Alergija na hranu – istina ili mit
Dr Ljiljana Sremčević - Dom zdravlja Palilula, Beograd
Alergičan sam.
Da li postoji tvrdnja koju lakše izgovorimo od ove? Da li ste primetili da je koristimo skoro svakodnevno? Svi mi.
Alergični smo na jagode, laktozu, ambroziju, decu, posao, komšije, red u banci...
A šta je zaista alergija?
U nekim slučajevima lako je znati: pojeli ste orahe, jagode, popili mleko – iskočila je koprivnjača, krenuo proliv, povraćanje...
Sve su to znaci da organizmu nešto smeta i da je počela reakcija kojom pokušava da se zaštiti.
Neka istraživanja pokazuju da oko 25% ukupne svetske populacije boluje od neke alergijske bolesti. Pojava alergija se tokom poslednjih nekoliko decenija utrostručila i ima tendenciju daljeg rasta, i to u svim starosnim kategorijama, pogotovo u dečjoj populaciji. Na primer, deca koja boluju od ekcema imaju 35% veću šansu da razviju alergiju na hranu. Brine procena da će polovina evropske populacije do 2025. godine imati neki oblik alergije, a da će svako drugo dete biti alergično.
Da bi se alergijska reakcija ispoljila, telo mora doći u dodir sa alergenom. Treba znati i da će reakcija na alergen zavisiti prvenstveno od vrste i količine alergena, a okidači za reakciju mogu biti i druga oboljenja i stanja, na primer stres, fizički napor… Reakcije mogu biti lokalne, ali i sistemske.
Najčešći alergeni iz hrane se nalaze u mleku, jajima, kikirikiju, orasima, pšeničnom brašnu, soji, ribi, morskim plodovima…
Kada je u pitanju alergija na hranu, najčešći pokazatelji ove alergije su oticanje usana, kapaka, jezika ili drugih delova tela, osip i crvenilo kože, bolovi u stomaku, proliv, mučnina i povraćanje. Alergija na hranu može dovesti do anafilaktičkog šoka (opšte anafilakse), reakcije opasne po život. Simptomi anafilaktičkog šoka mogu biti različiti, ali najčešći su: svrab i osip na većoj površini tela, oticanje grla i jezika, teško disanje, mučnina, povraćanje, glavobolja, vrtoglavica ili gubitak svesti.
Često se, naročito u poslednje vreme, mešaju pojmovi alergije i netolerancije na hranu.
Alergija na hranu je imunološka preosetljivost (IgE reakcija) koja nastaje kada alergen (iz namirnice koju konzumiramo) izazove trenutnu jaku reakciju organizma praćenu produkcijom IgE antitela i određenim simptomima.
Osetljivost na hranu je takođe imunološka, ali zakasnela reakcija organizma na unetu hranu, kada dolazi do povećane produkcije IgG antitela (IgG reakcija).
Intolerancija na hranu je neimunološka reakcija, nastaje kada unos određenih namirnica iz svakodnevne ishrane izaziva tegobe i simptome svaki put nakon unosa baš te hrane u organizam i mogu dovesti do zapaljenskih procesa u organizmu.
I na kraju, da biste zaista znali da ste na nešto alergični, morate, naravno, posetiti lekara.
Za postavljanje dijagnoze, pored kliničkog pregleda, uzima se detaljna lična i porodična anamneza. A nakon uspostavljene dijagnoze sledi i odgovarajuća terapija, ali često i promena životnih navika.
I alergije i intolerancije se leče na isti način – eliminacionom dijetom, odnosno izbegavanjem namirnica koje uzrokuju alergiju. Preporuka je konzumirati hranu spremljenu kod kuće, pažljivo birati namirnice, čitati deklaracije i izbegavati skrivene izvore alergena. Često se može dogoditi da osoba nehotice unese alergen i prva pomoć u tim slučajevima su lekovi antihistaminici, koji sprečavaju efekat oslobođenog histamina i time sprečavaju pojavu simptoma alergije.
Literatura
Dr sc.med. Janko Pejović, Mr Vesna Subota, Ministarstvo odbrane VMA, Vodič za alergijska stanja 2018.
MSD Priručnik dijagnostike i terapije, Alergija na hranu 2014.