Kutak za mamu
Dojenje – najbolji početak za svaku bebu
Danas sve češće trudnice jasno kažu: „ Ja ću da dojim svoju bebu! “ One znaju da je majčino mleko veoma važno za njihovu bebu, iako baš nisu sasvim sigurne šta to „veoma važno“zaista i znači. Evo malo priče na ovu temu...
Još tokom trudnoće trudnice o dojenju treba da budu adekvatno i tačno informisane od strane stručnih osoba čime se postiže eliminacija straha usled brige u vezi dojenja svoje bebe, obogaćivanje saznanja pozitivnim iskustvima majki koje doje ili su dojile svoju decu, što će za rezultat imati srećno dojene bebe, zadovoljne mame uz osećaj jedinstvenog iskustva – materinstva. Dojenje je najprirodniji dar, ali i najzdraviji način ishrane novorođenčeta, odojčeta i malog deteta do navršene druge godine. Tokom poslednjih godina sve je više majki koje doje svoju decu, a prednost majčinog mleka stalno se dokazuje mnogim, novim naučnim činjenicama, koje uvek iznova potvrđuju da „ništa ne može da zameni prirodu“.
Dojenje nije samo hrana, ono je mnogo više od toga. Majčino mleko ima neprocenjivu vrednost za sveobuhvatni razvoj deteta - sadrži sve što je potrebno za fizički, psihički, socijalni, emocionalni i kognitivni razvoj, razvoj svih čula (vid, miris, sluh, dodir, ukus) i inteligencije (govora i jezika), štiti od mnogih infekcija i alergija, a kod odojčadi smanjuje rizik od sindroma iznenadne smrti.
Majčino mleko poboljšava imunitet deteta, smanjuje šansu za nastajanje kasnijih bolesti u životu - alergije, astme, raznih vrsta infekcija, dijabetesa, oboljenja srca... Što se duže doji, veće su šanse da će beba imati više koristi od majčinog mleka. Ako dojenje traje duže od četiri meseca smanjuje se rizik da beba oboli od infekcije uha. Bebe koje su dojene duže od šest meseci imaju smanjeni rizik od nastanka alergija.
Prednosti dojenja i za majku su mnogostruke - pomaže uspostavljanju emocionalne veze sa detetom, smanjuje rizik od postporođajne depresije, smanjuje krvarenje posle porođaja i rizik od pojave anemije, doprinosi normalizaciji telesne mase, a dugoročni efekti su smanivanje rizika od pojave osteoporoze, kao i smanjivanje rizika od pojave malignih oboljenja dojke i jajnika.
Prednosti dojenja za porodicu kao što su doprinos skladnijim porodičnim odnosima usled više vremena zajednički provedenog, ali i značajno rasterećenje porodičnog budžeta su takođe veoma bitne.
Dojenje je najzdraviji početak života. Dojenjem se prenosi toplina, osećaj sigurnosti i bezbrižnosti, zadovoljstva i zaštite. To je najbolji mogući start života svakog novorođenčeta.
Osnovne preporuke SZO i Unicefa su:
- isključivo dojenje do navršenih 6 meseci života
- odojčetu ne treba davati zamene za majčino mleko
- majka treba da doji do druge godine i duže uz pravilnu dohranu.
Dojenje i majčino mleko unapređuju zdravlje i majke i deteta i to tokom čitavog života. I sastav i količina mleka prilagođeni su uzrastu deteta i njegovim potrebama i zato majčino mleko predstavlja standard ishrane. Majčino mleko – humano mleko je kompleksna živa hranljiva tečnost koja sadrži antitela, enzime, hormone i druge brojne sastojke koji su važni za razvoj i zdravlje bebe. Posebno za prevremeno rođene bebe je majčino mleko idealna hrana. Priroda se postarala da mleko majke koja se prevremeno porodi sadrži 25% više belančevina, antitela, vitamina i mineralnih soli u odnosu na mleko nakon normalne trudnoće.
Prema podacima poslednjeg MICS istraživanja koje je realizovao Republički zavod za statistiku 2014.godine, iako je kod 90,4 % dece u Srbiji započeto sa dojenjem, samo 12,8 % dece se isključivo doji do šestog meseca, dok se 47,2 % dece uzrasta 0 – 5 meseci pretežno doji. Dojenje, iako prirodom predviđeno, uči se i nije uvek jednostavno i bez poteškoća. U prvim danima nakon izlaska iz porodilišta majkama je potrebna aktivna i snažna podrška kako bi savladale veštinu dojenja i bile što uspešnije i istrajnije u tome.
Patronažne sestre su jedini zdravstveni radnici koji realizacijom patronažnih poseta imaju priliku da sagledaju sve faktore koji se mogu pozitivno ili negativno odraziti kako na dojenje tako i na celokupno zdravlje deteta. Promociju dojenja započinju tokom patronažne posete ženi tokom trudnoće, a nastavljaju sa snažnom podrškom i edukacijom nakon izlaska babinjare i novorođenčeta iz porodilišta, kao i daljim nadzorom odojčeta i malog deteta.
Od izuzetne je važnosti uključiti očeve još tokom trudnoće i nakon rođenja deteta, jer to doprinosi uspešnom uspostavljanju i održavanju dojenja, ali i boljoj privrženosti svih članova porodice. "Majke koje doje su zadovoljnije i doje duže ako imaju podršku, te značajnu ulogu u dojenju imaju i očevi. Iako bebu doji majka, čin dojenja je „porodična stvar“."
I za kraj... Dragi roditelji dojite i volite svoje dete, a mi zdravstveni radnici šaljimo jasnu poruku o prednostima majčinog mleka u odnosu na bilo koji drugi vid hranjenja. Jer majčino je najbolje, bolje ne postoji...
Svetlana Vidaić
patronažna sestra
Literatura:
1. Republički zavod za statistiku i UNICEF, 2014. Istraživanje višestrukih pokazatelja položaja žena i dece u Srbiji 2014 i Istraživanje višestrukih pokazatelja položaja žena i dece u romskim naseljima u Srbiji 2014, Konačni izveštaj
2. Pravilnikom o sadržaju i obimu prava na zdravstvenu zaštitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i o participaciji Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje
3. Uredba o nacionalnom programu zdravstvene zaštite žena, dece i omladine, Službeni glasnik RS, br. 28/2009
4. Stručno-metodološko uputstvo za sprovođenje Uredbe o nacionalnom program zdravstvene zaštite žena, dece i omladine, urednik: prim.mr sci.med. Dragana Lozanović-Miladinović, Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije “Dr Vukan Čupić”, 2011, ISBN 978-86-80451-07-7
5. UNICEF Srbija, 2008. Pametna knjiga za mamu i tatu
Značaj fizičke aktivnosti za mamu i bebu
Period trudnoće i nakon nje izuzetno je naporan za ženu. Pored ulaganja u stvaranje i rađanje novog života, dojenje i briga o bebi vuku svoju porciju energije. Ipak, i pored ovih činjenica, značaj fizičke aktivnosti za buduću i novopečenu majku je ogroman. Zdravlje i dobro raspoloženje su pod direktnim uticajem ishrane i aktivnosti čoveka. Ovo pravilo ne prestaje da važi u toku trudnoće i nakon nje.
FIZIČKA AKTIVNOST U TRUDNOĆI
Dobro organizovana aktivnost u trudnoći može doprineti njenom održavanju, a čak i redukovati neke poremećaje (visok krvni pritisak, povišen šećer i sl.). Činjenica da je žena trudna ne bi trebalo da znači da od tog momenta mora da prestane sa dotadašnjim načinom života ili treninzima. Telo svake žene različito reaguje na trudnoću i zato ne postoji uopšteno pravilo kada bi trebalo započeti sa aktivnostima i da li bi trebalo prestajati. Najbolje bi bilo pratiti organizam. Ukoliko postoje izraženi simptomi (povraćanje ili mučnine), trebalo bi sačekati, ali isto tako ne bi trebalo čekati da se razvije gojaznost kako bi se započelo sa aktivnošću.
Diskutabilno je odrediti koliko bi trudna žena trebalo da bude aktivna. Ne postoji precizno određeno vreme u toku kog bi trebalo upražnjavati aktivnosti. Najbolje bi bilo rukovoditi se sopstvenim osećajem i tolerantnošću organizma i prema tome organizovati set svojih treninga ili laganog vežbanja. Naravno, čak I ako ste profesionalni sportista, trebalo bi izbegavati pojačane napore i treninge s velikim opterećenjem. Za većinu, dovoljna fizička aktivnost je lagana ili umerena šetnja.
Ono što je poslednjih godina trend su organizovani treninzi i druženja u školama za trudnice. U ovim školama obično rade sertifikovani treneri, koji pored plana aktivnosti često daju savete i o ishrani. Postoji više različitih programa, ali su među najpopularnijim joga i pilates. Uz ove pogodnosti, škole nude i programe psihofizičke pripreme za porođaj. Ukoliko, kojim slučajem, nedostaje motiva ili ideja, škole za trudnice su sjajna opcija koju bi trebalo iskoristiti.
Bitno je napomenuti da bi sve aktivnosti trebalo sprovoditi u dogovoru s ginekologom. Kod rizičnih trudnoća i žena koje pate od određenih poremećaja fizička aktivnost bi trebalo da bude organizovana u dogovoru s lekarom koji prati stanje žene. Uvek napomenite svom lekaru da planirate da uvedete određenu vrstu fizike aktivnosti.
FIZIČKA AKTIVNOST NAKON POROĐAJA
Najčešće dugoočekivani porođaj je posebna faza drugog stanja. Porođaj je čin nadljudskih napora, a period koji sledi posle njega nije ništa lakši. Uvek postoje izuzeci, ali kod većine žena porođajni napor i period oporavka nakon njega zahtevaju da ipak prođe određeno vreme pre nego što se započne s aktivnošću. Srećom, na ovaj period se nadovezuje dojenje, koje je samo po sebi poseban vid aktivnosti jer troši određenu količinu energije. Dojenje je neprocenjivo za mamu i bebu i trebalo bi ga praktikovati što duže, jer ne postoji prirodnija stvar od njega nakon porođaja. Samo dojenje ne ometa majku u aktivnostima i zbog toga bi trebalo da bude prioritet.
Kao i u toku trudnoće, i nakon nje ne postoji univerzalno pravilo kada bi trebalo započeti sa pojačanom fizičkom aktivnošću. Neke žene samu brigu o bebi i kućnim obavezama doživljavaju tako i to je potpuno razumljivo uzevši u obzir da svi živimo u različitim okolnostima i sa različitim odgovornostima. Ipak, ono što bi trebalo da bude pravilo jeste umeren početak. Iako žene često vuče želja da nastave sa redovnim aktivnostima kao i pre trudnoće, trebalo bi ipak biti obazriv i početi polako. Bez obzira na način završetka porođaja (prirodno ili carski rez), organi i tkiva koji su trpeli u toku trudnoće zahtevaju da se ipak ispoštuje lagani ritam. Šetanje ili brzi hod su sasvim dovoljni za početak.
Na scenu opet stupaju škole za trudnice. Sjajno je što postoje ovakvi centri jer preko njih možete ponovo započeti s pravilnim redosledom aktivnosti. Ponovo su tu sertifikovani treneri koji će vas voditi kroz proces ponovnog privikavanja tela na aktivnost. Ne bi trebalo zaboraviti da su škole i fenomenalno mesto za druženje i razmenu iskustava s drugim mamama.
Posebnu pažnju trebalo bi obratiti na ishranu i unos tečnosti. Dojenje i trening mogu zahtevati priličan unos kalorija i zbog toga bi trebalo dobro organizovati ishranu. Činjenica da dojite i da ste aktivni ne bi trebalo da znači da unosite veće porcije bilo koje hrane pod pretpostavkom da se sve troši. Sveže voće i povrće, mlado meso, integralne žitarice, mahunarke i umerena konzumacija mlečnih proizvoda dovoljan su recept, uz poštovanje raznovrsnosti i umerenosti. Dojenje ne zahteva da isključite iz ishrane bilo koju namirnicu, osim u slučaju dokazanih alergija ili preosetljivosti kod bebe. Ono što je obavezno – tečnost, tečnost i tečnost.
FIZIČKA AKTIVNOST BEBA
Zvuči smešno na simpatičan način. Iako deluje krhko, organizam deteta je izuzetno otporan, pa čak i bebe imaju svoju potrebu za aktivnošću. Kod nekih beba bi odmah nakon rođenja trebalo započeti sa vežbama kako bi se korigovali određeni poremećaji nastali usled položaja u materici. Lagane vežbe za vrat ili stopala, vežbe za izbacivanje gasova i blago istezanje nakon buđenja su neki od početnih vidova aktivnosti za bebu. Uvek je korisno konsultovati se s lekarom još u porodilištu o tome šta biste mogli da uključite u redovne aktivnosti vaše bebe.
Kako dete raste, tako se i potreba za aktivošću povećava. Postavljanje po nekoliko minuta na stomak, uz obavezan nadzor, dobra je početna pozicija za vežbe koje će beba sama izmisliti. Mlataranje rukama, podizanje glave ili okretanje su neke od vežbi kojima će beba jačati svoje mišiće. Neke bebe ne tolerišu postavljanje na stomak,pa bi sa njima aktivnost trebalo sprovoditi dok su na leđima. U svakom slučaju, značaj fizičke aktivnosti u toku ovog perioda je ogroman, jer će usmeriti i stimulisati razvoj deteta.
Zamalo da prođe bez njih, ali škole su i kod ove teme sjajna stvar. Posebno obučeni fizioterapeuti često organizuju druženja na kojima možete da naučite razne vežbe za stimulisanje razvoja bebe. Plivanje je jedna vrsta zajedničke aktivnosti koju možete upražnjavati zajedno s bebom.
Najbitnije od svega je razumeti značaj aktivnosti i za majku i za bebu. Fizička aktivnost će doprineti podnošenju trudnoće, oporavku nakon porođaja i stimulisati bebin razvoj. Postoji dosta opcija i potrebno je samo odabrati pravu
Marko Obradović
pedijatrijski tehničar
Ishrana tokom trudnoće i dojenja
Ishrana tokom trudnoće i dojenja ima važnu ulogu u ranom razvoju deteta. Takođe pravi dobar temelj za zdravu ishranu i u kasnijem periodu života. Ona mora da bude pažljivo isplanirana, jer treba da obezbedi dobro zdravlje majci i normalan razvoj i zdravlje deteta. Uravnotežena, zdrava ishrana pomoći će trudnici da ublaži i spreči moguće komplikacije u toku trudnoće: jutarnje mučnine, umor, zatvor, anemiju, gestacijski dijabet i da na svet donese zdravo dete. Zdrava ishrana podrazumeva konzumiranje različitih namirnica iz piramide ishrane, unošenje više manjih obroka, pažljiv odabir i planiranje ishrane. Roditelji snose veliku odgovornost za zdravlje svoje dece. Loše navike u ishrani, koje žena ima pre trudnoće, takođe mogu uticati na rast i razvoj deteta, tako da je savet da se sa zdravom ishranom počne i pre trudnoće. Buduće majke su posebno motivisane da njihovo dete, ali i cela porodica budu zdravi.
Dva najvažnija pravila treba usvojiti što ranije u životu: RAZNOVRSNOST i UMERENOST. Normalno uhranjena žena u toku trudnoće treba da se ugoji od 11 do 12,5 kg. U prvom trimestru trudnoće nema potrebe za dodatnom energijom, odnosno povećanim kalorijskim unosom. U drugom trimestru trudnoće unos treba povećati za 300 kalorija dnevno, u trećem za 400 kalorija dnevno, a u periodu dojenja za 500 kalorija dnevno. Svakoga dana treba unositi namirnice iz svih pet grupa hranljivih materija. PROTEINI: Proteini su građeni od amino-kiselina. Esencijalne amino-kiseline organizam ne može sam sintetisati, pa ih moramo unositi hranom. Proteini su neophodni za izgradnju tkiva, sintezu hormona,enzima, antitela, ali i za mnoge druge funkcije. Najbolji izvor proteina su mršava mesa (živina, teletina, nemasna junetina, riba), jaja, mleko i mlečni proizvodi. UGLJENI HIDRATI: Sastoje se od skroba, šećera i vlakana. Preporuka je da se izbegava unos šećera i da se uzima hrana bogata skrobom i vlaknima. Vlakna u ishrani su važna da bi se sprečila pojava zatvora. Uz povećan unos namirnica bogatih vlaknima, preporučuje se i unos oko dva litra tečnosti dnevno.
MASTI: Nalaze se na vrhu piramide ishrane. Važno je da se ograniči unos masti i ulja, ali nikako da se potpuno izbace iz ishrane. Masti su izvor energije, važne su za resorpciju nekih vitamina (A, D, E, K), neophodni su za sintezu hormona. Najprihvatljivije masti su: maslinovo ulje, biljna ulja, masti iz ribe. MINERALI I VITAMINI: Od minerala za trudnice i dojilje su posebno važni magnezijum, kalcijum, gvožđe, cink i jod. Magnezijuma ima u žitaricama, zelenom povrću, mahunarkama. Kalcijum je značajan za razvoj kostiju i zuba. Dobar izvor kalcijuma su mleko i mlečni proizvodi, riba, jaja, kelj, kajsije, šljive, bademi. Dovoljan unos gvožđa je bitan da bi se sprečio razvoj anemije, koja je česta kod žena i trudnica. Najbolje se iskorišćava gvožđe iz mesa, a vitamin C pospešuje njegovu resorpciju. Cink ima važnu ulogu u imunološkom sistemu, za rast i zarastanje rana. Ima ga u školjkama, mesu, mlečnim proizvodima, jajima, zobi. Nedostatak joda može biti povezan s nastankom mnogih anomalija i oštećenjem mozga. Preporučuje se da se unosi u dovoljnim količinama još u periodu pre trudnoće. Vitamin A je bitan za razvoj vida, normalnu ekspresiju gena, za rast i dobar imunosistem. Ima ga u ribi, žumancetu,mleku i mlečnim proizvodima.
Vitamin D je bitan za pravilan razvoj kostiju, ali i za imunitet. Stvara se u koži pod dejstvom sunčevih zraka, a ima ga i u mesu, ribi, ribljem ulju. Vitamin E je snažan antioksidans, koji štiti organizam od slobodnih radikala. Ima ga u koštunjavim plodovima, semenkama, biljnim uljima, zelenom lisnatom povrću i žitaricama. Vitamin K je bitan za normalnu koagulaciju krvi. Sintetiše se u crevima. Ima ga u lisnatom povrću i sojinom ulju.
UNOS TEČNOSTI: Preporučuje se da unos tečnosti bude oko dva i po litra, a u letnjim mesecima i više. Dovoljna količina vode čini kožu mekom, smanjuje zatvor, čisti telo od toksina, ublažava oticanje i sprečava infekciju mokraćnih puteva.
Nakon porođaja, u periodu dojenja, nastavlja se sa zdravom ishranom. Od ishrane majke zavisi kvalitet mleka. Za dobru laktaciju je, pored ovoga, bitno da majka nađe vreme za odmor, da uzima dosta tečnosti i bude zaštićena od stresa. Potrebe u energiji su veće nego u trudnoći. Prva godina života je period najbržeg rasta u životu. Beba u prvoj godini najčešće utrostruči porođajnu težinu i poraste 20–25 cm u dužinu. U prvih šest meseci laktacije stvara se prosečno 600–900 ml majčinog mleka dnevno. Potreba u hranljivim materijama je veća nego u periodu trudnoće. Unos tečnosti treba povećati za jedan litar. Gledajući piramidu ishrane, vidimo da su žitarice najzastupljenije u ishrani. Žena treba dnevno da uzima sedam porcija, trudnica osam, a dojilja 10 porcija (1 porcija=1 parče hleba, 30 g pahuljica, pola šolje kuvane testenine ili pirinča). Zdrava žena uzima tri porcije povrća dnevno, a trudnica i dojilja četiri porcije dnevno (1 porcija=pola šolje kuvanog ili 1 šolja svežeg povrća). Unos voća se ne povećava u vreme trudnoće i dojenja, preporučuju se tri porcije (1 porcija=1 manja banana, jabuka ili narandža). Što se tiče mleka i mlečnih proizvoda, zdrava žena treba da uzima dve porcije, a trudnica i dojilja tri porcije dnevno (1porcija=250 ml mleka, 1,5 šolja švapskog sira ili manja kocka tvrdog sira). Unos mesa, ribe, jaja, mahunarki: zdrave žene treba da uzimaju 140 g mesa dnevno, trudnice 170 g, a dojilje 200 g. Masnoća i slatkiši se uzimaju u ograničenim količinama: 1 supena kašika ulja ili putera. Slatkiše treba izbegavati. Zdrava ishrana, redovna umerena fizička aktivnost i izbegavanje stresa preduslovi su za zdravlje buduće majke i njene bebe.