Bipolarni poremećaj i bolesti zavisnosti

Aleksandar Vujošević, specijalista psihijatar, Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti Drajzerova

Bipolarni poremaćaj se karakteriše promenama raspoloženja, od duboke depresije do ekstremne euforije. One se ponekad brzo smenjuju, a ponekad pojedina faza traje danima.

Manična faza najčešće počinje hipomanijom, koju karakteriše pojačani osećaj zadovoljstva, samopouzdanja, društvenosti, kreativnosti i energije. U ovoj fazi ljudi s bipolarnim poremećajem su vrlo produktivni na poslu, kreativni, često zabavni za društvo. Zbog zadovoljstva koje pruža ova faza bolesti mnogi ne žele da potraže lekarsku pomoć.

Ona brzo može da eskalira u maniju. U toj fazi osoba vrlo malo ili uopšte ne spava, a i pored toga ima ogromnu energiju i snagu, logoreična je, misaoni tok je ubrzan, misli su toliko ubrzane da to otežava koncentraciju i pamćenje ideja Osoba ne razmišlja o posledicama – trošenje novca preko svojih mogućnosti, neadekvatne i indiskretne seksualne aktivnosti, povlačenje pogešnih poslovnih poteza.

 U pojedinim slučajevima se može pojaviti i gubljenje smisla za realnost s psihotičnim halucinacijama ili javljanje fiksiranih neosnovanih verovanja (sumanute ideje).

Depresivna faza obično rezultira potpunim fizičkim i emocionalnim  slomom U fazi depresije znaci i simptomi traju više od dve nedelje, većim delom vremena, i smanjuju mogućnost normalnog funkcionisanja. Oni uključuju: uporno osećanje tuge, uznemirenosti, krivice i beznađa, gubitak interesa za aktivnosti koje su ranije donosile zadovoljstvo; smetnje u spavanju sa isprekidanim snom ili preteranim spavanjem, promene u apetitu, gubitak težine ili gojenje, hronični umor i nezainteresovanost; problemi s pamćenjem, koncentracijom i organizovanjem misli; brojne fizičke smetnje i bolovi u telu bez nekog vidljivog razloga, misli o bezvrednosti i samoubistvu koje se ponavljaju.

Zavisnost od PAS

Zavisnost od PAS se može opisati kao hronična recidivantna bolest.

Zavisnost predstavlja skup fizičkih, bihevioralnih i kognitivnih fenomena koji se javljaju nakon kontinuirane upotrebe PAS.

Kriterijumi zavisnosti od PAS:

– Snažna želja ili kompulzivna potreba da se uzme supstanca. 

– Teškoće u kontroli ponašanja vezanog za upotrebu supstance u smislu trajanja ili nivoa upotrebe.

 – Stanje apstinencijalne krize kada se upotreba prekine ili redukuje, pri čemu se javlja karakterističan apstinencijalni sindrom.

– Povećana tolerancija, tako da su potrebne veće doze PAS kako bi se postigli isti efekti koje su ranije izazivale manje doze.

– Progresivno zanemarivanje drugih interesovanja i zadovoljstava zbog upotrebe PAS, kao i sve veća količina vremena neophodnog da bi se nabavila i upotrebila supstanca.

– Istrajavanje u upotrebi supstance uprkos prisustvu očiglednih štetnih posledica.

Ukoliko su u prethodnoj godini istovremeno postojala najmanje tri od prethodnih znakova, može se govoriti o zavisnosti.

Komorbiditet

Termin komorbiditet u istraživanja je uveo Fajnstin. On je uočio da klinička slika i ishod lečenja u velikoj meri zavise od poremećaja koji su udruženi sa oboljenjem koje se inače nalazi u fokusu tretmana.

Definicija komorbiditeta menjala se tokom vremena, a danas je najprihvatljivija Maršalova definicija, prema kojoj je komorbiditet postojanje dva ili više psihijatrijska poremećaja kod iste osobe, bez obzira na redosled pojave tih poremećaja.

Tako se komorbiditet odnosi na poremećaje koji su istovremeno prisutni kod neke osobe, ali i na poremećaje koji su se kod iste osobe pojavljivali i smenjivali u različitim životnim periodima.

Postoji više modela komorbiditeta:

  1. Model predispozicije pretpostavlja da pojedini psihijatrijski poremećaji kod nekih osoba ukazuju na postojanje više izražene sklonosti za pojavu drugih poremećaja.
  2. Model komplikacije pretpostavlja da su pojedini psihijatrijski poremećaji „samo“ komplikacija kliničke slike ili toka drugih poremećaja.
  3. Model zajedničkog porekla postulira da se u osnovi komorbidnih poremećaja nalazi neki zajednički etiološki faktor i da ti poremećaji označavaju samo različita klinička ispoljavanja ovog etiološkog faktora.
  4. Interakcioni model pretpostavlja da komorbidni psihijatrijski poremećaji imaju kod pojedinih osoba specifičnu interakciju, odnosno da se međusobno potenciraju, što im obezbeđuje uočljivije kliničko ispoljavanje.
  5. Model koincidencije pretpostavlja da je komorbiditet između pojedinih psihijatrijskih poremećaja kod iste osobe slučajnost i da ovi poremećaji nisu ni u kakvom međuzavisnom odnosu.

Istraživanja koja su ispitivala komorbiditet između psihijatrijskih poremećaja ukazuju da je njegova stopa veoma visoka u opštoj populaciji (60–79 odsto), a još viša u kliničkim istraživanjima.

Klinička ispitivanja su pokazala da se zloupotreba i zavisnost od  jedne PAS (najčešće alkohola, heroina i kokaina) često pojavljuju zajedno sa zloupotrebom i zavisnošću od drugih supstanci, bipolarnim poremećajem, depresijom i shizofrenijom.

U slučajevima zloupotrebe alkohola i zavisnosti od njega kao osnovne dijagnoze, komorbiditet je registrovan kod 62% pacijenata, pri čemu su najzastupljenije komorbidne dijagnoze bile depresija, manična epizoda, zloupotreba drugih supstanci i shizofrenija.

Odnos  između zloupotrebe i zavisnosti od psihoaktivnih supstanci i mentalnih poremećaja izuzetno je složen i višeznačan.

Psihoaktivne supstance mogu da indukuju, pogoršaju, ublaže ili maskiraju psihijatrijske simptome u sklopu mentalnog poremećaja, čime se dodatno komplikuje dijagnostički proces. Među zavisnicima najčešće komorbidne dijagnoze su poremećaji ličnosti, anksiozni i afektivni poremećaji.

Konkretno, bolesti zavisnosti i BAP  mogu biti u različitim odnosima.

Kod osoba obolelih od BAP u istoriji bolesti postoji česta zloupotreba PAS i može biti prisutna u obe faze bolesti.

Zloupotreba PAS, pre svega psihostimulansa, u znatnoj meri komplikuje kliničku sliku BAP i bitno utiče na proces lečenja.

Samo uzimanje psihostimulansa može stvoriti diferencijalno dijagnostičku dilemu, jer ponašanje osobe pod njihovim dejstvom može imitirati simptome iz maničnog spektra BAP.

Lečenje: U tretmanu komorbiditeta BAP i zloupotrebe i zavisnosti od PAS neophodno je pre svega pomoći pacijentu da uspostavi apstinenciju od PAS, uz uvođenje adekvatne farmakoterapije u prvoj fazi, a zatim i terapije održavanja i psihoterapije.

Osnovu lečenja bipolarnog afektivnog poremećaja čine različite grupe lekova: antipsihotici, stabilizatori raspoloženja, antidepresivi, anksiolitici i hipnotici kao dodatna terapija.

Takođe je korisno  uključivanje u psihoterapiju, a pravac treba individualno odrediti nakon sagledavanja komorbideta i strukture ličnosti.

Literatura:

Milan Latas, Vladan Starčević. Komorbiditet između psihijatrijskih poremećaja

Sve o Savetovalištu za bolesti zavisnosti –Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti

Vodič za rano otkrivanje i kratke inervencije u bolestima zavisnosti –Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti.

Feinstein, A.R.: The pre-therapeutic classification of the comorbidity in chronic disease. Journal of Chronic Disease, 1970,

Clum, G.A., Knowles, S.A.: Why some people with panic disorders become avoidant? A review. Clinical Psychology Review, 1991,

Smith J; Hucker S: Schizophrenia and substance abuse. Br J Psychiatry, 1994

Monica Ramirez. The Bipolar Workbook:, 2006

Dr Biljana Lakić, specijalista psihijatar, i saradnici.Vodič za  lečenje BAP RS 

 Baldassano CF. Assessment tools for screening and monitoring bipolar disorder. Bipolar Disorders 2005;

Timotijević I., Jašović-Gašić M. Terapijske smernice za lečenje bipolarnog afektivnog poremećaja, Srpsko lek Henry C. et al .

Antidepressant-induced mania in bipolar patients: identification of risk factors. Journal of Clinical Psychiatryarsko društvo-Psihijatrijska sekcija, 2004.

/The Health Communication Unit, University of Toronto, Condusting Survey Research, 1977;

 The Health Communication Unit, University of Toronto, Research, What Works! Efective Health Communication, Participant Source Book, 1996;

Health & Welfare Canada, 1986, Achieving Health for All: A Framework for Health Promotion, Ottawa, Ontario: National Health & Welfare