Osnovna karakteristika bronhijalne astme je hronična inflamacija u disajnim putevima. Astma je definisana s jedne strane karakterističnim simptomima kao što su kratak dah, stezanje i sviranje u grudima, povremeno nadražajni kašalj, koji su promenljivi u intenzitetu i tokom vremena. S druge strane, osnovno obeležje ove bolesti je promenljivo ograničenje protoka vazduha kroz disajne puteve za vreme ekspirijuma.

Asthma bronchiale jedna je od najčešćih hroničnih bolesti u adultnoj populaciji i najčešća hronična bolest u dečjem uzrastu. Svedoci smo sve većeg broja obolelih poslednjih decenija. Samim tim jasno je i prekomerno socioekonomsko opterećenje celokupnog društva prouzrokovano ovom modernom bolešću.

Na razvoj ove bolesti imaju uticaja kako genetski faktori, tako i faktori okoline:
1. unutrašnji – grinje iz kućne prašine, kućni ljubimci, gljivice;
2. spoljašnji – poleni, zagađen vazduh, infekcije.
Patofiziološki, hronična upala u disajnim putevima kod astme je krajnje složena kako u svom generisanju, razvoju, dinamici, tako i po tome kakav će biti ishod ove bolesti. Oštećenje bronhijalnog stabla izazvano njegovom stalnom upalom podstaknutom navedenim faktorima stimuliše proces obnavljanja, što kao posledicu ima strukturne i funkcijske poremećaje u disajnim putevima, a to jednim imenom nazivamo – remodelovanje disajnih puteva. Upravo je ono od suštinske važnosti za razvoj, prognozu i ishod bolesti. Ono s vremenom dovodi do sve većeg oštećenja disajnih puteva, napredovanja bolesti i ireverzibilnosti istih kod svih bolesnika, pa i kod onih s povremenom i blagom (lakom) astmom.

Složeni imunološki mehanizmi ogledaju se u IgE posredovanoj reakciji (nakon kontakta sa antigenom) koji se nalaze na membrani ćelija zapaljenja. Dolazi do njihove degranulacije i izlučivanja medijatora. Kao posledica javlja se kontrakcija glatke muskulature disajnih puteva, vazodilatacija, povećana propustljivost krvnih sudova...

Dijagnoza je bazirana na anamnestičkim podacima sa karakterističnim simptomima i na dokazu o promenljivoj bronhoopstrukciji – spirometriji.
Ovu bolest procenjujemo na osnovu kontrole simptoma i budućih rizika od neželjenog ishoda (pogoršanja, stalna bronhoopstrukcija, neželjeni efekti) te ona može biti kontrolisana, delimično kontrolisana i nekontrolisana. Težinu astme procenjujemo retrospektivno, na osnovu količine terapije koju treba dati da bismo postigli kontrolu bolesti. Stoga postoji laka (efekat dobar uz terapiju korakom 1 i 2), umerena (uz terapiju na koraku 3) i teška astma (kontrola se postiže uz primenu terapije na koraku 4 i 5).

Na osnovu svega navedenog nameće se zaključak da bi osnovni ciljevi lečenja astme bili kontrola nad simptomima, ali i nad inflamacijom u disajnim putevima, što bi sprečilo progresiju bolesti, pojavu pogoršanja i smrtni ishod. To se postiže lekovima za otklanjanje simptoma (kratkodelujućim i dugodelujućim bronhodilatatorima), tzv. riliverima, i lekovima za kontrolu same bolesti (inhalacionim glikokortikoidima – kao najpotentnijim antiinflamatornim lekovima), tzv. kontrolerima. Zbog dokazanog sinergističkog efekta ICS i LABA (dugodelujućeg bronhodilatatora) oni se koriste preko zajedničkog inhalatora, kada je efekat najbolji, i kao redovna terapija – terapija održavanja za postizanje kontrole bolesti. SABA (kratkodelujući dilatatori) aplikuju se iz zasebnog uređaja po potrebi, za brzo otklanjanje tegoba. Ne treba koristiti samo SABA po potrebi, jer dolazi do iscrpljivanja beta dva receptora i posledično sve veće potrebe za istim da bi se postigao neki efekat, a bolest napreduje. Poslednju deceniju i po sintetisana je fiksna kombinacija (budezonid/formoterol) koja može da se koristi u isto vreme, kao lek za postizanje i održavanje kontrole bolesti, ali i kao lek za brzo otklanjanje simptoma. Najnovije GINA smernice upravo favorizuju primenu ovog oblika u lečenju svih oblika i težine astme. Čak i kod onih koji npr. imaju samo povremene sezonske tegobe, moguće je koristiti ovu fiksnu kombinaciju B/F samo po potrebi, za otklanjanje tegoba, ali u isto vreme i za preveniranje mogućih egzacerbacija, hitnih intervencija i iznenadne smrti, što je samo upotrebom SABA nemoguće. To nije moguće ni sa bilo kojom drugom fiksnom kombinacijom koja sadrži veće doze ICSa i druge LABA supstance. Takođe, ovo povremeno uzimanje B/F po potrebi na prvom koraku lečenja za povremene tegobe ne pokazuje inferiornost u odnosu na redovno uzimanje ICS plus po potrebi SABA.

Dakle, ovaj način uzimanja ICS/LABA (budezonid/formoterol) 2x1 redovno, plus po potrebi, naziva se MART (Maintenance And Reliver Therapy) režim, za razliku od konvencionalnog (tradicionalnog) principa, gde bi ICS/LABA kombinacija išla redovno, ali uz dodatak SABA (po potrebi). Ova kombinacija predstavlja preporuku samo za one koji postižu kontrolu na koraku 4 i 5, tj. samo za one sa teškom astmom. Takođe, GINA smernice osporavaju konvencionalni pristup za iniciranje kortikosteroidne inhalacione terapije. MART tretmanom postižemo oba željena cilja upotrebom jednog inhalera, što je duplo jednostavnije od upotrebe dva uređaja, što nedvosmisleno pospešuje adherentnost pacijenta. Potpuno je jasno da bez dobre adherence nema uspešne terapije, bez obzira na kvalitet leka.

Upotreba i uspešnost ove fiksne kombinacije omogućena je s jedne strane zahvaljujući formoterolu, koji ne samo da ima dugotrajni efekat već izvanredno brzo dejstvo koje je studijski dokazano da je u rangu brzine dejstva brzodelujućeg bronhodilatatora salbutamola. Zbog toga se može koristiti za brzo odklanjanje tegoba po potrebi. S druge strane, ovaj način davanja omogućava da sa svakim novim udahom aplikujemo i dodatnu malu količinu antiinflamatornog leka budezonida, što pospešuje kontrolu bolesti, a što se sa ICS-om u ostalim fiksnim kombinacijama ne sme zbog znatno većih doza ICS-a koje imaju. Ako svemu tome dodamo pomenutu bolju adherentnost koju omogućava upotreba samo jednog inhalera, više je nego jasna prednost MART režima davanja u odnosu na tradicionalni način aplikovanja lekova sa dva inhalera i mnogo manjom terapijskom širinom.