Kako izaći iz depresije
Čini se da depresija uništava našu kreativnost, spontanost, našu sposobnost da postižemo željene ciljeve u životu, da se radujemo i shvatimo suštinu našeg bića. Zbog toga je neophodno da je bolje upoznamo sa ciljem lakšeg iznalaženja izlaza iz lavirinta ovog sve zastupljenijeg oboljenja…
Šta je u stvari depresija? Da li je depresija isto što i tuga? Šta su znaci postojanja depresije? Koliko je ona česta? Zašto nastaje? Ko joj je sklon? Postoji li više vrsta depresija? Kako depresija deluje na čoveka? Može li se postaviti tačna dijagnoza? Može li se ona uspešno lečiti I izlečiti? Koliko dugo traje lečenje?
Emotivni život čoveka veoma je raznolik i kao takav daje osnovni ton u njegovim mislima, postupcima i celokupnom ponašanju. Izražena tuga je emocija koju većina ljudi poistovećuje sa osećanjem depresije. Izraz emocije vodi poreklo iz latinskog jezika i uglavnom se koristi kao sinonim za osećanja. Emocije mogu biti prijatne i neprijatne, mogu nas pokretati i sputavati, mogu biti primarne i složene. Primarne emocije su radost, tuga, bes i strah. Radost predstavlja osećaj ispunjenosti i zadovoljstva zbog dostizanja željenog cilja.Tuga, s druge strane, predstavlja bolno neraspoloženje nastalo zbog nekog gubitka (voljene osobe, imovine, zdravlja ili samopoštovanja). Osećanja radosti i tuge čine osnovne ljudske emocije koje, hteli mi to ili ne, prebojavaju sve naše doživljaje i životna iskustva. Oni obogaćuju naše živote i daju im dragoceni osećaj jedinstvenosti i neponovljivosti. Ponekad, kada ova osećanja svojim intenzitetom prevaziđu uzrok koji ih je izazvao, one postaju patološka, bolesna stanja koja zahtevaju lečenje.
Šta je u stvari depresija?
Depresija je (po definiciji) termin koji se koristi da opiše emocionalno stanje intenzivne tuge, žalosti, bola, koje se javlja bez jasnog povoda ili uzroka ili dužina trajanja i intenzitet ovakvog stanja prevazilaze normalno tugovanje zbog gubitka.
U stvari, prisustvo depresije znači da se bez jasnog povoda duže od dve nedelje osećamo neraposloženo, tužno, bez energije, inicijative, volje, perspektive... Uglavnom je ovo stanje praćeno gubitkom interesovanja ili zadovoljstva u aktivnostima koje nam normalno pričinjavaju zadovoljstvo, te nedostatakom emocionalnog odgovora na prijatne događaje, gubitkom apetita, padom libida, poremećajem sna...
Ljudski mozak je fascinantan organ po svojoj strukturi i funkciji. Njegove neverovatne mogućnosti i međukomunikacije večita su inspiracija i predmet mnogih istraživanja. Međutim, kao i svaki drugi telesni organ, i mozak može da oboli. To se dešava ljudima svih uzrasta i rasa, u svim delovima sveta. Depresija je jedna od bolesti koje se mogu javiti kao posledica tog obolevanja. Žrtva depresije se, zbog takve vrste poremećaja, često oseća neprijatno, pa često i ne želi da prizna da je u pitanju depresija ili skriva bolest, tako da se uopšte i ne leči..
Kako prepoznati depresiju?
Depresiju karakteriše prisustvo određenih simptoma i znakova karakterističnih za ovo oboljenje, a to su:
Osećanje izražene tuge; obolela osoba se skoro svakog dana (tokom većeg dela dana) oseća tužno ili prazno (često plače bez nekog vidljivog razloga). Važno je napomenuti i to da se ne može reći da svako ko doživi stanje duboke tuge ili se čak lako rasplače ima depresiju.
Gubitak interesovanja za gotovo sve aktivnosti tokom većeg dela dana, kao i nenalaženje zadovoljstva u njima (tzv. apatija).
Nedostatak energije, iscrpljenost, umor skoro svakog dana. I obične aktivnosti se obavljaju usporeno… Nedostatak koncentraci je, pažnje. Najviše se zapaža kod studenata ili intelektualnih radnika. Osoba se otežano fokusira i na obične aktivnosti (čitanje, obavljanje svakodnevnih kućnih obaveza, gledanje televizije). Smanjeno samopouzdanje i samopoštovanje. Za razliku od tugovanja, kod depresije se često razvija i pad samopoštovanja i samopouzdanja, što dodatno otežava funkcionisanje osobe. Ovaj osećaj je često praćen osećajem bezvrednosti, koji čini da se osoba skoro svakog dana oseća kao da nikome nije ni od kakve koristi. Preteran ili neprimeren osećaj krivice takođe se javlja kao simptom, kao i sumoran i pesimističan pogled na budućnost. Morbidne misli podrazumevaju često razmišljanje o smrti ili samoubistvu, bilo da je dotična osoba smislila plan kako da to sprovede u delo ili ne.
Poremećaj sna, može se razlikovati od osobe do osobe. Neki imaju nesanicu gotovo svake noći, dok su drugi pospani ili možda skoro stalno spavaju, čak i u toku dana.
Promene u telesnoj težini ili apetitu takođe mogu da budu ekstremno različite. Ako osoba u toku mesec dana izgubi ili dobije više od 5% svoje telesne težine i kada primete kod sebe izrazito pojačan, odnosno slab apetit. Postojanje depresije podrazumeva prisustvo bar dva od prva tri simptoma i još minimum dva od ostalih simptoma navedenih u tekstu.
Koliko je depresija česta?
Učestalost depresivnih poremećaje različita je u različitim zemljama. Procenjuje se da se kreće izmedju pet i 10 odsto. Podaci iz istraživanja ukazuju da je depresija oko dva puta češća kod osoba ženskog pola. Mnogi faktori znatno utiču na javljanje ovog oboljenja, a u istraživanjima se najčešće pominju: nezaposlenost, siromaštvo (pripadnost nižoj socioekonomskoj klasi), niža formalna edukacija i kvalifikacija, lošiji uslovi života, kao i život u urbanim gradskim sredinama. Depresija negativno utiče na bračne i porodične odnose, a roditeljska depresija može dovesti do zanemarivanja dece i pojave psihijatrijskih poremećaja kod dece.
U poslednjem veku povećao se broj onih koji zapadaju u depresiju. Izgleda da ova bolest napada u ranijem životnom dobu nego ranije. Prve epizode depresije se danas često odigravaju u periodu pre 25. godine, dok su se ranije javljale otprilike oko 40. godine (tzv. kriza srednjeg doba). Takođe, rizik obolevanja od ove bolesti se tokom godina takođe povećao.
Zašto nastaje depresija (postoji li sklonost za depresiju)?
Interesantna su viđenja pionira psihijatrije i psihoterapije s početka 20. veka o nastanku depresije:
U svom delu „Žalost i melanholija“ (1917) Sigmund Frojd je opisao razliku između procesa tugovanja i depresije i dao značajno tumačenje nastanka bolesti. Tuga nastaje kao posledica realnog gubitka značajne osobe (gubitak objekta), a depresija uglavnom predstavlja posledicu emocionalnog gubitka. U depresiji je značajno sniženo samopoštovanje, dok u procesu tugovanja to nije slučaj. Edvard Bibring(1894–1959) smatra da depresija nastaje onda kada osoba postane svesna diskrepance (razlike) između ideala i ciljeva kojima teži i sopstvenih realnih mogućnosti. Osećanje bespomoćnosti se javlja kao posledica tenzije između onoga što osoba jeste i onoga što bi želela da bude. Silvano Arijeti (1914–1981) govori o tzv. dominantnim drugima. Osobe koje nesvesno žive za druge (to mogu biti druge osobe, ideali, principi, organizacije), kada postanu svesne toga da im nikada neće biti uzvraćeno na način na koji se oni nadaju da hoće, osećaju bespomoćnost i razvijaju depresiju.
Savremeno tumačenje nastanka poremećaja raspoloženja, u koje je svrstana i depresija, podrazumeva više faktora. Neki od njih su:
Genetski faktori povećavaju šansu (predispoziciju) za obolevanje, ali ne znače da će osoba svakako oboleti ako neko od članova porodice ima ovo oboljenje. Rizik od depresije se u velikoj meri povećava kada je još neko u porodici patio ranije od ovog poremećaja, naročito ako su u pitanju najbliskiji rođaci, kao što su rođena braća ili sestre ili roditelji. Slučajevi depresije u porodici, ako ih ima, treba da budu jasan znak upozorenja. Neke crte ličnosti, kao što su perfekcionizam, (tipičan za opsesivno-kompulzivne ličnosti – nikad zadovoljne), zavisnost i histerične crte češće se povezuju sa razvojem depresije, kao i određeni poremećaji ličnosti koji imaju izražene potrebe za zavisnošću (kao što su zavisni, histrionični ili granični poremećaj ličnosti).
Društveni (sredinski ) faktori mogu uticati na razvoj depresije. Npr. odrastanje uz samo jednog biološkog roditelja, nedostatak društvene podrške, negativni, stresni dogadaji u životu, dete žrtva zlostavljanja, odrastanje deteta sa dedom i babom, član uže porodice je alkoholičar ili zavisnik. Bolesti zavisnosti: alkohol, pušenje, upotreba psihoaktivnih supstanci (poput marihuane) povezana je sa učestalijom pojavom depresije. Zdravstvena stanja: moždani udar, srčani udar, rak, Parkinsonova bolest, nekontrolisani dijabetes, jak postporođajni stres, predmenstrualni sindrom, oboljenje tiroidne žlezde, hepatitis C, povreda glave u bliskoj prošlosti, lupus, oboljenje adrenalne žlezde, hronična nesanica, hronični bolni sindromi… povećavaju šansu za nastanak depresije.
Kako depresija deluje na čoveka?
Depresija uništava našu sposobnost da postižemo željene ciljeve u životu, da se radujemo i shvatimo suštinu našeg bića. Depresivno raspoloženje može negativno delovati na mnoge bolesti i stanja, te tako dovodi do veće učestalosti razvoja: hipertenzije, astme, glavobolja, fizičke nesposobnosti, smanjenja nivoa polnih hormona, steriliteta, poremećaja kontrole nivoa šećera u krvi, osteoporoze, povećava lučenje hormona stresa… Takođe, depresija može na različite načine loše da utiče i na naše ponašanje: ometa proces učenja i smanjuje izglede za zaposlenje, povećava šanse razvoja bolesti zavisnosti (alkoholizam, cigarete), povećava šanse da ćete imati problematičnu decu, povećava drastično šansu za samoubistvom…
Da li je depresivno raspoloženje isto što i depresija?
Neke vrste depresivnog raspoloženja se ne smatraju bolešću. U životu svih nas javiće se osećanja depresije kao posledica nekih traumatičnih događaja ili drugih situacija. To su normalne reakcije koje se ne povezuju s bolešću. Gubitak posla, razvod braka, smrt voljene osobe, razočaranje u ljubavi… Osećanja depresije vezana za ove situacije popustiće tokom vremena, kada naučimo kako da nastavimo sa životom. Takva depresija se naziva situacionom, odnosno reaktivnom depresijom.
Konačno, kako izaći iz depresije
Dokazano je da određen stil življenja može doprineti smanjenju simptoma depresije. Boravite na dnevnom svetlu i u svetlim prostorijama, izbegavajte negativne misli, redovno fizički vežbajte – aerobne vežbe: šetnja, trčanje, plivanje, vožnja bicikla – najmanje po 30 minuta tri puta sedmično. Upražnjavajte redovan san nakon kojeg se osećate odmorno. Spavajte u zamračenoj sobi daleko od bilo kakve buke (bez elektronskih uređaja). Ako uopšte večerate, neka to bude lak obrok u ranim večernjim satima. Izbegavajte kofein, alkohol i nikotin. Nemojte se preopteretiti poslom. Slušajte umirujuću muziku, čitajte knjige, ako ste vernik, molite se. Društvena podrška je izuzetno važna. Osećaj pripadnosti poboljšava raspoloženje i mentalno zdravlje. Zbog toga nije dovoljno samo učestvovati u socijalanom životu već je neophodno i negovati dobre odnose s bliskim prijateljima i članovima porodice. Nabavite kućnog ljubimca. Interakcijom s ljubimcima vraća se samopouzdanje, daje osećaj sigurnosti, motiviše i podseća na značaj brige o sebi i drugome, o psihofizičkom balansu i o zdravlju. Ukoliko uprkos primeni navedenih mera tegobe i dalje perzistiraju (više od dve nedelje), ne čekajte da same prođu, već se obratite lekaru.
Dobra vest je što su otkrića vezana za dijagnostikovanje i lečenje depresije u protekle dve decenije u velikoj meri povećala mogućnost ozdravljenja.
Umesto zaključka
Živimo u vremenu instant rešenja. Izbombardovani smo medijima koji zarad profita nude lažna obećanja za razrešavanje mnogih različitih problema po principu bez truda i muke…To nije realnost. Realnost je da čovek u životu mora često da se pomuči i dobro potrudi da bi uspeo da dostigne željeni cilj, odnosno da pobedi u određenoj borbi. Često je neophodno preispitivanje sopstvenog života, postojanje želje za promenom, te hrabrost da se okrene novi list u životu. Ne postoji „standardan“ slučaj depresije. Svaka žrtva depresije ima svoj poseban i jedinstven splet okolnosti i uzroka. Radi iznalaženja strategije za borbu protiv depresije, trebalo bi da svaka osoba odredi moguće uzroke svoje depresije, te da potom pokuša da ih se oslobodi.
Pobediti depresiju je izazov koji iziskuje i trud i vreme, a vrlo često i stručnu pomoć vašeg izabranog lekara ili psihijatra. Depresija je često hronično oboljenje i u većini slučajeva iziskuje višemesečno lečenje. Zbog toga je važno što pre započeti tretman i koristiti ga onoliko dugo koliko vaš terapeut predlaže (minimum šest meseci).Time držimo poremećaj pod kontrolom te smanjujemo šansu od nastanka komplikacija bolesti, što psihičke, što telesne prirode…
Cilj ovog članka je da podstakne ljude koji prepoznaju opisanu simptomatologiju kod sebe ili svojih bližnjih da preduzmu korake u borbi i razrešenju problema čime će drastično uticati na poboljšanje kvaliteta ne samo sopstvenog života već i života svih članova porodice i bliskog okruženja.