Šta je astma?

Bronhijalna astma je jedna od najčešćih hroničnih bolesti pluća koja se javlja u svim starosnim grupama, mada znatno češće kod mlađih osoba. Tokom poslednje dve decenije postignuta su značajna otkrića i nova saznanja o astmi, što je dovelo do boljeg razumevanja bolesti i poboljšalo efikasnost lečenja. Na početku novog milenijuma suočeni smo sa paradoksom da postoje moćni lekovi za kontrolu i lečenje ove bolesti, a njena učestalost je sve veća i opterećenje zdravstvenog sistema veće nego ikada. Procenjuje se da od astme boluje 300 miliona ljudi u svetu.

Osnovna karakteristika astme je hronična upala disajnih puteva. Hronično upaljeni disajni putevi su preosetljivi, dolazi do njihovog sužavanja i protok vazduha je ograničen (grč mišića disajnih puteva, otok sluznice, sluzni čepovi) nakon izlaganja različitim faktorima rizika.

Simptomi koji upućuju na dijagnozu astme su napadi gušenja, zviždanje u grudima, osećaj teskobe u grudima i kašalj. Ovi napadi se javljaju naročito noću ili u ranim jutarnjim satima.

Faktori rizika za astmu

Za nastanak i razvoj bolesti odgovorni su brojni faktori koji, pojedinačno ili udruženo, dovode do  ispoljavanja tegoba. Predispozicija obuhvata  kombinaciju naslednih činilaca i faktora okoline. Naslednu sklonost ima oko 10% stanovništva koje boluje od rane mladosti i ova sklonost se naziva atopija. Atopijska konstitucija  koja se potvrđuje pozitivnim kožnim probama i povišenom koncentracijom imunoglobulina E u krvi nije bolest, već samo ukazuje na sklonost  ka nastanku astme. To znači da neke osobe imaju atopijsku konstituciju, ali nemaju astmu ili pak da neke osobe imaju astmu, a nisu atopičari. Atopijska konstitucija se javlja češće u nekim porodicama. Ako jedan od roditelja ima alergiju na neki alergen, verovatnoća da  i dete ispolji ovu manifestaciju je od 30 do 50 odsto, a ako je to slučaj kod oba roditelja, verovatnoća je veća i iznosi od 60 do 80 procenata. Opšti faktori rizika iz okolne sredine su  različiti kućni alergeni (grinje, prašina, životinjske dlake, poleni i buđ), iritansi na radnom mestu, duvanski dim, respiratorne (virusne) infekcije, fizički napor, jake emocije, hemijski iritansi i lekovi (acetilsalicilna kiselina, beta-blokatori...).

Kako se postavlja dijagnoza astme?

Za dijagnozu astme neophodno je prisustvo karakterističnih simptoma bolesti. Standardna pitanja koja se postavljaju pacijentu prilikom pregleda su:

Da li su napadi gušenja praćeni zviždanjem u grudima?

Da li se javlja suv kašalj koji se pogoršava u toku noći ili prilikom buđenja?

Da li se gušenje i kašalj pojačavaju pri fizičkom naporu, izlaganju alergenima ili iritansima?

Da li simptomi popuštaju posle uzimanja lekova?

Ako je odgovor na bilo koje pitanje potvrdan, treba razmatrati dijagnozu astme. Pacijenti često imaju ekcem, polensku kijavicu ili podatak da neko u porodici ima astmu.

 Od važnosti za dijagnozu su podaci o ponavljanju ovakvih epizoda i prepoznavanju pokretačkih činilaca. Za potvrdu dijagnoze neophodno je ispitivanje plućne funkcije (spirometrija) sa procenom reverzibilnosti (povećanja protoka vazduha) nakon primene lekova koji šire disajne puteve.

Lečenje astme

Lečenje  astme  obuhvata kontinuiranu edukaciju bolesnika, koja se mora započeti odmah nakon postavljanja dijagnoze, redovno praćenje simptoma bolesti, praćenje funkcije pluća, merenje vršnog izdisajnog protoka koje bolesnik sam izvodi u kućnim uslovima i redovna primena lekova. Vršni izdisajni protok se meri pomoću malog i jednostavnog aparata koji se zove pikfloumetar. Kao što većina pacijenata sa hipertenzijom ili dijabetesom ima priručne aparate za samomerenje krvnog pritiska ili  šećera u krvi, pa u zavisnosti od izmerenih vrednosti prilagođavaju  terapiju, tako se i redovnim merenjem protoka  vazduha pomoću pikfloumetra stiče uvid u prolaznost disajnih puteva i prilagođava doza leka.

Cilj lečenja astme je ostvarivanje i održavanje kontrole simptoma bolesti tokom dužeg vremenskog perioda. Kontrolisana astma podrazumeva da se simptomi astme javljaju najviše dva puta nedeljno, da se lekovi za olakšanje tegoba koriste maksimalno dva puta nedeljno, odsustvo simptoma u toku noći i normalnu fizičku aktivnost pacijenata.

Ključ uspeha u lečenju bronhijalne astme je prihvatanje određenog terapijskog režima. Centralnu ulogu ima primena lekova inhalacionim putem. Prednosti inhalacione terapije su direktno lokalno delovanje na sluznicu disajnih puteva, brzo dejstvo, manja doza leka i manje neželjenih efekata. Veoma je važna  pravilna tehnika primene lekova putem različitih uređaja za inhalaciju.

Zavisno od učestalosti i težine simptoma, potreban je određen broj i vrsta lekova koji se uzimaju redovno i svakog dana. Inhalacioni kortikosteroidi predstavljaju zlatni standard za postizanje i održavanje kontrole bolesti. Ukoliko se ne postigne kontrola bolesti primenom samo inhalacionih kortikosteroida, primenjuje se stepenasti pristup u lečenju, kada se postojećoj terapiji dodaju bronhodilatatori sa dugim dejstvom (primenjuju se samo uz inhalacione kortikosteroide), antileukotrieni (u obliku su tableta) i sporooslobađajući teofilin. Broj i vrsta lekova se određuju individualno, u skladu sa potrebama pacijenta. Svaki pacijent sa astmom je jedinstven i nemaju svi pacijenti iste simptome. Za brzo olakšanje tegoba i urgentna stanja primenjuju se inhalacioni bronhodilatatori sa kratkim dejstvom. Prema poslednjim preporukama, za ublažavanje simptoma bolesti preporučuje se  fiksna kombinacija niske doze inhalacionih kortikosteroida i brzodelujućeg bronhodilatatora. Ako pacijent koristi više od dva inhalera za brzo olakšanje tegoba mesečno, to znači da ima težak oblik nekontrolisane astme koja može biti opasna po život.

Veština korišćenja inhalera (pumpice) i prihvatanje predložene terapije

Važno je uspostavljanje partnerskog odnosa između lekara i pacijenta. Prihvatanje terapije i redovno i pravilno korišćenje leka veoma je važno u postizanju i održavanju kontrole bolesti. Uočeno je da veliki procenat pacijenata ne koristi svoje inhalere pravilno. To doprinosi lošoj kontroli simptoma i čestim pogoršanjima astme. Da bi se obezbedila efikasna upotreba inhalera, neophodno je:

  • odabrati najadekvatniji inhaler za pacijenta u skladu sa njegovim sposobnostima za primenu i finansijskim mogućnostima.
  • kontinuirano proveravati tehniku upotrebe inhalera pri svakom pregledu, ukazati na greške i demonstrirati pravilnu tehniku primene.

Astma je bolest koja se ne može izlečiti, ali redovnim lečenjem oboleli mogu voditi normalan život. Terapija se mora primenjivati i kada simptomi nisu prisutni.

Prof. dr Zorica Lazić,

Klinički centar Kragujevac