Šta je depresija?

Najjednostavniji opis depresije je da je to promena raspoloženja uz telesne smetnje koje često čoveku stvaraju probleme na poslu i u društvu. Kao simptomi mogu se javiti poremećaj mišljenja (strah za sebe, za druge, za zdravlje itd.) i poremećaj spavanja. Poremećaj raspoloženja koji traje duže od dve nedelje bez jasnog stresogenog uzroka može se dijagnostikovati kroz izmenjeno raspoloženje u pravcu sniženog depresivnog raspoloženja, uz pesimistično razmišljanje, nesposobnost za uživanje, odsustvo radosti i veselosti, smanjenje energije, loša koncentracija itd.

Šta je ,,sezonska depresija“?

,,Polako dolazi hladna jesen, dani se skraćuju, mrak brže pada, siva su jutra, dolazi hladna i snežna zima...“
Smatra se da skraćenje dana utiče na sve ljude, bez obzira na podneblje. Kod ljudi svih meridijana tada se javlja izmena raspoloženja, osećaj umora, pojačana napetost, aktivnosti se smanjuju, javlja se potreba da se spava i leži u krevetu.

Ako ova pojava, međutim, dovodi i do promena u kvalitetu svakodnevnih aktivnosti – poremećaja u ličnom i porodičnom funkcionisanju, govorimo o mogućem sezonskom afektu, odnosno sezonskoj depresiji.
Znači, sezonska depresija je izmena raspoloženja koja ima sezonski karakter i javlja se u određenom delu godišnjeg doba. Tako imamo letnju depresiju, koja počinje na kraju proleća i početkom leta, a završava se u jesen. Zimska sezonska depresija, koja je i uglavnom prisutna, počinje krajem jeseni, početkom zime i završava se u kasno proleće.

Sezonska depresija se javlja u 4–10 procenata slučajeva, često kod mlađih ženskih osoba.
Smatra se da u određenom dobu godine dolazi do hormonskog poremećaja u mozgu, kada dođe do promena u raspoloženju i razmišljanju. Takođe, manjak, tj. sniženje nivoa svetlosti dovodi do smanjenja proizvodnje serotonina u mozgu. Serotonin je neurotransmiter koji izaziva blagotvorno, umirujuće delovanje i povećava osećaj zadovoljstva i sreće. Nedostatak serotonina izaziva osećaj afektivnog poremećaja uz ostale somatske simptome i tegobe.

Kako prepoznati sezonsku depresiju?

Ako nam se u isto vreme tokom svake uzastopne godine javljaju simptomi afektivnog poremećaja, pomišljamo na sezonsku depresiju.
Razgovarajte obavezno sa svojim izabranim lekarom i recite mu da vam se simptomi javljaju uzastopno tokom godina, u određenom dobu godine. Pokušajte da objasnite svoje smetnje, kao i vreme i način nastanka tih smetnji.
Samoinicijativno i uz podršku izabranog lekara zatražite stručnu psihijatrisku pomoć.

Kako se sezonska depresija manifestuje?

Postoje slični i različiti simptomi sezonske depresije u zavisnosti da li se radi o zimskoj ili letnjoj sezonskoj depresiji. Simptomi koji dominiraju tokom zime su:
– smanjenje nivoa energije
– otežana koncentracija
– osećanje umora i iscrpljenosti
– povećanje apetita i telesne težine
– povećana potreba za spavanjem
– povećana potreba za osamljivanjem
– hipersenzitivnost u socijalnim relacijama
– pojačano znojenje dlanova, nogu, ruku

Simptomi koji se mogu javiti tokom leta su:
– smanjenje apetita i gubitak telesne težine
– nemogućnost uživanja
– razdražljivost
– pad interesovanja
– nesanica
– uznemirenost

Koji je pravi trenutak da se javi lekaru?

Veoma je važno da osoba sama ne postavlja dijagnozu. Kada smetnje utiču na kvalitet svakodnevnih ličnih, radnih i profesionalnih aktivnosti, kada je narušena socijalna komunikacija i kada osoba ima osećaj da trpi zbog smetnji i tegoba koje oseća, pravo je vreme da javi lekaru.

Koje su terapijske pripreme i mogućnosti?

U zavisnosti od simptoma sezonske depresije, postoji više preventivnih i terapijskih mogućnosti u lečenju:
– svetlosna tj. fototerapija, i antidepresivi
– unošenje dopunske količine minerala i vitamina
– fizička aktivnost uz redovne tridesetominutne vežbe
– održavanje socijalnog i društvenog okruženja
– izbegavanje razgovora s depresivnom tematikom
– izbegavanje radio i televizijskih emisija sa negativnom i tragičnom tematikom

S obzirom na to da neke studije povezuju nastanak sezonske depresije sa hormonskim disbalansom i manjkom sunčeve dnevne svetlosti, onda se preporučuje fototerapija, izlaganje svetlosti, koja se obično sprovodi između šest i osam sati ujutru. Koristi se komercijalno dostupna svetlosna kutija, jačine svetlosti koja odgovara prolećnom danu. Primenjuje se na dva metara udaljenosti od izvora svetlosti u trajanju oko dvadeset minuta. Soba je bele boje sa nameštajem bele boje.
Tempo seansi je obično jedna po danu, ali on mnogo zavisi od terapijskog odgovora i procene psihijatra.
Vreme oporavka je različito.

Svetlosnom terapijom smanjujemo količinu melatonina u mozgu, što dovodi do podsticaja povećanog stvaranja serotonina, čime se indirektno ispoljava antidepresivni učinak. Naša zemlja još uvek nema pozitivno osposobljene svetlosne sobe za fototerapiju, ali osobe mogu same improvizovati izvor svetlosti u svom okruženju, npr. pored prozora, terase i uz pomoć mnoštva sijalica. Solarijum kao vrsta svetlosnog izvora nije preporučljiv i ne podrazumeva fototerapiju. Ovakvim terapijskim mogućnostima, kao i uključivanjem antidepresiva, znatno pospešuju pozitivni rezultati u lečenju sezonskih depresija i poboljšava se kvalitet života osoba sa simptomima sezonskog afektivnog poremećaja.

 

Dr Nebojša Mladenović
Psihijatar, DZ Zemun


Literatura:
1. Rebecca McKnight, Jonathan Price, and John Geddes, „Psychiatry“, fifth edition, University of Oxford, 2019;
2. D. Kecmanović, „Psihijatrija“, Medicinska knjiga, Beograd, 2003;
3. Predrag Kaličanin, „Klinička psihijatrija“, „Velarta“, Beograd, 2003;
4. Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, Republiĉka stručna komisija za izradu i implementaciju vodiča u kliničkoj praksi, „Nacionalni vodič dobre prakse za lečenje depresije“, 2010.