Ishrana onkoloških bolesnika

Ishrana može biti pravi izazov onim pacijentima koji su oboleli od karcinoma, s obzirom na to da njihov imunološki sistem nije oslabljen samo malignim ćelijama već i lečenjem. Najčešće se primenjuje hemoterapija, koja može dovesti do mnogih komplikacija kao što su: gubitak apetita, otežano gutanje, mučnina s povraćanjem, hrana nema isti ukus i miris kao ranije. Mogu se javiti dijareja i zatvor, a uobičajene su i nagle promene u telesnoj težini. Pacijenti su često depresivni, pa ćesto gube volju za hranom.

Hranom unosimo supstance koje učestvuju u izgradnji tela, doprinose održavanju kako fizičke tako i mentalne kondicije i poboljšavaju otpornost organizma. Važno je da se određena vrsta hrane dopunjuje ili kombinuje s drugom hranom kako bi se zadovoljile nutritivne potrebe određene osobe. Najbolji savet pacijentima je da jedu raznovrsnu hranu raspoređenu u više obroka tokom dana. Primećeno je da je kod populacije koja jede manje mesa, a unosi više hrane biljnog porekla, skoro 50% manja verovatnoća da će oboleti od karcinoma. Postoje brojne studije koje su pokazale da u hrani postoje faktori koji direktno utiču na stvaranje i razvoj tumora gotovo svih organskih sistema u telu, a posebno tumora digestivnog trakta i dojke. Ovi sastojci mogu biti jedan od uzročnih faktora nastanka i brzog razvoja tumora, a oni se nazivaju kancerogenima.

Pacijenti sa karcinomom često gube na telesnoj težini i postaju neuhranjeni. Ishrana onkoloških pacijenata je važna za tok bolesti, jer može poboljšati opšte stanje, samopouzdanje i snagu pacijenta, kao i kvalitet života. Oko 50% pacijenata sa karcinomom (u zavisnosti od vrste tumora) ima različite probleme s ishranom, bilo kao direktnu posledicu rasta tumora ili kao nuspojavu lečenja. Pored prehrambenih problema izazvanih samom bolešću, mogu se pojaviti i sekundarni prehrambeni problemi koji nastaju zbog specifičnosti i lokalizacije tumora, kao i zbog terapije. Dodatni problem je smanjenje otpornosti tela, što pogoduje razvoju infekcija. Osnovna ishrana za maligne bolesti treba da bude energetski i biološki odgovarajuća i lako svarljiva.

Energetski unos treba da bude što veći (25–35 kcal/kg za održavanje telesne mase i 10–50 kcal/kg za nadoknadu rezerve), kao i unos proteina (1–1,5 kcal/kg). Pacijentima treba pripremati češće i manje, ukusne i omiljene obroke. Tešku i masnu hranu treba izbegavati. Mogu se koristiti i proteinski dodaci koje uzimaju sportisti, neutralnog ukusa i male zapremine, kao i preparati namenjeni prvenstveno za enteralnu ishranu. Najbolje da hranu priprema druga osoba. Korišćenje prirodnih začina i aroma (limunov sok, jabukovo sirće, kuhinjska so) preporučuje se, a izbegavaju se topla i kisela jela, jer mogu da izazovu muku, gađenje i povraćanje. Ukoliko se podnosi, može se popiti pokoji gutljaj gaziranog pića (mineralne vode) ili limunade, kao i čaša piva. Kod zapaljenja usne šupljine jede se tečna hrana ili se koristi slamka. Svakako treba da unosi dovoljnu količinu vode umerene temperature (ne u toku obroka), i to u malim gutljajima. Poželjno je posle svakog obroka provesti bar 15–20 minuta u poluležećem položaju.

Preporuke za pacijente kod kojih se očekuje primena hemoterapije: manji i laganiji obroci, obroke ne treba preskakati, izbegavati masnu, jaku i začinjenu hranu.

Šta je najbolje jesti pred hemoterapiju?

Lagana ili blendirana hrana je najbolji izbor kako bi se izbeglo opterećenje digestivnog sistema.

• Običan ili voćni jogurt
• Sveže voće
• Mladi sir
• Kuvana jaja i tost
• Tostirani hleb s malo putera od kikirikija
• Žitarice s mlekom (bez laktoze)
• Pileća supa s pirinčem
• U toku hemoterapije potrebno je uzimati male obroke, manje kisele sokove (jabuka, grožđe), jogurt, voće kao što je banana i dr.
• Nakon hemoterapije takođe se preporučuje lagana hrana.
• Uzimati male obroke i užinu u toku dana (najbolje pet-šest manjih obroka)
• Jesti manje masnu, blendiranu hranu
• Izbegavati vruću hranu

Potrebno je uzimati dovoljno tečnosti, jer će to sprečiti dehidrataciju i ubrzati čišćenje organizma od štetnih produkata hemoterapije. Voda je najbolji izbor, a od sokova i tečne hrane preporučuje se i sok od jabuke ili grožđa, bujon s manje soli, bistre supe, biljni čajevi (đumbir, nana) i dr. Zašto je potreban poseban režim ishrane kod pacijenata koji idu na hemoterapiju?

Hemoterapija oštećuje sluzokožu digestivnog sistema, zbog čega dolazi do poremećaja u varenju hrane. Lagana hrana koja ne nadražuje digestivni sistem, koja se lako vari i apsorbuje neophodna je u prvim danima nakon hemoterapije kako bi se omogućio dovoljan unos energije. Kako se organizam oporavlja, tako se polako uvode i druge namirnice i vraća na regularni način ishrane.

Dr Vladimir Vidović