Primena inhalera (pumpica) u lečenju astme i hronične opstruktivne bolesti pluća

Prof. dr Branislava Milenković

Klinički centar Srbije

 

Astma i hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) hronične su bolesti disajnih puteva. U našoj sredini se još nedovoljno zna o ovim bolestima jer postoji strah i otpor prema lekovima u obliku pumpice. Astma je vrlo česta bolest, kako u svetu tako i u Srbiji – čak 5,6% odraslih stanovnika Beograda uzima lekove za astmu. I pored dostupnih savremenih lekova, ova bolest i dalje nije dobro kontrolisana kod većine obolelih. HOBP je bolest koja predstavlja značajan problem u celom svetu jer su njena učestalost i posledice u stalnom porastu, naročito u zemljama u kojima ima mnogo pušača. Ovi bolesnici imaju veći rizikod smrti zbog drugih pridruženih bolesti, kao što su dijabetes, koronarna bolest, srčana slabost, rak pluća... Posledice bolesti su brojne za bolesnike, njihove porodice i društvenu zajednicu. Obolelima je teško da obavljaju svakodnevne aktivnosti (umivanje, kupanje, oblačenje, kućni poslovi), sve ređe i kraće izlaze iż kuće jer se brzo zadišu, smeta im hladan i vlažan vazduh, gube samopouzdanje i postaju depresivni. Najtežu komplikaciju ove bolesti predstavlja težak napad astme koji ugrožava život obolelog.

Redovna primena propisanih lekova i kontrole kod lekara ključne su za najbolje rezultate u lečenju obolelih od astme i HOBP. Terapija se kroji po meri bolesnika, odnosno prilagođava njegovom stanju, potrebama i očekivanjima, a ciljevi su: otklanjanje  tegoba, sprečavanje nastanka napada astme, sprečavanje napredovanja bolesti, poboljšanje podnošenja fizičkog napora i ukupno bolji kvalitet života sa što manje neželjenih efekata lekova.

Za bolesnike sa astmom i HOBP je najefikasnija primena lekova putem inhalacije, odnosno udisanjem leka. U apotekama se ovi lekovi mogu naći u obliku merno doziranog aerosola (pumpice ili merno doznog inhalera – MDI), uređaja za inhalaciju (nebulizatora), inhalatora suvog praha (DiscusÒ, TurbohalerÒ, HandiHalerÒ, SpiromaxÒ, BreezhalerÒ, ElliptaÒ) i inhaler koji stvara finu izmaglicu (softmistinhaler - RespimatÒ).

Prve pumpice (inhaleri) počele su da se koriste pre 60 godina. Danas je na tržištu u ponudi više različitih pumpica koje zahtevaju različite načine udisanja za optimalno dopremanje leka do disajnih puteva. Ova raznolikost bi mogla da dovede do konfuzije zdravstvenih radnika i bolesnika u smislu pravilne primene. Zato je značajno izabrati onaj uređaj koji će bolesnik najradije, najlakše i najpravilnije koristiti – samo tako će se postići dobri rezultati u lečenju astme i HOBP. Nepravilno i neredovno korišćenje lekova u inhalacionom obliku može negativno uticati na plan i efekte terapije.

Udisanje lekova u obliku aerosol ima mnogo prednosti za osobe sa preosetljivim disajnim putevima. Uređaj za inhalaciju koji stvara aerosol sa sitnijim česticama leka omogućava da on dospe u najmanje disajne puteve. Prilikom udisanja leka se ostvaruje njegov vrlo brz efekat zbog direktnog, neposrednog i brzog kontakta sa velikom površinom disajnih puteva. Takođe, primenjuju se manje doze leka kada se on udiše nego kada se uzme tableta ili primi injekcija, pa su i njegova neželjena dejstva znatno ređa i blaža. Neželjeni efekti lekova za inhalaciju putem pumpica su samo lokalni (promuklost, suvoća usta i kandidijaza usne duplje).

Pacijenti moraju znati kako da pravilno koriste inhalacione lekove da bi lečenje astme i HOBP bilo uspešno. Pravilna tehnika udisanja leka je neophodna da bi se iskoristila njegova puna doza i ispoljio lekoviti učinak. Ima ljudi koji ne mogu da savladaju pravilnu tehniku primene leka za inhalaciju, pa se njima preporučuje da koriste komore za inhalaciju (spacer). Do 70% osoba ne koristi svoju pumpicu pravilno i nakon više godina! Najčešće se prave sledeće greške: nepravilan položaj pumpice, neusaglašenost aktiviranja merno doznog inhalera i početka udisanja, suviše brz i nedovoljno dubok udah, kratko zadržavanje daha, kao i neprepoznavanje da u pumpici nema dovoljno leka. Starije osobe i deca češće prave greške u primeni.

 Najveći problem u postizanju dobrih rezultata u lečenju astme i HOBP predstavlja nedovoljna saradnja lekara i pacijenta, odnosno nedovoljno prihvatanje prepisane terapije. Nepridržavanje prepisanog režima lečenja može dovesti do pogoršanja bolesti, njenog brzog napredovanja i oštećenja kvaliteta života. To je problem kod svih hroničnih bolesti, a posebno je izražen kod astme i HOBP zbog primene lekova putem udisanja (inhalacije). Osnovni razlozi su predrasude da se stalnom upotrebom pumpica s vremenom razvija zavisnost, da se efikasnost pumpice s vremenom smanjuje, da uzimanje leka preko pumpice govori da je reč o najtežem obliku bolesti disajnih puteva... Bolesnici zato preskaču doze i samoinicijativno prekidaju terapiju jer veruju da će tako produžiti efikasnost lečenja putem inhalacija. Takođe, nedovoljna saradnja pacijenta može biti i posledica straha od neželjenih efekata lekova, što je u ovom slučaju neopravdano jer su moguća samo laka, prolazna i lokalna neželjena dejstva.

Ne postoji idealna pumpica jer svaki uređaj ima svoje prednosti i nedostatke. Stoga je veoma važna individualna obuka bolesnika o pravilnoj tehnici primene i značaju redovne terapije. Važna je i edukacija porodice i osoba sa kojima pacijent provodi vreme (kolege s posla, drugovi iz škole, nastavnici), kao i upoznavanje celokupne javnosti putem medija o prirodi ove vrste respiratornih oboljenja. Pravilno informisanje otvara put ka pacijentovom prihvatanju svoje bolesti i prepisanog lečenja, što uvek rezultuje boljim ishodom terapije.