Uzroci i vrste vrtoglavica

Ravnotežni sistem je značajan u stvaranju motornog odgovora koji je od važnosti za dnevno funkcionisanje i preživljavanje. Ukoliko nastane bilo kakav poremećaj u funkcionisanju sistema koji učestvuju u ravnoteži kao i struktura centralnog nervnog sistema koje sakupljaju i kontrolišu ove informacije, nastaje vrtoglavica. Dakle, vrtoglavica nije oboljenje, ona je simptom koji ukazuje na poremećaj funkcije drugih sistema i organa. Opisuje se preko 100 uzroka koji mogu dovesti do ovog poremećaja.

Vrtoglavice izazvane promenom položaja glave i tela

• Vrtoglavice se javljaju pri promeni položaja glave ili tela. Najčešći oblik ove vrtoglavice je benigni paroksizmalni pozicioni vertigo (BPPV). Napadi vrtoglavice se obično javljaju pri promenama položaja glave, kao što je naginjanje glavom unazad, pri leganju u krevet ili ustajanju iz kreveta. Razlog za nastanak ove vrtoglavice su “kristali” koji se odlažu u polukružnim kanalima unutrašnjeg uva i time dovode do podražaja labirinta koji izaziva osećaj vrtoglavice. Benigni paroksizmalni pozicioni vertigo se javlja nakon trauma glave ili nakon vestibularnog neuronitisa. Napadi traju nekoliko sekundi do jednog minuta i mogu biti praćeni mučninom i zamućenim vidom. Pacijent se može tretirati jednostavnim repozicionim manevrima ili dolazi do spontanog oporavka.
  
  
• Vrtoglavice koje se dešavaju pri kretanju jedan su od glavnih simptoma bilateralne vestibulopatije. Zbog istovremene obostrane lezije labirinta izostaju impulsi iz oba labrinta u vestibularna jedra i pacijent ima izražene tegobe pri kretanju. Pacijenti sa obostranom vestibulopatijom često se osećaju nesigurno i vide mutno kada hodaju, pogotovo u mraku ili na neravnom terenu. Ponekad imaju problema da se orijentišu, a u sedećem i ležećem položaju se osećaju znatno bolje. Uzroci obostrane vestibulopatije su često nepoznati, iako se može videti nakon zapaljenskih procesa mozga, u kasnim fazama obostrane Menijerove bolesti, a jedan od poznatih razloga je upotreba lekova koji mogu oštetiti vestibularni sistem. Ukoliko se uz obostrani vestibulopatiju jave i problem u koordinaciji pokreta, izrazito otežano kretanje uz znakove polineuropatije nerava donjih ekstremiteta, a radiološkim snimanjima se konstatuje atrofija malog mozga mora se posumnjati na CANVAS sindrom.

Naglo nastale vrtoglavice, najčešće rotacione

Ataci vrtoglavice nastaju potpuno spontano, skoro bez razloga, i traju nekoliko sekundi, minuta ili sati. Samo ponekad mogu biti provocirane pokretima.

• Alkohol prouzrokuje rotacione vrtoglavice pri akutnoj konzumaciji u većim količinama, a kod hroničnih alkoholičara ostaju trajne posledice oštećenja vestibularnog sistema i nakon prestanka konzumacije alkohola.
  
  
• Menijerova bolest nastaje usled povećanog pritiska u unutrašnjem uvu, a manifestuje se atacima naglo nastalih vrtoglavica koje traju 20 minuta ili duže, zujanjem u uvu, slabljenjem sluha na istom uvu i osećajem punoće u uvu. Ovi pacijenti tokom napada imaju i mučninu, a ponekad i povraćanje. Napadi su samolimitirajući, ali se po pravilu ponavljaju.
  
  
• Upale srednjeg ili unutrašnjeg uva takođe mogu da dovedu do pojave akutnih vrtoglavica praćenih zujanjem u uvu, slabljenjem sluha, povišenim telesnom temperaturom.
  
  
• Vestibularni švanom (akustički neurinom) je dobroćudni tumor koji nastaje na vestibularnom živcu i može da dovede do vrtoglavice, mada su vodeći simptomi ovog tumora jednostrana progresivna nagluvost i zujanje u istom uvu.
  
  
• Vestibularni paroksizmi (iznenadni kratkotrajni napadi vrtoglavice) koji se javljaju više puta dnevno i traju po nekoliko sekundi uzrokovani su promenama na krvnim sudovima koji ostvaruju kontakt sa kohleovestibularnim živcem ili moždanim stablom. Pacijenti ponekad povezuju napade vrtoglavice sa porastom krvnog pritiska.
  
  
• Cerebrovaskularni insult može izazivati vrtoglavice sa nestabilnošću pri kretanju. Pacijent često ima i duple slike, asimetrične zenice, gubitak osećaja za dodir i temperaturu polovine lica, poteškoće pri gutanju, povraćanje i slabost mišića jedne polovine tela. Ukoliko pacijent ima navedene simptome mora biti hitno pregledan kod neurologa.

Rotacione dugotrajne vrtoglavice, nezavisne ili zavisne od pokreta

Ove vrtoglavice traju danima ili nedeljama i obično su promenljivog inteziteta tokom vremena i često su praćene nestabilnostima pri kretanju.

• Vestibularni neuritis je najčešću uzrok jednostranog gubitka labirinta. Uzrok ovog oboljenja su infekcija ili smetnje u cirkulaciji. Pacijent ima rotacione vrtoglavice koje traju danima ili sedmicama, nesigurnost pri stajanju i kretanju sa zanošenjem u jednu stranu, a prvih dana bolesti mučninu i povraćanje. Pokretanje glave i tela pojačava simptome kod pacijenta. Tegobe se na primenjenu terapiju kod najvećeg broja pacijenata smiruju u periodu od oko 6 sedmica.
  
  
• Povrede baze lobanje sa prelomom temporalne kosti u kojoj je smešteno srednje i unutrašnje uvo takođe mogu da dovedu do dugotrajnih rotacionih vrtoglavica. Ukoliko se radi o jednostranom gubitku vestibularne funkcije oporavak najvećeg broja pacijenta uz adekvatnu terapiju, kao i kod vestibularnog neuritisa, traje oko 6 sedmica.

Hronične vrtoglavice

Rotacione vrtoglavice i nestabilnost razičitog intenziteta mogu trajati veoma dugo.

• Hronična upala unutrašnjeg uva ili promene uzrokovane starenjem dovode do ograničenih aktivnosti pacijenta usled limitrane slobode kretanja usled nestabilnosti.
  
  
• Multipla skleroza, Parkinsonova bolest i oštećenja nerava u mozgu mogu biti uzrok nesigurnog kretanja i nestabilnosti uz osećaj vrtoglavice.

Somatoformne vrtoglavce, fobične vrtoglavice

Somatoformne vrtoglavice su grupa vrtoglavica kod kojih pacijenti u prvi plan ističu fizičku nelagodnost iako se pregledom ne može konstatovati oboljenje vestibularnog sistema, odnosno ne postoji organosko oboljenje.

Fobična vrtoglavica je čest uzrok vrtoglavice. Ataci vrtoglavice i osećaj nesigunosti kod ovih pacijenata javlja se tokom hodanja ili stajanja. Napadi mogu biti povezani sa boravkom u nekim prostorima (lift, prelazak velikih ulica) ili situacijama (boravak u velikoj grupi ljudi, životinje). Pacijenti mogu da imaju panične atake praćene trnjenjem, znojenjem, ubrzanim radom srca, osećajem gubitka vazduha i dubokim disanjem koje brzo dovodi do nesvestice ili vrtoglavice.

Prof. dr Slobodanka Lemajić-Komazec
Klinički centar Vojvodine, Novi Sad, Klinika za bolesti uva, grla i nosa - Medicinski fakultet, Univerziteta u Novom Sadu