Značaj ishrane, vitaminskih preparata i dodataka ishrani kod bolesnika sa Parkinsonovom bolešću

Sve preporuke za zdrav način ishrane, koje se odnose na zdrave ljude, odnose se i na pacijente koji boluju od Parkinsonove bolesti. Dakle, uopšteno govoreći, zbog Parkinsonove bolesti nije potrebno menjati način ishrane, izbacivati iz ishrane pojedine grupe namirnica, uzimati vitaminske preparate, dodatke ishrani, suplemente i slično. Trebalo bi težiti balansiranoj ishrani i adekvatnom unosu tečnosti, izbegavati gladovanje, prejedanje i dehidrataciju. Uvek je najbolje posavetovati se s lekarom i nutricionistom ukoliko postoje bilo kakve nedoumice u vezi sa ishranom.

Način ishrane i rizik od obolevanja od Parkinsonove bolesti

Uzrok Parkinsonove bolesti nije poznat. Smatra se da kod nekih ljudi postoji genetska podložnost koja u izvesnim situacijama izloženosti nekom faktoru spoljašnje sredine može dovesti do nastanka bolesti. Dakle, pored genetskih uzroka, faktori rizika za nastanak Parkinsonove bolesti su starije životno doba, život u seoskom području, bavljenje poljoprivredom, konzumiranje bunarske vode, izloženost pesticidima, dok pušenje duvana izgleda ima protektivnu ulogu. Ovo nikako ne znači da se savetuje pušenje duvana, da je pušenje zdravo ili da štiti od nastanka Parkinsonove bolesti!

Hrana je jedan od spoljašnih faktora na koje se može uticati, pa je uticaj načina ishrane na rizik od nastanka Parkinsonove bolesti česta tema naučnih istraživanja. Nažalost, rezultati ovih istraživanja su oprečni, a ponekad i zbunjujući. Mediteranski način ishrane je povezan sa smanjenim rizikom od obolevanja. Ovaj način ishrane podrazumeva upotrebu maslinovog ulja, mahunarki, povrća, voća, uz manje količine mesa i životinjskih masnoća. Većina istraživanja je pokazala (ali ne i sva) da ishrana koja sadrži antioksidanse, kao i uzimanje vitamina i suplemenata koji imaju antioksidativno dejstvo (vitamin C, vitamin E, karotenoidi), nije smanjivala rizik od obolevanja od Parkinsonove bolesti, niti je njihova upotreba uticala na usporenje već nastale bolesti. Isto se odnosi i na vitamine B grupe (kao što su folat, riboflavin, vitamin B6, vitamin B12). U nekoliko istraživanja vitamin B6 je povezan sa smanjenim rizikom za nastanak Parkinsonove bolesti, ali ovo takođe nije potvrđeno u svim ispitivanjima. Slično se odnosi i na uzimanje preparata ili hrane bogate određenim metalima, kao što su gvožđe, magnezijum i kalcijum.

Iz tog razloga, uzimanje vitamina i suplemenata se ne preporučuje u cilju smanjenja šanse za obolevanje, niti za usporavanje napredovanja kod već postojeće Parkinsonove bolesti.

Ishrana osobe obolele od Parkinsonove bolesti

Postoji nekoliko izuzetaka i specifičnih situacija u Parkinsonovoj bolesti zbog čega bi lekar mogao da predloži izvesne izmene u načinu ishrane, pre svega shodno postojanju izvesnih simptoma.
Opstipacija ili zatvor je čest problem kod pacijenata, pa se u slučaju postojanja ovog problema savetuje adekvatan unos tečnosti i uzimanje hrane bogate vlaknima: povrće, mahunarke, žitarice i slično. Otežano gutanje ili disfagija zahteva posebnu pažnju jer bi moglo da dovede do ozbiljnih komplikacija. Hrana bi zato trebalo da bude odgovarajuće konzistencije kako bi se olakšalo gutanje, a to je najbolje uskladiti prema dogovoru s pacijentom – npr. ukoliko pacijent teško guta čvrstu hranu, može se pokušati s omekšavanjem hrane dodavanjem tečnosti. S druge strane, kod pacijenata koji imaju problem sa zadržavanjem mokraće – inkontinencijom, nekada se može savetovati smanjenje unosa tečnosti posle 18 sati jer se kao poseban problem javlja oticanje mokraće tokom noći, kada je inače pokretljivost pacijenata najmanja. Pojava nesvestice, mrkosvestice, kratkotrajnog gubitka svesti pri ustajanju iz ležećeg položaja – sve to bi mogli biti znaci naglog spuštanja krvnog pritiska (u okviru ortostatske hipotenzije), čemu su skloni pacijenti, posebno oni koji dugo boluju od Parkinsonove bolesti. Ukoliko se dokaže da krvni pritisak naglo pada, može se savetovati povećanje unosa tečnosti, povećanje unosa soli i izbegavanje prejedanja, uz druge savete lekara.

Iako hrana nema veliki uticaj na samu bolest, postoji znatan uticaj na efekte leka koji se koristi u terapiji Parkinsonovoj bolesti. Najčešće korišćen lek je levodopa. To je lek koji nadoknađuje dopamin, supstancu čija je koncentracija snižena u mozgu pacijenta. Uzimanje leka levodopa kod nekih pacijenata izaziva mučninu i u tom slučaju se može savetovati da se uzme zajedno s hranom. Međutim, ovaj lek se u crevima apsorbuje na isti način kao i belančevine. Zato hrana bogata belančevinama (meso, riba, sirevi, mahunarke) može da umanji dejstvo leka. Ove namirnice ne treba isključiti iz ishrane, već napraviti plan uzimanja leka u odnosu na vreme uzimanja hrane: npr. lek uzeti pola sata pre obroka ili jedan sat nakon obroka. Obrok bogat belančevinama se može uzeti pred spavanje, a tokom dana unositi hrana poput voća, povrće, žitarica i slično. Ukoliko je jutarnja ukočenost izražena, ponekad se može preporučiti da se levodopa rastvori u vodi i tako popije na prazan želudac kako bi povoljan efekat terapije što ranije nastao. Uzimanje vitamina B6 (piridoksina), preparata gvožđa ili multivitaminskih suplemenata koji sadrže vitamin B6 ili gvožđe može umanjiti efekat levodope. Zato se ne savetuje uzimanje multivitaminskih preparata i suplementa, osim ukoliko vam to ne preporuči lekar. Korišćenje alkoholnih pića uporedo s lekovima za Parkinsonovu bolest može pojačati neželjene efekte lekova.
Lekovi iz grupe dopaminskih agonista (pramipeksol, ropinirol) mogu se uzimati nezavisno od načina ishrane jer hrana na ove lekove ima beznačajan uticaj.

Zaključak

Ishrana pacijenata sa Parkinsonovom bolešću treba da bude raznovrsna i balansirana, prema opštim savetima za zdrav način ishrane. Držanje dijete i uzimanje vitaminskih preparata i suplemenata nije potrebno, osim u specifičnim situacijama i prema savetu nadležnog lekara.

Nikola Kresojević
Klinika za neurologiju, Klinički centar Srbije