Roditeljstvo je najsrećniji događaj u životu čoveka. Rođenje zdravog deteta je najveća sreća i radost za bračni par, a potom i želja da se zdravlje deteta sačuva i održi.

Od svog rođenja dete prolazi koroz razne razvojne faze, pa tako i faze zdravog i bolesnog stanja. Svaki roditelj želi da se bolest spreči, a bol i patnja deteta smanji, i pritom poseže za najrazličitijim načinima i metodama za pomoć. Roditelj najčešće poseže za lekom po preporuci izabranog pedijatra, koji najbolje poznaje dete i porodično okruženje. Lekar predlaže terapiju rukovodeći se najsavremenijim preporukama za lečenje određene bolesti uz puno obazrivosti o izboru leka, njegovoj dozi, načinu i dužini lečenja.

Svaka supstanca uneta u organizam (mleko i ostala hrana, piće, ubod insekta, lateks, inhalacioni alergeni itd.) može proizvesti toksičnu ili alergijsku reakciju kod deteta. Tako i svaki organizam može različito odreagovati na lekove, zbog čega se danas u praksi sprovodi individualistički pristup lečenja svakog pacijenta.

Nema bezopasnog leka, naročito u dečjem dobu, jer deca imaju nezreo imunološki, gastrointestinalni i nefrološki sistem, pogotovo u prve dve godine života, tako da uvođenje bilo koje supstance u neadekvatnom uzrastu može opteretiti bubrege i napraviti nepopravljive toksične efekte.

Deca najčešće obolevaju od respiratornih i gastrointestinalnih infekcija, koje su najčešće virusnog porekla. Tada se savetuje simptomatska terapija davanjem leka za snižavanje temperature, kapi i sprejeva za nos i ždrelo, davanje probiotika... U slučaju bakterijskih infekcija, pored simptomatske terapije, savetuje se primena antibiotika.

Antipiretici – Povišena temperatura je vrlo stresna situacija za svakog roditelja. Ovaj simptom dovodi do straha i panike roditelja, koji u želji da se temperatura što pre snizi, a naročito da ne dođe do febrilnih konvulzija (dečiji fras), često prave greške davanjem prevelikih ili premalih doza antipiretika ili njihovim čestim davanjem, kao i mešanjem različitih vrsta antipiretika, a takođe i davanjem mnogih pomoćnih sredstava po savetu komšinice ili interneta. Najčešće preporučivani lekovi u pedijatrijskoj populaciji za skidanje temperature su paracetamol i ibuprofen, koji se moraju davati isključivo po preporuci pedijatra u strogo indikovanoj dozi na kg telesne težine. Ovi lekovi se često primenjuju i za suzbijanje bola kod dece, ali kada se neprimereno dugo uzimaju, mogu izazvati vrlo opasne neželjene efekte, kao npr. oštećenje jetre, želudačne sluznice, bubrežne funkcije itd. Važno je naglasiti da ovi lekovi imaju slična, ali ne i potpuno ista dejstva, npr. ibuprofen, pored svog analgetičkog i antipiretičkog dejstva, poseduje i antiinflamatorno dejstvo, zbog čega će vas izabrani pedijatar najbolje posavetovati koji lek treba dati u određenim situacijama. Iako ponekad dobijemo savet od baka i deka, izuzetno je važno da svaki roditelj zna da se acetilsalicilna kiselina ne sme primenjivati u dečjem uzrastu, kao ni antipiretici kombinovani sa drugim supstacama u dozi za odrasle (ne davati polovinu kesice detetu).

Kapi za nos – Na tržištu postoji velika ponuda najraznovrsnijih preparata za otpušavanje nosa, koji je veoma čest problem kod dece, naročito kod beba. Veoma često se u želji da se detetov problem što brže otkloni pribegava davanju vrlo opasnih dekongestiva koji mogu oštetiti sluznicu nosa, kao i druge organe (npr. pseudoefedrin). Takođe, najčešće roditelji deci aplikuju fiziološki rastvor u nos putem šprica, ali je dokazano da je zbog različitog pH sluznice nosa i pH fiziološkog rastvora bolje aplikovati slane rastvore putem spreja i time sprečti oštećenje sluznice nosa.

Kapi za oči – Ne uvoditi kapi za oči na svoju ruku jer su po sastavu vrlo ozbiljni lekovi koje mora da preporuči pedijatar ili oftalmolog.
Probiotici – U današnje vreme primena probiotika je postala veoma rasprostranjena. Nema sistema niti organa kojima primena probiotika takoreći ne ostvaruje povoljan efekat. Važno je napomenuti da se prilikom izbora probiotika mora voditi računa o broju bakterija po kapsuli, vrsti bakterija ili gljivica unutar kasule, kao i o dužini primene probiotika u odnosu na bolest. Tako se neki probiotici preporučuju od sedam do 14 dana u akutnim gastrointestinalnim infekcijama ili prilikom davanja antibiotske terapije ili čak do šest meseci kod imunoloških i alergijskih poremećaja, kao npr. astme, atopijskog dermatitisa, nekih neuroloških bolesti i bolesti urinarnog trakta. Stoga je važno posavetovati se sa izabranim pedijatrom o izboru i načinu primene ovih sredstava.

Antibiotici - Posebno mesto za bojazan je upotreba antibiotika, koji su čest problem i za roditelja i za pedijatra. Teško je ubediti roditelja da iako dete ima povišenu temperaturu do tri dana se obično ne moraju uvoditi antibiotici, pošto su u dečjem uzrastu u najvećem broju izazivači virusi. Ukoliko se antibiotik unese nepotrebno, može dovesti do narušavanja crevne flore i samim tim imunološkog sistema deteta, kao i da se stvori rezistenciju na dati antibiotik, koji u slučaju da dete dobije tešku bakterijsku infekciju može da mu spase život. U slučaju bakterijske infekcije prema svim svetskim preporukama lek izbora u pedijatrijskoj praksi je penicilin, efikasan, a najmanje toksičan lek. Često roditelji usled žurbe i brzog tempa života sugerišu pedijatru o upotrebi drugog antibiotika koji se daje jednom dnevno (kao što su makrolidi, cefalosporini), ne sluteći da će možda doći trenutak kada bi se ti lekovi morali dati za neku težu bolest ili stanje, a oni više neće biti efikasni. Zbog toga mora postojati veliki oprez. Lek se daje na osnovu uzetog brisa i strogo po antibiogramu i ukoliko postoji osetljivost bakterije na penicilin, uvek lečenje treba početi ovim lekom i dati ga dovoljno dugo i u dovoljnoj dozi, da ne bi došlo do recidiva. Naravno, izuzetak su deca alegična na penicilin.

Lekovi za imunitet, apetit – U poplavi različitih preparata treba biti krajnje obazriv jer pojedini preparati često nisu prošli neophodne kontrole i testiranje, pa se tako pojavljuju razni suplementi koji sadrže mnoge supstance nepodobne za uzrast deteta. Zato se strogo treba držati saveta pedijatra koji najbolje poznaje vaše dete, prateći njegov rast i razvoj, i koji će na osnovu svog dugogodišnjeg iskustva preporučiti onaj preparat sa kojim ima dobre rezultate i koji je siguran, koji je prošao sve potrebne kontrole i provere. Neretko je da su suplementi, naročito kod dečaka u razvoju koji se bave sportom, napravili razne komplikacije i doveli do oštečenja mnogih organa (npr. bubrega – hematurija).

Biljni preparati – Svakodnevni problem je primena raznih biljnih preparata u vidu sirupa ili čajeva koje roditelji često samostalno kupuju. Treba znati da biljni preparati često sadrže različite komponente koje mogu imati i toksične učinke na organe i sisteme.

Takođe, veoma je česta primena inhalacionih lekova. Veoma je ozbiljna terapija kortikosteroidima, koju roditelji često uvode sami i ne znajući da mogu tako da naškode detetu. To se najčešće dešava kada deca imaju slivanje sekreta iz gornjih disajih puteva i uporno kašlju, a to nije neophodno i često je pogrešno. Inhalacija kortikosteroidima može biti veoma opasna jer može naškoditi srčanom mišiću ako se daje duže i u većoj dozi za uzrast.

Stara izreka kaže da svaki lek može biti i otrov i lek, u zavisnosti od načina primene i primenjene doze. Nauka o lekovima – farmakologija – jasno definiše i propisuje doze, načine primene, načine eliminacije, neželjene efekte lekova, a prilikom izdavanja dozvole za neki lek moraju se proći adekvatni postupci izrade leka i najrigoroznije kontrole. Jedino takvi lekovi se po pravilu mogu pojaviti na tržištu. Svakoj ženi koja planira trudnoću, kao i trudnicama, savetuje se da potraže savet svog lekara prilikom uzimanja lekova, jer pojedine supstance mogu delovati nepovoljno na plod. Apel je i za svakog roditelja da prilikom uvođenja bilo kakvog leka potraži savet pedijatra kako bi obezbedio pravilan rast i razvoj svoga deteta, i imao miran san.