Skorašnja pandemija bolesti nazvane COVID-19 (Corona VIrus Disease 19) podsetila nas je da se čovečanstvo nije izborilo sa zaraznim bolestima, naročito onim virusnog porekla. Pored ove nove, ne treba zaboraviti ni grip, sezonsku respiratornu infekciju od koje u svetu tokom jedne godine oboli oko milijardu ljudi u celom svetu, a umre između 300.000 I 500.000. (1)

COVID-19 je nova bolest zbog koje je Svetska zdravstvena organizacija proglasila izbijanje međunarodne zabrinutosti za javno zdravlje 30. januara 2020, a pandemiju 11. marta 2020. (2) Obe bolesti imaju sličnu kliničku sliku i zato je važno razumevanje sličnosti i razlika ove dve bolesti.

Što se tiče izazivača, grip nastaje infekcijom virusa gripa, a COVID 19 infekcijom virusa nazvanog SARS’ Cov’2 (Severe Acute Respiratory Syndrome COrona Virus 2).

Virusi influence (gripa) predstavljaju RNA viruse koje čine četiri (A, B, C, D) od sedam rodova porodice ortomiksovirida. (3) Za humanu populaciju su najvažniji virusi influence roda A i B. Rod virusa influence A sastoji se od jedne vrste, virus gripa A. Prirodni domaćini ovog virusa su divlje ptice vodarice. Ovi virusi, povremeno, mogu da se prenesu na druge vrste i da izazovu razorne epidemije među domaćom živinom ili pandemije u humanoj populaciji, kao što je bila pandemija španske  groznice. (4) Prema vrsti dva glikoproteina – hemaglutinin (HA) i neuraminidaza (NA), koji se nalaze na površini virusa, u omotaču, ova vrsta virusa gripa je podeljena na više serotipova, od kojih se izdvajaju H1N1, koji je izazvao pomenutu  pandemiju španske groznice 1918. i epidemiju svinjskog  gripa 2009, kao i H5N1, koji je izazvao epidemiju ptičjeg  gripa 2004. (5)

Rod influence B sastoji se takođe od jedne vrste, virusa B influence. On gotovo isključivo inficira ljude i ređi je od gripa A. (6) Ova vrsta gripa mutira dva do tri puta sporije nego tip A (7), a samim tim je i manje genetski raznolika, sa samo jednim serotipom gripa B. (8) Kao rezultat nedostatka antigene raznolikosti, stepen imuniteta na influencu B obično se stiče u ranoj dobi. Međutim, stepen mutacije influence B je ipak takav da trajni imunitet nije moguć́. (9)

SARS-CoV-2 je, kao i virus influence, virus sa jednolančanim RNK i naslednik SARS-CoV-1 soja, koji je uzrokovao izbijanje epidemije SARS-a 2002–2004. (10) Smatra se da izaziva zoonoze i da je genetski blizak koronavirusima šišmiša, što sugeriše da je nastao iz virusa koji prenose šišmiši. (11) Ovaj virus u ljudske ćelije ulazi uglavnom tako što se vezuje za tzv. drugi tip receptora za angiotenzin konvertujući enzim (ACE2 ). (12)

Oba virusa se prenose na sličan način. Direktnim prenošenjem – kada zaražena osoba kine direktno u oči, nos ili usta druge osobe, vazdušnim putem (kada neko udiše aerosol  koji nastaje kada zaražena osoba kašlje, kija ili ispljune) i putem kontakta: dodirivanjem zagađenih površina ili rukovanjem i unošenjem virusa u usta, nos ili oči . SARS-COV- 2 se može naći i u mokraći, stolici, semenoj tečnosti (13), a nije baš sasvim sigurno da li se može preneti preko majčinog mleka. (14) Dužina vremena zadržavanja virusa gripa na različitim površinama varira, tako da preživljava jedan do dva dana na tvrdim, neporoznim površinama kao što su plastika ili metal, oko petnaestak minuta na papiru i samo pet minuta na koži. Virus ptičjeg gripa može neograničeno da preživljava u zamrznutom stanju. Inaktivira se zgrevanjem na 56 ° C tokom najmanje 60 minuta, kao i izlaganju kiselinama (pri pH <2). (15)  Preliminarna istraživanja pokazuju da SARS-Cov može opstati  na plastici (polipropilen) i nerđajućem čeliku (AISI 304) do tri dana, ali ne opstaje na kartonu duže od jednog dana ili na bakru duže od četiri sata. (16) Virus se inaktivira sapunom, koji destabiliše njegov lipidni sloj. (17) 

Period inkubacije (vreme od izlaganja virusu do razvoja simptoma) za virus influence je u proseku dva dana, ali može biti od jednog do četiri dana. Prenos aerosola može se dogoditi dan pre pojave simptoma. (18) Moguće je da se prenos dogodi preko asimptomatskih osoba ili osoba sa supkliničkom bolešću, koje možda nisu svesne da su bile u kontaktu s virusom. (19) Period inkubacije SARS-CoV-2 i drugih koronavirusa (npr. MERS-CoV, SARS-CoV) kreće se od dva do 14 dana, u proseku oko pet dana. (20)

Kritična populacija za obolevanje od gripa i COVID-19 je slična: starije osobe, osobe sa pridruženim hroničnim  bolestima i  stanjima kao što su gojaznost, arterijska  hipertenzija, šećerna bolest, različiti uzroci imunske supresije, trudnoća. (21)

Što se tiče dece, ona su važni pokretači prenosa virusa gripa u zajednici. Za SARS-COV-2 dosadašnji  podaci ukazuju na to da su deca manje pogođena od odraslih i da je stopa obolevanja u starosnoj grupi od 0 do 19 godina niska. (22)

Takođe je slična i klinička slika obolelih od COVID-19 i gripa. Otprilike 33% obolelih od gripa nema simptome. (23)  Kod obolelih od COVID-19 taj broj nije dovoljno poznat i prema različitim izvorima, broj asimptomatskih slučajeva se kreće između 5% i 80%. (24)

Simptomi gripa mogu početi prilično iznenada, jedan do dva dana nakon infekcije. Obično su prvi simptomi groznica, bolovi u mišićima, pre svega leđima i nogama, povišena telesna temperature je naročito česta u ranoj fazi infekcije I može da varira od 38 do 39° C (25). Proliv obično nije simptom gripa kod odraslih (26), iako se viđa u nekim slučajevima ptičjeg gripa H5N1 (27), a može biti simptom i kod dece (28).

Što se tiče simptoma COVID-19,  opservaciona studija od 1.420 pacijenata sa blagom ili umerenom bolešću je pokazala da su najčešći simptomi glavobolja (70,3%), gubitak mirisa (70,2%), začepljenje nosa (67,8%), kašalj (63,2%), astenija (63,3%), mijalgija (62,5%), rinoreja (60,1%), gustatorna disfunkcija (54,2%) i gušobolja (52,9). Povišena telesna temparetura je bila prisutna kod 45,4% pacijenata [188]. Pet najčešćih simptoma pri prijemu subili groznica, nedostatak vazduha, kašalj, zamor i konfuzija (N = 25 849). (29)

U specifičnim grupama pacijenata sa COVID-19, posebno starijih i onih sa hroničnim bolestima, simptomi mogu prerasti u pneumoniju. Prema nalazima španskih autora, pogoršanje u obolelih od COVID-19 se veoma često dešava sedam dana po pojavi prvih simptoma i tada 20% zahteva bolničko lečenje.

U Kini je, prema objavljenim podacima, 80,9%  obolelih od COVID-19 imalo blagu kliničku sliku (sa simptomima nalik gripu) i lečilo se i oporavljalo kod kuće bez potrebe za bolničkim lečenjem. S druge strane, španski autori su naveli da manji broj pacijenata nije zahtevao bolničko lečenje (70%).

Oporavak od pojave simptoma u pacijenata sa blagom kliničkom slikom traje oko dve nedelje, a kod teško ili kritično obolelih od tri do šest nedelja. (30)

Dosadašnje deskriptivne studije zaključile su da se u većini slučajeva  radi o blagim  infekcijama (više od 80% slučajeva); oko 15% pacijenta  je bilo sa težom kliničkom slikom, a kritično obolelih je bilo manje od 5%. (31)

Pneumonija u COVID-19 i gripu je veoma često obostrana, a najboolje se vizualizije na CT grudnog  koša. Najčešći  opisi nalaza na  kompjuterizivanoj tomografiji su tzv. izgled mlečnog stakla, zone  multifokalne konsolidacije, a u daljem toku interlobarna septalna zadebljanja, retikulonodularni izgled. (32)

Takođe su opisani I slučajevi koinfekcije virusom SARS-Cov-2 i virusa influence A. (33)

Dijagnoza oba oboljenja se postavlja na osnovu kliničke slike, epidemoloških podataka, radioloških i laboratorijskih nalaza, dokazivanja prisutva RNK virusa u nazofaringelanom brisu PCR tehnikom.

Grip se može lečiti antivirusnim lekovima koji su podeljeni u dve grupe: inhibitori neuraminidaze (oseltamivir, zanamivir, laninamivir i peramivir) I inhibitora proteina M2 (derivati adamantana). (34)

Kauzalna terapija za COVID-19 ne postoji, iako se do sada pokušalo lečenje  antinflamatornim lekovima (atimalaricima) i različitim antiviroticima sa promenljivim uspehom.

Antibiotici se daju u slučaju bakterijskih superinfekcija. Takođe se preporučuje i polivitaminska terapija  (pre svega vitamini C i D). (35)

Što se tiče vakcinacije kao mere prevencije, ona se zasad sprovodi  protiv obolevanja od gripa.

SZO preporučuje vakcinaciju  protiv gripa visokorizičnih grupa, a to su trudnice, deca mlađa od pet godina, stariji, zdravstveni radnici, hronični bolesnici (tj.oboleli od side, astme, šećerne bolesti, srčanih obljenja  ili u drugim  imunokomprmitujućim stanjima). (36)

Za svaku sezonu pravi se nova formulacija vakcine, koja se sastoji od nekoliko specifičnih sojeva, ali ne i svih aktivnih sojeva u svetu tokom određene sezone. (37) Vakcini je potrebno oko dve nedelje da postane efikasna, pa je moguće da se pacijent inficira sojem od koga vakcina treba da spreči obolevanje neposredno pre vakcinacije. (38). Vakcine mogu izazvati reakciju imunološkog sistema kao da je telo stvarno inficirano virusom, a mogu se pojaviti i opšti simptomi infekcije (mnogi simptomi prehlade i gripa su samo opšti simptomi infekcije), mada ti simptomi obično nisu tako ozbiljni ili dugotrajni kao što je sama bolest. Efikasnost sezonske vakcinacije protiv  gripa je najkorisnija kod dece i starijih osoba. (39)

Mere prevencije za oba oboljenja su zajedničke: nošenje maski na licu, držanje fizičke distance, održavanje higijene ruku,  predmeta kojima se rukuje u sredini u kojoj se boravi.

 

Reference

  1. Lambert LC, Fauci AS N Engl J Med. 2010 Nov 18; 363(21):2036-44.
  2. World Health Organization (WHO) (Press release). 11 March 2020. Archived from the original on 11 March 2020. Retrieved 12 March 2020.
  3. Kawaoka Y, ed. (2006). Influenza Virology: Current Topics. Caister Academic Press. ISBN 978-1-904455-06-6. Archived from the original on 9 May 2008.
  4. Klenk H, Matrosovich M, Stech J (2008). "Avian Influenza: Molecular Mechanisms of Pathogenesis and Host Range". Animal Viruses: Molecular Biology. Caister Academic Press)
  5. World Health Organization (30 June 2006). "Epidemiology of WHO-confirmed human cases of avian influenza A(H5N1) infection" (PDF). Wkly Epidemiol Rec. 81 (26): 249–57.
  6. 54 Hay AJ, Gregory V, Douglas AR, Lin YP (December 2001). "The evolution of human influenza viruses". Philosophical Transactions of the Royal Society of London. Series B, Biological Sciences. 356 (1416): 1861–70. doi:10.1098/rstb.2001.0999. PMC 1088562. PMID 11779385.
  7. 62 Nobusawa E, Sato K (April 2006). "Comparison of the mutation rates of human influenza A and B viruses". Journal of Virology. 80 (7): 3675–78. doi:10.1128/JVI.80.7.3675-3678.2006. PMC 1440390. PMID 16537638.
  8. 54 Hay AJ, Gregory V, Douglas AR, Lin YP (December 2001). "The evolution of human influenza viruses". Philosophical Transactions of the Royal Society of London. Series B, Biological Sciences. 356 (1416): 1861–70. doi:10.1098/rstb.2001.0999. PMC 1088562. PMID 11779385.
  9. 63 Webster RG, Bean WJ, Gorman OT, Chambers TM, Kawaoka Y (March 1992). "Evolution and ecology of influenza A viruses". Microbiological Reviews. 56 (1): 152–79. doi:10.1128/MMBR.56.1.152-179.1992. PMC 372859. PMID 1579108.
  10. 16 Chan JF, Yuan S, Kok KH, To KK, Chu H, Yang J, et al. (February 2020). "A familial cluster of pneumonia associated with the 2019 novel coronavirus indicating person-to-person transmission: a study of a family cluster". The Lancet. 395 (10223): 514–523.
  11. Benvenuto D, Giovanetti M, Ciccozzi A, Spoto S, Angeletti S, Ciccozzi M (April 2020). "The 2019-new coronavirus epidemic: Evidence for virus evolution". Journal of Medical Virology. 92 (4): 455–459. doi:10.1002/jmv.25688. PMC 7166400. PMID 31994738.
  12. Hoffman M, Kliene-Weber H, Krüger N, Herrler T, Erichsen S, Schiergens TS, et al. (16 April 2020). "SARS-CoV-2 Cell Entry Depends on ACE2 and TMPRSS2 and Is Blocked by a Clinically Proven Protease Inhibitor". Cell. 181 (2): 271–280.e8. doi:10.1016/j.cell.2020.02.052. PMC 7102627. PMID 32142651
  13. Li D, Jin M, Bao P, Zhao W, Zhang S (7 May 2020). "Clinical Characteristics and Results of Semen Tests Among Men With Coronavirus Disease 2019". JAMA Network Open. 3 (5): e208292.
  14. May 21, 2020nhttps://doi.org/10.1016/ S0140-6736(20)31181-8)
  15. "Influenza Factsheet" (PDF). Center for Food Security and Public Health, Iowa State University. Archived (PDF) from the original on 23 March 2009. p. 7
  16. van Doremalen N, Bushmaker T, Morris DH, Holbrook MG, Gamble A, Williamson BN, et al. (17 March 2020). "Correspondence: Aerosol and Surface Stability of SARS-CoV-2 as Compared with SARS-CoV-1". The New England Journal of Medicine. 382 (16): 1564–1567. doi:10.1056/NEJMc2004973. PMC 7121658. PMID 32182409.
  17. Gibbens S (18 March 2020). "Why soap is preferable to bleach in the fight against coronavirus". National Geographic. Archived from the original on 2 April 2020. Retrieved 2 April 2020.]
  18. Longo DL (2012). "Chapter 187: Influenza". Harrison's principles of internal medicine (18th ed.). New York: McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-174889-6.
  19. Jefferson T, Del Mar CB, Dooley L, Ferroni E, Al-Ansary LA, Bawazeer GA, et al. (July 2011). "Physical interventions to interrupt or reduce the spread of respiratory viruses" (PDF). Cochrane Database Syst Rev (7): CD006207.
  20. https://www.cdc.gov/flu/symptoms/symptoms.htm
  21. https://doi.org/10.1378/chest.10-1036
  22. https://www.paho.org/en/news/25-3-2020-similarities-and-differences-covid-19-and-influenza)
  23. Carrat F, Vergu E, Ferguson NM, Lemaitre M, Cauchemez S, Leach S, et al. (April 2008). "Time lines of infection and disease in human influenza: a review of volunteer challenge studies". American Journal of Epidemiology. 167 (7): 775–85. doi:10.1093/aje/kwm375. ISSN 1476-6256. PMID 18230677.
  24. https://www.cebm.net/covid-19/covid-19-what-proportion-are-asymptomatic/
  25. Suzuki E, Ichihara K, Johnson AM (January 2007). "Natural course of fever during influenza virus infection in children". Clin Pediatr (Phila). 46 (1): 76–79.
  26. Call SA, Vollenweider MA, Hornung CA, Simel DL, McKinney WP (February 2005). "Does this patient have influenza?". JAMA. 293 (8): 987–97. doi:10.1001/jama.293.8.987. PMID 15728170.
  27. Hui DS (March 2008). "Review of clinical symptoms and spectrum in humans with influenza A/H5N1 infection". Respirology. 13 Suppl 1: S10-3. doi:10.1111/j.1440-1843.2008.01247.x. PMID 18366521.
  28. Richards S (2005). "Flu blues". Nursing Standard. 20 (8): 26–7. doi:10.7748/ns.20.8.26.s29. PMID 16295596.
  29. https://doi.org/10.1111/joim.13089.
  30. https://dx.doi.org/10.1016%2Fj.diagmicrobio.2020.115094
  31. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC7260568/#bb0840
  32. https://doi.org/10.1378/chest.10-1036
  33. Wu X, Cai Y, Huang X, Yu X, Zhao L, Wang F, et al. Co-infection with SARS-CoV-2 and Influenza A Virus in Patient with Pneumonia, China. Emerg Infect Dis. 2020;26(6):1324-1326. https://dx.doi.org/10.3201/eid2606.200299
  34. Allen UD, Aoki FY, Stiver HG (September 2006). "The use of antiviral drugs for influenza: recommended guidelines for practitioners". Can J Infect Dis Med Microbiol. 17 (5): 273–84. doi:10.1155/2006/165940. PMC 2095091. PMID 18382639.
  35. Preporuke za lečenje COVID 19 VIII verzija, jul 2020.
  36. Holmes EC, Ghedin E, Miller N, Taylor J, Bao Y, St George K, et al. (September 2005). "Whole-genome analysis of human influenza A virus reveals multiple persistent lineages and reassortment among recent H3N2 viruses". PLOS Biology. 3 (9): e300. doi:10.1371/journal.pbio.0030300. PMC 1180517. PMID 16026181.) 6. https://www.who.int/wer/2012/wer8747/en/)
  37. https://www.cdc.gov/flu/prevent/keyfacts.htm .
  38. https://web.archive.org/web/20191202232426/https://www.cdc.gov/flu/prevent/flushot.htm
  39. Newall AT, Dehollain JP, Creighton P, Beutels P, Wood JG (August 2013). "Understanding the cost-effectiveness of influenza vaccination in children: methodological choices and seasonal variability". PharmacoEconomics. 31 (8): 693–702. doi:10.1007/s40273-013-0060-7. PMID 23645539.