvalitet života. Vežbanje u grupi podstiče motivaciju i ima povoljan efekat na ostale segmente kvaliteta života. Odaberite aktivnosti u kojima uživate. Uživajte!