Poremećaji raspoloženja predstavljaju grupu mentalnih poremećaja karakterisanih promenama u raspoloženju. Depresija je sniženo raspoloženje koje je otporno na uticaje iz okoline. Gubitak interesovanja ili zadovoljstva u svim ili gotovo svim aktivnostima najvažniji su simptomi depresije. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, depresija će do 2020.godine postati drugi uzrok smrti i onesposobljenosti u celokupnoj populaciji.

Epidemiološki podaci 

Neki autori smatraju da svi stariji od 65 godina pate od nekog oblika depresije. Neki navode učestalost od 30%, a neki čak i do 89% onih koji su se javili lekaru opšte prakse. Najsavremeniji podaci govore da je depresija zastupljena kod 20% osoba starijih od 65 godina. Smatra se da je doba od 65 do 75 godina života doba rane starosti, od 75 do 85 godina doba srednje starosti i preko 85 godina doba pozne starosti.

Uprkos promenama u mozgu koji stari, kao i gubicima češćim u ovom dobu, depresija nije nezaobilazna posledica starosti. Ipak, ona je ozbiljna bolest koja funkcionalno onesposobljava osobu više od drugih fizičkih bolesti i manifestuje se povećanjem smrtnosti, kako zbog samoubistava tako i zbog prirodne smrti. Odnos između funkcionalne onesposobljenosti i depresije je dvosmeran: onesposobljenost doprinosi nastanku depresivnosti, ali je i depresija sama po sebi izvor oboljenja tipičnih za pozno doba.

Depresija je i glavni faktor rizika od samoubistva. Stopa samoubistva kod starih je najveća u odnosu na sve druge grupe, (svaka 25. osoba od 100.000 starih izvrši samoubistvo). Samoubistvo kod starih je verovatno mnogo više zastupljeno, jer je pored korišćenja svih uobičajenih metoda često hronično ili pasivno samoubistvo, kad izgube volju za životom i prestanu da vode računa o sebi odbijanjem hrane, neophodnih lekova, preteranim uzimanjem alkohola ili preuzimanjem nekih fizičkih rizika.

Potreba za prepoznavanjem i lečenjem pozne životne depresije je pitanje života i smrti postavljeno pred lekare, naročito lekare primarne zdravstvene zaštite.

Karakteristike depresije 

Oko 97% se žali na smanjenje energije i zamor, 80% se žali na poremećaje sna, posebno na rano jutarnje buđenje ili nesanicu, 90% ima neke simptome nervoze uključujući napade panike, povećano konzumiranje alkohola i telesne žalbe, 50% opisuje dnevne varijacije simptoma, 60% ispoljava smetnje koncentracije, zaboravnost (depresivna pseudodemencija). Takođe, prisutno je sniženo raspoloženje, smanjeno interesovanje ili zadovoljstvo u obavljanju uobičajenih dnevnih aktivnosti, gubitak težine ili gojenje, osećanje bespomoćnosti ili osećaj krivice, razmišljanja o smrti, crne misli, plan za samoubistvo. Sve informacije dobijene od depresivne osobe preuveličavaju loše i minimiziraju dobro, o čemu lekar mora da vodi računa.

Dijagnoza depresije se postavlja ukoliko gorenavedene karakteristike traju svakodnevno u periodu od dve nedelje.

Depresije kod starih osoba su manje očigledne nego kod mlađih zbog samog efekta starenja: minimizirano je depresivno raspoloženje, ali su vrlo učestale telesne tegobe i smetnje pamćenja i koncentracije.

Disforija

Pored gorenavedene ozbiljne depresije, postoji i srednji oblik depresije – disforija, koja predstavlja poremećaj kod koga su simptomi slabije izraženi. Ipak, i ona može remetiti svakodnevno životno funkcionisanje.

Tuga 

Ovo je takođe čest problem kod starih. Njeni simptomi uključuju često plakanje, socijalnu izolaciju, smanjenu sposobnost aktiviranja, nesposobnost izražavanja zadovoljstva i povećane fizičke probleme.

Lečenje depresija u starosti

Uspešna terapija depresije u starih osoba zahteva pažljivi odabir antidepresiva kako bi se postigao maksimalni  terapeutski efekat uz minimalne neželjenje efekte. S pojavom savremenih antidepresiva efikasnost je znatna, a neželjeni efekti minimalni. 

AKUTNA faza se leči 8–12 nedelja

Faza ODRŽAVANJA 6–24 meseca.

Pored lekova, važna je i psihoterapija, kao i socijalna podrška (porodica i prijatelji).

 

Dr Jelena Vrućinić

Neuropsihijatar

Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti  „Gornja Toponica“