Nemotorni simptomi u Parkinsonovoj bolesti

Nemotorni simptomi u Parkinsonovoj bolesti

 

Autor: Igor N. Petrović 

Klinika za neurologiju, Klinički centar Srbije

Univerzitet u Beogradu, Medicinski fakultet

 

 

Uvod

Sastavni deo kliničkog ispoljavanja Parkinsonove bolesti (PB), pored motornih, čine i nemotorni simptomi, od kojih su najčešći: poremećaj raspoloženja, problemi s pamćenjem, poremećaj spavanja, vizuelne obmane (halucinacije), neredovno i otežano pražnjenje creva, simptomi uzrokovani niskim vrednostima krvnog pritiska, bolovi i poremećaj kontrole impulsa. Za ovu priliku u daljem tekstu će biti reči o depresiji, konstipaciji i poremećajima spavanja.

 

Zašto su nemotorni simptomi važni za obolele od Parkinsonove bolesti?

Nemotorni simptomi su česti. Svaki bolesnik koji boluje od PB ima bar neki od gorenavedenih simptoma, a neretko oboleli imaju veći broj nemotornih simptoma. Nemotorni simptomi se nagomilavaju sa trajanjem bolesti i s vremenom postaju najvažniji uzrok otežanog svakodnevnog funkcionisanja.

Nemotorni simptomi su često neprepoznati Zbog preokupiranosti bolesnika, a neretko i lekara motornim simptomima, nemotroni simptomi često ostaju neprepoznati, a samim tim i nelečeni. Pojava nemotornih simptoma se često (pogrešno) pripisuje normalnom starenju i oboleli ih ne prijavljuju svojim lekarima.

Nemotorni simptomi su lečivi. Veliki deo nemotornih simptoma se može lečiti ili se njihovo ispoljavanje može ublažiti. Osim primenom lekova, znatan broj nemotornih simptoma se može poboljšati izmenom životnih navika, prilagođavanjem ishrane, fizičkom aktivnošću, odnosno izmenom stila života. Pojedini nemotorni simptomi nastaju kao posledica upotrebe lekova za lečenje motornih simptoma PB i male izmene terapije mogu imati presudan uticaj na nemotorna ispoljavanja. 

 

Poremećaj raspoloženja

 

Procenjuje se da oko polovine obolelih od PB ispoljava depresivne simptome u nekom od stadijuma PB. Depresija nepovoljno utiče na motorne simptome, pamćenje, koncentraciju i jedan je od vodećih uzroka narušenog kvaliteta života. Važno je napomenuti da je poremećaj raspoloženja sastavni deo kliničkog ispoljavanja PB, a nipošto karakterna osobina ili prirodna reakcija na činjenicu da je osoba obolela od hronične bolesti.

 

Kako se ispoljava depresija u PB?

 

Simptomi depresije se različito ispoljavaju od osobe do osobe, ali najčešće u vidu bezvoljnosti, odnosno smanjenog interesovanja i uživanja u aktivnostima koje su obolelom pričinjavale zadovoljstvo. Često se simptomi depresije (neraspoloženje, zamor, izbegavanje socijalnih kontakata, pesimistički stav u vezi sa budućnošću) pripisuju motornim simptomima PB. Potrebno je imati na umu da se simptomi depresije mogu ispoljavati izmenama u apetitu i navikama u ishrani i spavanju. Poremećaj raspoloženja se može ispoljiti i simptomima anksioznosti, kakvi su bezrazložna i preterana zabrinutost sa epizodama neutemeljenog straha, sve do ataka panike, koji su pored osećaja straha za sopstveno zdravlje praćeni i telesnim simptomima kakvi su: osećaj ubrzanog rada srca, otežanog disanja, trnjenja u različitim delovima tela i preznojavanja.

 

Kako se depresija leči?

 

Povoljna je okolnost da se poslednjih godina pojavljuje sve veći broj lekova koji su specifično testirani i pokazali su se efikasni u lečenju poremećaja raspoloženja kod PB. Redovne konsultacije s doktorom, upoznavanje članova porodice sa ovim problemom i manje izmene u stilu života neizostavni su preduslovi u prevazilaženju ovog specifičnog problema kod bolesnika sa PB.

 

Konstipacija

Otežano i neredovno pražnjenje creva je čest problem kod bolesnika sa PB i dovodi do brojnih poteškoća. Pored bolova, osećaja nadimanja i nepotpune ispražnjenosti creva, te sveukupnog osećaja nelagodnosti u stomaku, konstipacija ima značajan efekat na neadekvatnu delotvornost lekova koji se koriste za lečenje PB.

 

Šta je konstipacija?

Navike vezane za učestalost stolice se razlikuju među osobama, ali u načelu o konstipaciji (zatvoru) može se govoriti ukoliko osoba ima manje od tri stolice nedeljno. Osim ređe učestalosti, pražnjenja mogu bili bolna, praćena nelagodnošću i stalnim osećajem ispunjenosti creva.

Šta uzrokuje konstipaciju?

Uzroci konstipacije su brojni. Sam proces koji stoji u osnovi PB dovodi do poremećenog funkcionisanja nervnih struktura koje regulišu rad sistema za varenje i pražnjenje creva i mokraćne bešike. Kod osoba sa PB nisu usporeni samo mišići zaduženi za voljnu motoriku već i mišići unutar digestivnog trakta čija aktivnost ne zavisi od naše volje. Pojedini lekovi, ali i dodaci ishrani (npr. preparati gvožđa) mogu dodatno pogoršati konstipaciju. Fizička aktivnost podstiče peristaltiku, kao i unos dovoljne količine tečnosti i hrane bogate biljnim vlaknima. Stoga navike u ishrani i dnevnim aktivnostima imaju važan uticaj na pojavu ovog neprijatnog i dugotrajnog problema kako u opštoj populaciji, tako i kod osoba obolelih od PB.

 

Kako se konstipacija leči?

Lečenje ovog problema može biti komplikovano, posebno ako se svede isključivo na upotrebu lekova i preparata koji se koriste za podsticanje pražnjenja creva. U ovom slučaju creva će se dodatno ulenjiti u iščekivanju naredne doze laksativa, čime se stanje dugoročno pogoršava. Kod najvećeg broja osoba problem se može znatno ublažiti redovnom upotrebom povrća bogatog vlaknima, žitarica s opnom, voća i voćnih kompota i dovoljnih količina tečnosti. Manji, a češći obroci i lagane šetnje su od velike koristi. Upotrebu preparata kao što su laksativi, omekšivači stolice ili čepići treba ograničiti, i upotrebljavati povremeno, u situacijama kada pomenute mere ne dovedu do adekvatnog pražnjenja stolice.

 

Poremećaj spavanja u PB

 

Poremećaji spavanja u PB se mogu ispoljavati kao problem da se zaspi ili u održavanju budnog stanja. Adekvatan ciklus budnosti i sna tokom dana preduslov je dobrog kvaliteta života i optimalnog efekta lekova koji se koriste za lečenje motornih simptoma PB. Na poremećaj spavanja mogu uticati motorni i nemotorni simptomi PB, ali i učestalo noćno mokrenje, bolovi, neželjena dejstva lekova, kao i pridružena stanja, od kojih su najčešći sindrom nemirnih nogu i specifičan poremećaj označen kao poremećeja REM faze spavanja. Tek detaljnim sagledavanjem i ciljanim terapijskim merama dominantnih uzroka poremećaja spavanja kod svake pojedinačne osobe može se uspešno rešiti problem poremećaja spavanja.

 

Najčešći poremećaji spavanja kod osoba sa PB

Nesanica obuhvata problem da se zaspi ili u održavanju spavanja tokom noći. Problem u uspavljivanju je najčešće posledica loših navika vezanih za „higijenu spavanja“. Navika dužeg spavanja tokom kasnog popodneva, nedovoljno fizičke aktivnosti tokom dana, kasni večernji obroci samo su neki od mogućih uzroka problematičnog uspavljivanja. Neadekvatna kontrola motornih simptoma u periodu uspavljivanja, depresija i anskioznost, kao i neželjena dejstva antiparkinsonih lekova su, potencijalno su lečivi uzroci otežanog uspavljivanja. Primena specifičnih medikamenata iz grupe sedativa ili sedativnih antidepresiva imaće znatno bolji efekat, i to u manjim dozama, ukoliko je praćena korekcijom loših navika vezanih za „higijenu spavanja“.

Prekomerena dnevna pospanost najčešćeje posledica neadekvatnog noćnog sna, sniženih vrednosti arterijskog pritiska i neželjenog dejstva pojedinih antiparkinsonih lekova. Učestalo i glasno hrkanje tokom noći, udruženo sa periodima prestanka disanja i jutarnjim glavoboljama, znaci su poremećaja označenog kao opstruktivna apneja u spavanju, još jednog od potencijalno lečivih uzroka poremećaja spavanja, po pravilu udruženog s prekomerenom dnevnom pospanošću. Identifikacija uzroka dnevne pospanosti preduslov je efikasnog lečenja ovog poremećaja.

Poremećaj REM faze spavanja označava pojavu kod koje osobe „glume svoje snove“. Nagli pokreti ekstremiteta, najčešće u vidu mlataranja ili šutiranja, praćeni glasnom vokalizacijom u fazi spavanja koja se normalno karakteriše izostankom mišićne aktivnosti, osnovna su karakteristika ovog poremećaja. Ovakav obrazac ponašanja tokom spavanja povezan je sa uznemiravanjem ostalih ukućana tokom noći, a u težim slučajevima može dovesti do samopovređivanja ili povređivanja partnera. Poremećaj je u najvećem broju slučajeva lečiv, i to primenom specifičnih medikamenata, ali i obustavom lekova koji ga potenciraju.

Sindrom nemirnih nogu podrazumeva pojavu neprijatnih senzacija u stopalima i potkolenicama u vidu mravinjanja, stezanja, „nervoze“, koji se specifično javljaju u večernjim satima ili pred uspavljivanje. Karakteristično, simptomi se smanjuju ili prestaju pokretanjem nogu i hodanjem. Zbog perioda dana u kom se javlja, poremećaj je povezan sa otežanim usnivanjem, a neretko i sa pogrešnom dijagnozom (polineuropatija) i nepotrebnom (neefikasnom) i potencijalno štetnom primenom lekova za lečenje polineuropatije. Simptom je čest i u opštoj populaciji i, zanimljivo, sa velikom efikasnošću lečiv upravo lekovima (u malim dozama) koji se koriste za lečenje Parkinsonove bolesti. Kod obolelih od PB najčešće je dovoljna manja modifikacija (npr. promena satnice) antiparkinsone terapije koju pacijent već koristi. 

U zaključku napominjemo da je zahvaljujući sve efikasnijim lekovima i procedurama za kontrolu motornih simptoma PB na površinu isplivao čitav spektar nemotornih simptoma koji, prema većini istraživanja, presudno utiču na svakodnevno funkcionisanje osoba obolelih od ove bolesti, koji su često nedijagnostikovani i u velikom broju slučajeva lečivi.