Epidemija HIV infekcije prisutna je decenijama, a broj obolelih ne opada, sudeći prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije. Od početka epidemije 1985. do 20. novembra 2021. godine u Republici Srbiji je registrovano 4.317 osoba inficiranih HIV infekcijom, od kojih su 2.104 osobe obolele od AIDS-a, što je 49% svih registrovanih sa pozitivnim statusom. Umrlo je 1.315 osoba. Grad Beograd je najteže pogođen epidemijom, ali se i najveći broj osoba testira, otkriva i upućuje na lečenje u Beogradu.

Život ljudi koji imaju pozitivan HIV status nije lak zbog stigme koja postoji čak i u razvijenijim zemljama od naše. Savetovanje i testiranje na HIV preporučuje se svim seksualno aktivnim osobama, jer je to jedini način da se sazna njihov HIV status. U slučaju pozitivnog testa neophodno je lečenje danas dostupnim antiretrovirusnim lekovima (ART), koji omogućavaju ovim pacijentima da dožive duboku starost i imaju visok kvalitet života. HIV infekcija će napredovati u svoj poslednji stadijum AIDS za 10 do 15 godina od dobijanja infekcije, ali  samo kod osoba koje se ne leče. Nažalost, u tom stadijumu ne pomaže terapija, pa je lečenje potrebno započeti odmah nakon otkrića bolesti. U periodu od 2003. do 2020. registrovano je sedmostruko povećanje osoba inficiranih HIV-om na lečenju ART terapijom. Terapija je uslovila da se  registruje znatna redukcija obolevanja i umiranja. Redovna i svakodnevna upotreba lekova čuva imunosistem inficiranog pacijenta i sprečava pojavu AIDS-a. Pacijenti koji su na terapiji, a koji imaju nemerljiv broj virusnih kopija  u krvi, ne mogu preneti virus drugoj osobi ni putem krvi niti seksualnim putem. HIV pozitivni parovi koji su na terapiji mogu imati zdravo potomstvo, što je nekada bilo nezamislivo.

U slučaju da je HIV status testirane osobe negativan, a da je osoba sklona rizičnim seksualnim odnosima, neophodna je prevencija, koju će preporučiti infektolog. Prevencija podrazumeva uzimanje antiretrovirusnog leka po režimu tzv. PrEP. PrEP je preekspoziciona profilaksa, što znači da se s terapijom počinje pre ekspozicije, to jest izlaganja rizičnom seksualnom odnosu i potencijalno virusu. PrEP se uzima svakodnevno ili po shemi koju odredi infektolog, a započinje se pre rizičnog seksualnog odnosa. Namenjen je isključivo osobama s negativnim HIV statusom.

Svakodnevna upotreba PrEP-a pruža zaštitu 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. Uzima se jedna tableta dnevno u isto vreme i tako se postiže dovoljna koncentracija leka u krvi koja štiti korisnika od HIV infekcije. Potrebno je lek uzimati minimum nedelju dana pre prvog rizičnog seksualnog kontakta.

Uzimanje PrEP-a po potrebi je takođe moguće kod osoba koje ređe imaju rizičan seks, ali zahteva jasnu preporuku lekara za ovakav  režim, kao i planiranje seksualnog kontakta. U tom slučaju se prva doza uzima minimum dva sata pre rizičnog odnosa.

Zašto je važna redovna kontrola pacijenata na PrEP režimu

Otpočinjanje sa PrEP terapijom bez prethodno obavljenog lekarskog pregleda i određivanja HIV statusa može nositi rizike po zdravlje korisnika, ali i seksualnih partnera te osobe. Ako su korisnici započeli upotrebu PrEP-a, a već imaju HIV, PrEP neće biti efikasan. Razlog je što pacijentima sa pozitivnim HIV statusom nije dovoljna PrEP terapija, koja se sastoji od dva ART leka spojena u fiksnoj kombinaciji. HIV pozitivni pacijenti treba da koriste tri ili više ART lekova koje u terapiju uvodi infektolog.

Osoba se  može inficirati HIV-om iako uzima PrEP u slučaju da ne koristi lek na način kako je odredio infektolog. Tada može doći  do izmene statusa iz negativnog u pozitivan, pa korisnik PrEPa  prenosi HIV infekciju ne znajući da je ima.

Virus bi mogao da mutira uprkos uzimanju  PrEP-a, ali potencijalno i da stvori rezistenciju na pojedine ART lekove koji se koriste u lečenju HIV infekcije. To bi bilo veoma loše za uspeh lečenja ART terapijom kod pacijenata s pozitivnim HIV statusom. Veoma je važno da infektolog skrene pažnju  korisniku PrEP-a  da  je neophodna redovna upotreba PrEP-a, bez preskakanja doze. PrEP takođe ne štiti od polno prenosivih infekcija.

Zbog svega navedenog, a i zbog eventualnog razvijanja neželjenih dejstava leka, korisnici PrEP-a treba da obavljaju lekarske preglede i testiraju se redovno na tri meseca kod nadležnog infektologa.

 

Literatura:

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, epidemiološke determinante HIV infekcije i AIDS-a, novembar 2021.

Guidelines 10.1 (European AIDS Clinical Society, oktobar 2020)

UK Guide to PrEP (i-Base, London, šesto izdanje, jun 2021)

Vodič za PrEP (Iskorak, Zagreb, prvo izdanje, decembar 2020)

Now’s the Time to Find Out About PrEP and PEP (CDC, mart 2021)

PrEP Medication Guide: Reduce Your Risk of Getting HIV (CDC, mart 2021)