Početak…
Obično to ide ovako:
„Samo da nisam čačkao po internet, sve bi bilo u redu.“
„Sve bi bilo super da nisam pogledao kako stoje stvari na internetu.“
„Nisam mogao da izdržim da ne pogledam šta mi je, jer sam mislio da ću tako da se smirim, a onda je strah postao još veći.“

Ovo su rečenice koje većina lekara može da čuje od svojih pacijenata na gotovo svakom lekarskom pregledu. Oni se odnose na pokušaj da ljudi preko interneta saznaju šta im se događa sa organizmom, sa bolovima koje osećaju, sa simptomima koji doživljavaju ili mnogim drugim zdravstvenim tegobama koje su im se iznenada pojavile. U pokušaju da dođu do istine šta im se događa i da umire svoj strah, počinju da pretražuju internet ukucavajući ključne reči, odnosno svoje dominantne simptome. Gugl, kao najčešći pretraživač, najviše voli da u prvom redu izbaci rezultate koji se odnose na najteže, najkomplikovanije ili najređe bolesti koje mogu da pogode čoveka. Kao posledica tog pretraživanja i dobijenih odgovora neki ljudi osete olakšanje, ali dobar broj njih doživi još veći strah i uznemirenost. Njih prate nova pretraživanja i otkrivanje još težih i ređih bolesti koje bi mogli da imaju. Kao rezultat svega ovoga prvobitni strah biva još veći. Time se pokreće začarani krug novog straha i novog pretraživanja. U ovakvim situacijama možemo da pričamo o jednom novom fenomenu koji se pojavio u poslednjoj deceniji, a to je fenomen sajberhondrije.

Šta je to sajberhondija?
Termin sajberhondrija je kovanica od dve reči:
1) Sajber- (eng. cyber) – virtuelni prostor, prividna stvarnost nastala zahvaljujući kompjuterima koja podrazumeva virtuelni ili onlajn prostor, i
2) -hondrija, reč koja asocira na hipohondriju, a podrazumeva pojavu straha zbog novih ili neobjašnjivih simptoma ili tegoba koje ljudi osećaju.
Dakle, suština ovog pojma je pojava straha i uznemirenosti koja se javlja kao posledica onlajn pretraživanja informacija vezanih za zdravlje ili bolest koje ljudi imaju. Termin se prvi put pominje 2001. godine u časopisu Independent, u članku „New disorder, cyberchondria, sweeps the Internet“ i kao takav se zadržao u stručnom i laičkom okruženju. Koliko je postao važan i popularan, ukazuje i to da ga je Vebsterov rečnik uvrstio kao reč godine 2008.

Zašto ljudi pretražuju internet u potrazi za informacijama o zdravlji i bolesti?
Prvi odgovor je: jednostavno je – ukucaju se ključne reči, a rezultati se dobijaju brzo, za nekoliko sekundi. Preskaču se redovi, čekanja, knjižice, a pritom ne košta ništa. Drugi razlog je: ceo proces je anoniman – „Nikog ne moram ništa da pitam“, „Niko mi ne stoji nad glavom i gleda šta radim”, nema stida i sramote. Treći odgovor je da se stiče utisak da osoba dobija važnu informaciju i da osnažuje svoje samopouzdanje tako što razrešava dilemu o postojanju moguće bolesti. Zbog toga je traženje informacija o simptomima i bolestima na internetu uobičajeno, a često i korisno, jer mogu da se razreše neke dileme. To samo po sebi nije sajberhondrija. Međutim, nakon pretraživanja interneta veliki broj ljudi (oko 40%) doživi još veći strah. On uslovaljava novo, intenzivno, ponavljajuće pretraživanje interneta vezano za zdravlje ili bolest, a ono je i dalje ometajuće jer provocira pojavu anksioznosti ili pojačava njeno ispoljavanje.

Koji su to faktori koji pokreću sajberhondriju?
Sajberhondriju ili pretraživanje interneta vezano za zdravlje/bolest praćeno strahom najčešće pokreće pojava nekog novog simptoma ili dugo trajanje nekog neobjašnjivog simptoma. Pored toga, i sami pretraživači mogu da pokrenu sajberhondriju jer kao prvi odgovor na pretraživanje daju, vrlo često, teške ili fatalne bolesti i ishode. A kako postoji predubeđenje da je rangiranje informacija u pretraživaču vođeno logikom „viši rang = veća verovatnoća ili veća važnost”, to je ishod pretraživanja povezan sa neprijatnim efektima – uzokuje pojavu ili pojačanje anksioznosti.

Šta mi radimo kad je reč o sajberhondriji?
U okviru Klinike za psihijatriju Kliničkog centra Srbije u toku je istraživanje na opštoj populaciji i na populaciji pacijenata sa anksioznim poremećajima sa ciljem utvrđivanja postojanja i jačine sajberhondrije u doba intenzivne aktivnosti virusa korona. Ovo istraživanje će nam pomoći da sagledamo intenzitet sajberhondije kod nas, kao i da sagledamo pravilne mogućnosti prevencije i lečenja ovog značajnog problema.

Ima li leka za sajberhondiju?
Iako sajberhondija još uvek nije uključena u klasifikacije mentalnih poremećaja, postoji nemali broj ljudi koji imaju ovaj problem I koji bi mogli da zahtevaju stručnu pomoć. Osnovni cilj eventualnog lečenja ili pokušaja samokontrole je uspostavljanje mogućnosti da se informacije sa interneta kritički posmatraju i da one ne dovode do pojave anksioznosti. U skladu s tim ciljem, fokus tretmana sajberhondrije je da se umanje:
• perfekcionizam: „Moram sve tačno da znam”
• nepodnošenje nesigurnosti: „Moram da budem potpuno siguran u ono što mi se događa i što bi moglo da bude”
• ambivalencija o tome šta se smatra pouzdanim na internetu: „Tek sada nisam siguran”
Eelementi lečenja sajberhondije podrazumevaju:
• postepeno izlaganje onlajn informacijama vezanim za zdravlje/bolest, nekada, u početku, u prisustvu terapeuta,
• učenje veštine razumnog pretraživanja interneta
• prepoznavanje i uklanjanje okidača za početak pretraživanja
naravno, uz sagledavanje ostale psihopatologije i problema koje ima pacijent. Ovako postavljeni ciljevi i elementi lečenja vođeni rukom profesionalaca psihijatra ili psihologa mogu da pomognu većini ljudi koji imaju problem sajberhondrije.

Zaključak
Sve u svemu, sajberhondrija je relativno novi fenomen koji je povezan sa psihopatologijim koja se javlja u 21. veku i koji je posledica, s jedne strane, ljudskog straha koji se odnosi na zdravlje i bolest i, s druge strane, naprednih tehnologija koje omogućavaju brz protok informacija. Kao posledica, kod nekih ljudi se javlja problem koji, u znatnoj meri, može da optereti lični mentalni prostor, ali i svakodnevni rad lekara, jer moraju da se, pored redovnog posla dijagnostike i lečenja, bave i ispravljanjem pogrešnih informacija i uverenja vezanih za zdravlje pacijenata.
Rešenje ovog problema leži, pre svega, u pravilnom informisanju, odnosno u dobijanju adekvatnih informacija od lekara uz, eventualno, pretraživanje stručnih i proverenih sajtova koji se bave zdravljem, odnosno bolestima. Ipak, i pored svega ovoga, očekivano je da će neki ljudi i dalje imati problem sa sajberhondrijom, ali to onda spada u domen profesionalaca koji se bave očuvanjem i rešavanjem problema mentalnog zdravlja. Stojimo na raspolaganju.


Reference
1. Jungmann SM, Witthöft M. Health anxiety, cyberchondria, and coping in the current COVID-19 pandemic: Which factors are related to coronavirus anxiety?. J Anxiety Disord. 2020;73:102239. doi:10.1016/j.janxdis.2020.102239
2. Akhtar M, Fatima T. Exploring cyberchondria and worry about health among individuals with no diagnosed medical condition. J Pak Med Assoc. 2020;70(1):90-95. doi:10.5455/JPMA.8682
3. Starcevic V, Baggio S, Berle D, Khazaal Y, Viswasam K. Cyberchondria and its Relationships with Related Constructs: a Network Analysis. Psychiatr Q. 2019;90(3):491-505. doi:10.1007/s11126-019-09640-5
4. Vismara M, Caricasole V, Starcevic V, et al. Is cyberchondria a new transdiagnostic digital compulsive syndrome? A systematic review of the evidence. Compr Psychiatry. 2020;99:152167. doi:10.1016/j.comppsych.2020.152167