Značaj očuvanja zdravlja kod obolelih od demencije
Dr Mirjana Petrović
Najčešći zdravstveni problemi s kojima se susreću stariji ljudi predstavljaju – srčana oboljenja (najveći zdravstveni problem starije populacije); maligne bolesti, koje su drugi vodeći uzrok smrti starijih osoba; reumatske bolesti – artritis, osteoporoza, degenerativne bolesti koštano-zglobnog sistema; bolesti disajnih organa; demencija; dijabetes, oštećenje senzornih funkcija (oštećenje ili gubitak vida odnosno sluha).
S obzirom na to da stariji ljudi čine čak 12% svetske populacije, izuzetno je važno razumeti izazove s kojima ćemo se svi mi kad-tad suočiti.
Demencija je jedan od najvećih zdravstvenih problema u svetu, a dodatno se uvećava sa povećanjem broja starih ljudi.
Ljudi koji pate od demencije mogu imati iste medicinske probleme kao i ostala starija populacija. Izvesna istraživanja ukazuju i na veću učestalost pojedinih zdravstvenih problema kod obolelih od demencije (srčani poremećaji, šećerna bolest, moždani udar). Ono što predstavlja dodatni problem u ovoj populaciji, naročito izraženo sa napredovanjem bolesti i progresijom kognitivnog deficita, jeste smanjenje sposobnosti da se zdravstveni problem identifikuje, odnosno da obolela osoba drugima kaže o njima, zbog čega je važno paziti na znake eventualno prisutnih zdravstvenih problema (bola ili drugih oblika nelagodnosti i „patnje“obolelog). Kognitivne promene, loše rasuđivanje i gubitak pamćenja takođe otežavaju lečenje drugih zdravstvenih poremećaja kod pacijenata s demencijom. Naime, osobe sa demencijom nisu u stanju da slede propisani plan lečenja i takođe neće primetiti neželjene efekte primenjenih lekova ako do njih dođe. Sve navedno stvara mogućnost da ono što bi moglo početi kao mali zdravstveni problem može prerasti u ozbiljan problem.
Poremećaj senzornih funkcija, čest uopšte u starijoj populaciji u vidu oštećenja, odnosno gubitka vida ili sluha, u populaciji osoba sa demencijom predstavlja značajan zdravstveni problem koji može da potencira zbunjenost, osećaj izolovanosti, uznemirenost, teškoće u prepoznavanju ljudi i predmeta, a u kasnijim fazama bolesti biti i uzrok povređivanja i invaliditeta ovih osoba.
Bolni sindrom je kod osoba s demencijom znatno zastupljen (kao i u starijoj populaciji uopšte, sa prevalencom u rasponu od 45 do 80 odsto), vezan je za koštano-zglobni sistem, infekcije mokraćnih kanala i druge infekcije, konstipaciju, često zanemarene stomatološke probleme.. Nelečeni bol povezan je s izmenom u ponašanju u vidu uznemirenosti, agitacije, depresije, problema sa spavanjem, daljeg pada kognicije i veće funkcionalne zavisnosti.
Očuvanje pokretljivosti je od izuzetne važnosti kod obolelih od demencije za njihovo opšte zdravlje, fizičku nezavisnost što je duže moguće i olakšanje za one koji ih okružuju. Svakodnevna, individualno i optimalno dozirana fizička aktivnost pruža znatne zdravstvene dobiti – poboljšanje cirkulacije, pomoć u sprečavanju ukočenosti mišića, nastanka kontraktura i atrofije mišića, potenciranje osećaja smirenosti i realizacije dobrog sna, preveniranje poremećaja raspoloženja i nastanka anksioznosti, depresije, agitacije...
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, optimalno dozirana fizička aktivnost, zajedno sa zdravom ishranom i nepušenjem cigareta, predstavlja glavnu komponentu u prevenciji hroničnih bolesti (WHO, Global strategy on diet, physical activity and health).
Tako je i u slučaju osoba sa demencijom, kod kojih, uz što je duže moguću očuvanost sposobnost kretanja, već duže vreme važi preporuka za primenu mediteranske ishrane bogate voćem, povrćem, žitaricama, mahunarkama, orašastim plodovima, ribom i sa malo mleka i mesa.
Međutim, demencija, naročito u kasnijim fazama trajanja, ima veliki fizički uticaj na obolelog, sa postepenim problemima u održavanju ravnoteže, gubitkom sposobnosti hoda, stajanja ili ustajanja iz kreveta i sa stolice.
Sve to neminovno dovodi do mogućnosti padova i povređivanja (preloma i ozbiljnih povreda glave), ali i do toga da se u jednom položaju provodi značajan deo vremena, sa pritiskom na izložene delove tela i time otvara moćnost nastanka iritacije kože i dubljih struktura i nastanka dekubita, koji zahtevaju rano i adekvatno tretiranje pošto u suprotnom mogu postati bolni, predstavljaju ulazno mesto za infekciju a time dodatno izazivaju stres, uznemirenost, agitaciju obolelih i potenciraju dalji kognitivni pad.
Sa napredovanjem bolesti često dolazi i do znatnog gubitka u telesnoj težini, što je od velikog značaja za imunosistem i otežava borbu s infekcijama i drugim bolestima. Gubitak apetita, teškoće sa žvakanjem hrane i gutanjem predstavljaju opasnost za moguću aspiraciju (aspiraciona pneumonija je vodeći uzrok smrti kod ljudi koji boluju od Alchajmerove bolesti), gušenje, razvoj infekcije i time ubrzavaju dalju progresiju bolesti.
Kompleksnost lečenja pacijenata obolelih od demencije podrazumeva zasad primenu simptomatske terapije, farmakoloških i nefarmakoloških strategija u lečenju nekognitivnih poremećaja, ali i potrebu za lečenjem svih komorbiditeta (srčanih oboljenja – poremećaja srčanog ritma, povišenog krvnog pritiska, šećerne bolesti, hronične opstruktivne bolesti pluća…), koji su u ovoj populaciji prisutni u najvećem procentu slučajeva i zahtevaju redovnu primenu terapije i kontrolisanje istih.
Adekvatnost u kontrolisanju i lečenju svih bolesti u osoba sa demencijom je od izuzetnog značaja jer omogućava poboljšanje kvaliteta života obolele osobe, smanjuje potrebu za hospitalnim lečenjem, kao i potrebu za smeštaj u institucije za brigu i staranje o starim i obolelim osobama.
Reference
1. Nacionalni vodič dobre kliničke prakse za dijagnostikovanje i lečenje Alchajmerove bolesti. Klinički vodič 18/13, Beograd 2013.
2. Cleveland Clinic. Health Brains.org.
3. Quaglio G, Brand H, Dario C. Fighting dementia in Europe: the time to act is now. Lancet Neurol. 2016 Apr;15(5):452-4.
4. Glynn RW, Dolan C, Shelley E, Lawlor B. Evidence-based prevention and treatment of dementia. Lancet Neurol. 2016 Sep;15(10):1006-7.
5. Yannakoulia M, Kontogianni M, Scarmeas N. Cognitive health and Mediterranean diet: just diet or lifestyle pattern? Ageing Res Rev. 2015 Mar;20:74-8.
6. Vlachos GS, Scarmeas N. Dietary interventions in mild cognitive impairment and dementia. Dialogues Clin Neurosci. 2019 Mar;21(1):69-82.