Principi ishrane bubrežnih bolesnika: Usporavanje propadanja bubrežne funkcije i zaštita od urinarnih infekcija

Asist. dr sc. med. Milena Pandrc, internista-kardiolog

Tačna definicija dijete podrazumeva specifičan režim ishrane namenjen održavanju ravnoteže organizma. Naime, unoseći različite hranljive namirnice snabdevamo organizam važnim materijama neophodnim za njegovo funkcionisanje, koje imaju svoje puteve razgradnje kroz organizam. U toku njihovog kretanja naše ćelije uzmu ono što im je neophodno, a višak se izluči iz organizma. Kod obolelog organizma svaka od tih faza prerade hrane može biti narušena. Stoga, cilj dijete predstavlja zaobilaženje tih „nefunkcionalnih puteva“ kretanja hranljivih materija u težnji da se organizam snabde svime što mu je potrebno. To praktično znači da ćemo kod ljudi koji imaju oboljenje bubrega smanjiti unos namirnica u čijoj preradi učestvuju bubrezi sa ciljem da smanjimo opterećenje bolesnog organa.

Uobičajene kalorijske potrebe za pacijente s hroničnim oboljenjem bubrega su 35-40 Kcal/kg telesne težine na dan. Kalorijske potrebe se izračunavaju na osnovu idealne težine tog pacijenta, a ne na osnovu njegove aktuelne težine. Neophodno je ograničiti unos tečnosti i vode ukoliko se jave oticanje i zadržavanje tečnosti.

Bazična preporuka na kojoj se bazira ishrana bolesnika s bolestima bubrega odnosi se na redukovanje unosa belančevina na manje od 0,8 g/kg telesne težine na dan za pacijente koji nisu na dijalizi. U dijeti se preporučuju kompletni proteini, kao što su oni životinjskog porekla (meso, perad i riba), jaja i tofu. Pacijentima se ne preporučuju dijete bogate belančevinama, kao ni proteinski dodaci i kreatin. Iako belančevine životinjskog porekla sadrže sve esencijalne amino-kiseline, ipak se moraju ograničavati, jer mogu ubrzati pogoršanje bubrežne funkcije. Najbolje je unositi složene ugljene hidrate iz cerealija, kao što su cela zrna pšenice i neglazirani pirinač, koji je takođe izvor vlaknastih materija.

Nezasićene masti (maslinovo ulje, ulje od kikirikija, ulje od grožđanih koštica, kanole, šafrana, ili suncokreta, riblje ulje i ulja u koštunjavom voću) bolje su od zasićenih (crveno meso, piletina, punomasno mleko, puter, sir, kokos i svinjska mast). Kod nezasićenih masti je važno voditi računa o odnosu mononezasićenih i polinezasićenih masti. Mešavine biljnih ulja su kvalitetnije od ulja napravljenih od samo jedne biljke. Takozvane transmasti (margarin, masti koje nastaju pri prženju ulja na visokim temperaturama) treba izbegavati (ima ih u čipsu, krofnama, industrijski proizvedenom keksu i kolačima).

Neophodno je ograničiti unos natrijuma, kalijuma i fosfora. Sem u kuhinjskoj soli, natrijum se nalazi u mnogim konzervansima i namirnicama (sladoledi, čokoladno mleko, prašak za pecivo, konzervans za gotove sosove, želatin, slatkiši, mesne prerađevine, peciva, čips, kokice, razne grickalice (semenke, slani kikiriki, bademi, indijski orasi, pistaći itd.), slani puter i sir, kao i u gotovoj hrani (rezanci, špageti, makaroni i kukuruzne pahuljice) i nekom povrću (kupus, karfiol, spanać, rotkva, cvekla i listovi korijandera). Dnevni unos soli iznosi od 10 do 15 grama (4-6 grama natrijuma). Pacijentima sa oticanjem i visokim krvnim pritiskom obično se preporučuje da unose manje od dva grama natrijuma dnevno. Njima se takođe savetuje smanjeni unos kalijuma, te namirnice s visokim sadržajem kalijuma treba izbegavati (pojedine vrste voća: sveže kajsije, zrele banane, sveži kokos, ogrozd, kivi, zreli mango, pomorandže, papaja, breskve, nar i šljive;  povrća: brokoli, korijander, pečurke, sveža papaja, krompir, tikva, spanać, batat (sladak krompir), paradajz; suvo voće: badem, indijski orah, urme, suve smokve, suvo grožđe, orah; mahunarke: crveni i crni pasulj; sardela i skuša; plodovi mora: gambori, jastog i krabe; i goveđe meso).  Sledeće namirnice s visokim sadržajem fosfora takođe treba izbegavati: mleko i mlečne proizvode (sir, čokolada, kondenzovano mleko, sladoled, mlečni šejk), suvo voće (indijski orah, bademi, pistaći, suvi kokos, orasi), pića („koka-kola“ i drugi kola napici, pivo).

Obavezno je nadoknaditi i vitamine rastvorljive u vodi (vitamini B grupe, vitamin C i folna kiselina) i oligoelemente u adekvatnim količinama.

Pored bubrežnih bolesnika, i zdrava populacija se nalazi u konstantnom riziku od nastanka infekcije mokraćne bešike i mokraćnih puteva. Ovu infekciju izazivaju bakterije kojima ne pogoduje bazna mokraća, a to se postiže unošenjem acidofilnog mleka uz izbegavanje gaziranih pića i ishrane s velikim udelom životinjskih proteina, kafe s kofeinom i čokolade.

Takođe, postoje nutrijenti koji pomažu telu u borbi protiv urinarnih infekcija i nazivaju se polifenoli, a u gastrointestinalnom traktu se pretvaraju u forme koje sprečavaju rast bakterija u mokraćnim putevima.

Znatne količine polifenola se nalaze u svežim borovnicam i soku od borovnice, nezaslađenom soku od brusnice, nezaslađenom jogurtu, crnom čaju i čokoladi s visokoim procentom kakaoa. Poznato je da kod infekcije uzrokovane bakterijom Escherichia coli uzimanje pola litre soka od brusnica ili borovnica na dan tokom tri nedelje dovodi do saniranja infekcije i smanjuje verovatnoću za njeno ponovno javljanje. Sličan efekat se dobija i ako se u u ishranu uvedu borovnice ili sok od borovnice.

Prirodni izvori vitamina C su veoma značajni, u formi citrusa i povrća bogatog vitaminom C poput kelja, prokelja i brokolija. Osim vitamina C, treba unositi i dovoljno vitamina A, kog ima u šargarepi, dinji i batatu.

Kod urinarne infekcije važno je ispiranje urinarnih puteva sa dosta tečnosti, pre svega biljnih čajeva (posebno je poznat urološki čaj) i vode, uz već pomenute sokove od brusnice i borovnice.

Zašto je higijensko-dijetetski režim bitan u lečenju ovih stanja? Zato što potpomaže izlečenje infekcije, a kod osoba u riziku od ponovljene infekcije omogućavaju održavanje stabilne faze do dobijanja vakcine za bakteriju E. coli.

 

Literatura:

1. Kistler B. M., Moore L. W., Benner D., Biruete A., Boaz M., Brunori G., et al. The International Society of Renal Nutrition and Metabolism Commentary on the National Kidney Foundation and Academy of Nutrition and Dietetics KDOQI Clinical Practice Guideline for Nutrition in Chronic Kidney Disease. J Ren Nutr. 2021;31(2):116-120.
2. Anderson C. A. M., Nguyen H. A. Nutrition education in the care of patients with chronic kidney disease and end-stage renal disease. Semin Dial. 2018;31(2):115-121.
3. Ikizler T. A., Cano N. J., Franch H., Fouque D., Himmelfarb J., Kalantar-Zadeh K., et al.; International Society of Renal Nutrition and Metabolism. Prevention and treatment of protein energy wasting in chronic kidney disease patients: a consensus statement by the International Society of Renal Nutrition and Metabolism. Kidney Int. 2013;84(6):1096-107.
4. Fiaccadori E., Sabatino A., Barazzoni R., Carrero J. J., Cupisti A., De Waele E, et al. ESPEN guideline on clinical nutrition in hospitalized patients with acute or chronic kidney disease. Clin Nutr. 2021;40(4):1644-1668.
5. MacLaughlin H. L., Friedman A. N., Ikizler T. A. Nutrition in Kidney Disease: Core Curriculum 2022. Am J Kidney Dis. 2022;79(3):437-449.