Menierova bolest je oboljenje čula sluha i čula za ravnotežu. Klinički se manifestuje napadima vrtoglavice, gubitkom sluha, zujanjem  i punoćom u ušima. Napad vrtoglavice se naglo javlja, traje do nekoliko sati, praćen je mučninom, a ponekad i povraćanjem. Njemu  prethodi osećaj zapušenosti i zujanje u obolelom uvu. Nakon napada pacijent je obično iscrpljen i malaksao. Gubitak sluha na obolelom uvu je postepeno sve veći, a zujanje je obično konstantno prisutno.

Tačan uzrok nastanka bolesti nije u potpunosti razjašnjen, ali se u literaturi navodi teorija da najverovatnije nastaje zbog poremećaja mikrocirkulacije u unutrašnjem uvu, odnosno nakupljanjem veće količine tečnosti (endolimfa) u unutrašnjem uvu. U početku je bolest jednostrana, ali vremenom često zahvata i drugo uvo.

Najčešće se  javlja u srednjem životnom  dobu, kod obolelih koji su radno sposobni. Zato je bitna rana dijagnostika i blagovremena terapija Menierove bolesti da bi se smanjilo odsustvo sa posla i poboljšao kvalitet života obolelih. Za dijagnozu Menierove bolesti pored anamneze i kliničkog pregleda bitno je ispitivanje slušne funkcije, ravnoteže kao i magnetna rezonanca.

Konzervativno lečenje

Zbog nepoznavanja etiologije bolesti u terapiji se primenjuju različite konzervativne i hirurške metode. Procenu efikasnosti primenjenog lečenja otežava fluktuirajući tok bolesti sa poboljšanjima i pogoršanjima. Obolelima najviše smeta nepredvidivi napad vrtoglavice, koji utuče ne samo na njihov kvalitet života, već i na radnu sposobnost. Zbog toga je terapija u Meniereovoj bolesti pre svega usmerena na lečenje simptoma akutnog napada,  ali i na  prevenciju sledećih  napada vrtoglavice i mogućnosti trajnog gubitka sluha.

Kod lečenja akutnog napada Menierove bolesti ordinira se  terapija koja smanjuje vrtoglavicu i mučninu. Primenjeni lekovi olakšavaju tegobe obolelom, ali ne leče uzrok nastanka bolesti već deluju simptomatski.

U daljoj profilaksi napada se primenjuje dugotrajna terapija betahistinom, jer je utvrđeno da primena betahistina poboljšava  mikrocirkulaciju unutrašnjeg uva.

U prevenciji se koriste I diuretici  koji imaju ulogu da smanje količinu  tečnosti u organizmu, a samim tim i u unutrašnjem uvu.

Pacijentima se preporučuje  I neslana dijeta uz konzumiranje 1,5l vode i kontrola  unosa  soli od 1,5 do 2 g tokom dana, jer veći unos količine  soli zadržava tečnost u organizmu.

Savetuje se i promena životnih navika (prestanak pušenja, unos čaja i kafe, izbegavanje stresa) koje mogu provocirati napad vrtoglavice.

Kod trajnog gubitka sluha mogu se primeniti u slušni aparati.

Vestibularna rehabilitacija,(program vežbi) , je korisna jer smanjuje mogućnost pada i poboljšava kvalititet života. Primenom vežbi koje su prilagođene bolesniku  omogućava se da mozak kompenzuje i ponovo adekvatno obradi primljene  podataka o ravnoteži.

U kućnim uslovima primenom Meniett aparata dolazi do ublažavanja simptoma vrtoglavice, zujanja i pritiska u ušima, ali nije evidentirana dugoročna efikasnost.

Invazivne intervencije

Kada konzervativna terapija nije efikasna, a napadi vrtoglavice su i dalje  često prisutni  predlaže se primena invazivnih intervencija, kojim se onesposobi ili razori čulo za ravnotežu u obolelom unutrašnjem uvu.

Lokalna primena leka u srednje uvo

Lokalna primena leka se ostvaruje ubrizgavanjem  u srednje uvo kortikosteroida ili aminoglikozida koji se apsorbuju u unutrašnjem uvu i time ostvaruju svoj efekat. Ovom intervencijom se ostvaruje visoka koncentracija primenjenog leka,  a minimalni sistemski efekat.

Hirurško lečenje

Hirurška terapija Menierove bolesti je indikovana kod pacijenata sa teškom formom ovog oboljenja kod  kojih  druge  metode lečenja nisu bile efikasne.

 

Dr sci. med. Emilija Živković Marinkov

Klinika za bolesti uva, nosa i grla

KC Niš