Šta je to ateroskleroza?
Za čak 80 odsto svih infarkta srca i mozga kriva je ateroskleroza!
Bolest zapušenih arterija je treće najmasovnije oboljenje u svetu, odmah iza virusnih bolesti gornjih disajnih puteva i parodontopatije (oboljenja desni).
Ateroskleroza je proces koji zahvata arterije. Obično pogađa velike i srednje velike arterije.To je kombinacija promena na unutrašnjem zidu arterija koja se sastoji od nakupljanja masnoća, delova mrtvih ćelija, raznih produkata krvi i kalcijuma u vidu naslaga i žarišta na unutrašnjem zidu arterija. Naziv ateroskleroza potiče od grčke reči athero – kašasto i reči skleroze – tvrdo. Počinje rano u detinjstvu, dugo se razvija bez simptoma, povećava se sa uzrastom i oko 50. godine počinje ozbiljno da preti. Simptome daje tek u odmakloj fazi bolesti. Zato se kaže da je ateroskleroza tihi ubica.
Ateroskleroza izaziva ubrzano starenje krvnih sudova i bolest je koja skraćuje život!
Te promene u početku oboljenja zahvataju samo unutrašnji sloj krvnog suda (intimu), ali se s vremenom proširuju i na srednji deo zida, koji u medicini zovemo medija. S vremenom, kako bolest napreduje, dolazi i do zakrčenja, te arterije postaju tvrde i krute – neelastične. Aterični plakovi mogu da narastu dovoljno da znatno smanjuju protok krvi kroz arterije Posledica je umanjeno snabdevanje organizma krvlju, kao i kiseonikom. Tada se pojavljuju prvi simptomi i tada mnogi ljudi saznaju da imaju ovaj problem.
Glavne komplikacije nastaju kada dođe do pucanja nestabilnog aterosklerotskog plaka. Usled ovog procesa, dolazi do “trčanja” krvnih pločica (trombocita), različitih citokina i stvaranja ugrušaka krvi koji mogu da zaustave protok krvi u vidu tromboze ili embolije, ako ode na neko drugo mesto u telu.
Gde se najčešće javlja ateroskleroza?
Ateroskleroza može da bude opšta ili lokalizovana na pojedina specifična arterijska područja. To su na prvom mestu arterije srca, mozga, bubrega, udova (naročito donjih) i aorta.
Simptomi
Srčana trpnja poznata je kao anginozni bol. To je najčešće bol iza grudne kosti, osećaj nelagodnosti i pritiska, i jedan je od znakova da srčani mišić ne dobija dovoljno kiseonika i da samim tim postoji neko zakrčenje. Osećaj može da se širi u predelu ramena, ruke i vrata. Fizički napor i emocionalni stres mogubiti okidači za pojavu anginoznog bola.
Kada se aterosklerotski plak nalazi u karotidnim arterijama (arterije vrata koje snabdevaju mozak kiseonikom) i izazove njihovo suženje, javljaju se simptomi u vidu moždane trpnje, pa do moždanog udara. Ovi simptomi uključuju naglu utrnulost, slabost i vrtoglavicu.
Aterosklerotično suženje arterija donjih ekstremiteta može dovesti do ukočenosti, bola, a ponekad i opasne infekcije. Dijabetičari su najbolji primer koji pokazuje kakve posledice nastaju kada se smanji ili prekine protok krvi kroz arteriju. Tada, naime, dolazi do izumiranja tkiva, obično su to prsti ili stopalo, što se ispoljava u vidu takozvane gangrene.
Faktori rizika
Uzroci oštećenja arterijskog zida uključuju:
- Povišeni nivo holesterola i triglicerida u krvi
- Visoki krvni pritisak
- Duvanski dim
- Dijabetes
- Gojaznost
- Stres
- Smanjena fizička aktivnost
- Prekomerni unos alkohola
Od kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih bolesti dvostruko češće stradaju žene.
Riziku su izloženi potpuno zdravi ljudi, koji, međutim, imaju nezdrave životne navike.
Kako se izboriti s problemom
Najbolji način prevencije i ublažavanja napredovanja bolesti je umeren, zdrav stil života – pravilna ishrana i umerena, aerobna fizička akivnost, kao što su brza šetnja i plivanje.
Obavezni su redovni sistematski pregledi i analize šećera u krvi (standardne i specijalne),masnoća u krvi- triglicerida i ukupnog holesterola u krvi i njegovih frakcija, dobrog holesterola (HDL) i lošeg holesterola (LDL), kao i njihovog odnosa (HDL/LDL), što pokazuje faktor fizika za nastanak infarkta.
Posebnu pažnju posvetite sebi ako znate da je neko iz vaše porodice imao infarkt srca, anginu pektoris ili infarkt mozga (šlog). Osobe sa aterosklerozom moraju da promene svakodnevne navike, počevši od navika u ishrani!
Neophodno je redovno bavljenje fizičkom aktivnošću i održavanje optimalne telesne težine. Pušačima se savetuje prestanak pušenja, koliko je moguće treba smanjiti stresne situacije.