Kako se pravilno meri krvni pritisak?

Merenje krvnog pritiska za mnoge predstavlja svakodnevnu praksu, čak i po nekoliko puta na dan. Nije dovoljno samo staviti aparat na ruku, već postoji nekoliko pravila koje treba ispoštovati tokom merenja pritiska, kako bi se dobila prava vrednost. Pritisak možete da merite ležeći, sedeći i stojeći. Kada sedite, ruka treba da je savijena u laktu, a izdignuta do nivoa srca. Ukoliko osoba leži ili stoji, ruka može slobodno da pada pored tela. Takođe, veoma je važno da ako ste  uznemireni, sačekate nekoliko minuta, pre merenja.

 

Pravilno merenje klasičnim meračima krvnog pritiska  

Iskustva su pokazala da klasičan aparat -  sa pumpicom i stetoskopom, daje precizniji rezultat od digitalnog merača.  Oko nadlaktice leve ruke obmotajte manžetnu aparata, tako da bude oko 2 cm iznad jame na unutrašnjoj strani lakta. Leva ruka se koristi jer se na njoj brže primećuju oscilacije krvnog pritiska ukoliko merite nekoliko puta zaredom.  Stetoskop postavite na jamu, ispod donje ivice manžetne, tako da jedan delić stetoskopa bude prekriven. Slušalice  stavite u uši i pumpicom brzo napumpajte do 180.  Točkićem na pumpici polako popuštajte vazduh, osluškujte i pratite kazaljku - kada prvi put čujete otkucaje srca, to je vrednost vašeg gornjeg pritiska, a kada čujete poslednji otkucaj, otkrili ste koliki vam je donji pritisak.

 

Zašto je korisno kontrolisati krvni pritisak kod kuće?

Utvrđeno je da su pritisci izmereni u  zdravstvenim ustanovama često viši od onih izmerenih kod kuće. Kao razlog za ovu pojavu navodi se nervoza i stres usled pregleda, pa rezultati mogu biti lažno pozitivni. Takodje, na osnovu samo jednog merenja ne može se izvući zaključak o trajnim promenama krvnog pritiska pa je potrebno pratiti kako se menjaju vrednosti tokom vremena.

 

Kako se krvni pritisak menja sa godinama starosti?

Sistolni pritisak raste normalno sa starošću već od 18 do 79 godine. Prosečan dijastolni pritisak povećava se kod muškaraca od 45 do 54 godine starosti, a kod žena od 55 do 65 godine. Osobe koje su imale nizak krvni pritisak tokom mladosti mladosti obično imaju niže vrednosti  i u starosti.

 

Dnevne varijacije pritiska?

Sistolni pritisak postepeno raste od ranog jutra, a dostiže najveću vrednost između 17 i 19 h Tokom sna se krvni pritisak znatno smanjuje, što  povećava šanse za pojavu infarkta ili šloga  kod  jednog broja starijih osoba u ranim jutarnjim satima (izmedju 2 i 4 sata ujutro).

 

Koje su normalne vrednosti krvnog pritiska?

Optimalne vrednosti pritiska su 120/80 mmHg, a po važećim zvaničnim stavovima kardioloških institucija,  prihvatljive normalne vrednosti  su do 140/90 mmHg.

 

Kako lekar može da iskoristi rezultate redovnog kućnog merenja krvnog pritiska?

Ako redovno beležite vrednosti krvnog pritiska svakoga dana u isto vreme, svom lekaru dajete detaljne informacije o promenama krvnog pritiska. Na osnovu toga on je u stanju da bolje prati efekte prepisane terapije i uvede korekcije u cilju regulisanja vrednosti krvnog pritiska i smanjenja rizika od razvoja kardio-vaskularnih komplikacija.

 

Kakav je postupak za pravilno merenje krvnog pritiska?

Pre merenja krvnog pritiska potrebno je oko 10 minuta mirno sedeti. Takođe treba voditi računa o temperaturi, unosu kofeina i nikotina, jer oni utiču na promenu krvnog pritiska. Preporučuje se da se pritisak meri bar 45 minuta po konzumiranju kafe ili cigareta. Trebalo bi meriti na levoj ruci, sedeti mirno i ne pričati.

 

Koliko vremena najmanje treba da prođe između dva merenja pritiska?

Ukoliko želite da ponovite merenje, treba sačekati bar 10 minuta.

 

Kako meriti pritisak digitalnim aparatima?

Ako merite pritisak na članku ruke, treba da sedite a ruka da bude naslonjena laktom na sto, i sa šakom malo nagnutom, tako da manžetna bude u visini srca, da bi izmerena vrednost bila tačna. Dok merite oba stopala treba da budu na tlu, a noge ne treba da budu prekrštene.

 

Kako se postavlja manžetna na nadlakticu?

Ako imate duge rukave zavrnite rukav, ali tako da ne zaustavite cirkulaciju. Manžetnu postavite direktno na ruku, pri čemu treba paziti da ne bude previše zategnuto. Ona treba da bude udaljena oko 2-3 cm od pregiba šake. Položite lakat na sto, tako da se manžetna nalazi u istoj visini sa srcem, sa dlanom okrenutim na više.

 

Šta može uticati na rezultate merenja?

Treba držati digitalni aparat za merenje pritiska dalje od drugih uređaja koji emituju elektromagnetna zračenja, kao što su mobilno telefoni.

 

Kako regulisati povišen krvni pritisak?

Sem terapije koju lekar prepisuje u cilju kontrole povišenog krvnog pritiska, potrebno je sprovesti i nefarmakološke/dijetetske mere koje utiču na regulaciju krvnog pritiska.

• Smanjiti unos soli na manje od 2.4 g dnevno, što utiče na smanjenje krvnog pritiska 2-8mmHg. Postepeno smanjujte količinu soli koju unosite da bi se lakše privikli. Možete korisititi i so u kojoj je natrijum zamenjen kalijumom.

• Redukcija telesne mase do vrednosti BMI (body mass index) manji od 25 kg/m2 , ili smanjenje obima struka (za muškarce < 94 cm a za žene < 80 cm). Načelno je da redukcija težine od 4 kg dovodi do smanjenja vrednosti sistolnog pritiska za 10 mm Hg, a dijastolnog za 4 mm Hg.

• Kontrola unosa alkohola, ne više od dva pića dnevno.

• Ishrana bogata voćem, povrćem i nezasićenim mastima (masti biljnog porekla) bogata kalijumom i kalcijumom utiče pozitivno.

 

Namirnice koje imaju dobar efekat:

• Paradajz – izaziva smanjenje krvnog pritiska, supa od paradajza i povrća koje je ovde nabrojano utiče na snižavanje krvnog pritiska.

• Celer, beli i crni luk.

• Magnezijum – njegov nedostatak povezan je sa visokim krvnim pritiskom. Sadržan je u lisnatoj zeleni, mahunarkama i integralnim žitaricama.

• Masna morska riba – (skuša, losos, tunj). Zbog visokog sadržaja omega-3-masnih kiselina, reporučuje se unos ribe  bar 3 x nedeljno .

• Kod sniženog krvnog pritiska potrebno je povećati unos tečnosti i soli, jer ona utiče na pojačano zadržavanje vode u organizmu. Pijenje kafe utiče na rast krvnog pritiska, usled dejstva kofeina.

 

Najčešće zablude  

Merenje krvnog pritiska je najčešća delatnost lekara opšte medicine. Izvestan broj pacijenata su naučili pogrešno  da je krvni pritisak odrasle osobe  normalan, ako se godinama života doda broj 100 i kada ta cifra odgovara visini krvnog pritiska. Na primer čovek od 47 godina imao bi prema ovoj računici normalan krvni pritisak  147( 47 + 100), a  žena od 73 godine normalan krvni pritisak od 173 ( 73 + 100). Ovakvi proračuni nisu u skladu sa realnim preporukama za procenu referentnih vrednosti krvnog pritiska.

 

Dijagnoza povišenog krvnog pritiska – Hipertenzije

Lekar  postavlja  dijagnozu hipertenzije  na osnovu  ponovljenih merenja  krvnog pritiska,  pulsa,  slušanja rada srca, brzine disanja, laboratorijskih nalaza, procene kompletnog zdravstvenog stanja, uzimajući u obzir porodično zdravstveno nasleđe , psihološki profil i način života pacijenta.

Hipertenzija je u velikoj ekspanziji poslednjih decenija .Na to najviše utiču nezdrave životne navike, loša ishrana i velika izloženost stresu pa se javlja sve češće kod mlađe populacije u najproduktivnijem radnom periodu života između 30 i 50 godine. Simptomi (glavobolja, vrtoglavica, zujanje u ušima…itd.),  su  često diskretni i zanemaruju se  sve do trenutka kada nastanu komplikacije u organizmu, kao što su oboljenja srca , oštećenje bubrega ili krvnih sudova u mozgu.

Statistika  pоkаzuјe dа jedno od troje оdrаslih imа visоk krvni pritisаk!  

Ukoliko merenje jednom pokaže visok krvni pritisak, to nе mоrа dа bude potvrda hipertenzije.  Ipаk, аkо su ponovljena merenja iznad 140/90 mm Hg, vrеmе je za konsultaciju sa lekarom o preventivnim  korekcijama životnog stila i eventualnoj terapiji lekovima.  U slučајu dа je izmerena vrednost pritiska 180/110 ili viša, trebalo bi ponoviti merenje za nеkоlikо minutа. Аkо i drugo očitavanje bude isto, trеbаlо bi  оdmаh zаtrаžiti hitnu mеdicinsku pоmоć.

Preporuka za dobro zdravlje su preventivni  kontrolni pregledi, kako bi se u slučaju potrebe pravovremeno preduzele odgovarajuće  terapijske mere za optimalan rad kardiovaskularnog sistema.      

                                                                                                       

Dr. Suzana Vuković              

Specijalista opšte medicine                                                                           
Dom zdravlja Rakovica