Osobe koje su pušači često se žale na dugotrajni kašalj sa iskašljavanjem, gušenjem i sviranjem u grudima. Ovi simptomi često nastaju naprasno, naročito ukoliko odranije postoji alergija na polene, trave i korove, odnosno ako je dijagnostikovan alergijski rinitis (zapaljenje sluznice nosa).

Često nije jednostavno razdvojiti bronhijalnu astmu i hroničnu opstruktivnu bolest pluća (HOBP – hronični bronhitis sa trajnim suženjem disajnih puteva). Obično HOBP nastaje kasnije tokom života, kod starijih od 40 godina, nakon dugogodišnjeg pušačkog staža, dok se astma često javlja i u ranoj mladosti kod osoba koje su imale česte upale disajnih puteva ili su razvile alergiju na kućnu prašinu ili biljne polene.

Većina astmatičara se van napada gušenja dobro oseća i prestaje sa redovnom primenom pumpica, što komplikuje dalji tok bolesti. Bronhitičari stalno kašlju, iskašljavaju, prisutno je gušenje pri naporu i nikada nisu bez disajnih tegoba. Međutim, i oni se često neredovno leče, jer pripisuju tegobe pušenju, starenju, gubitku kondicije, a retko ko ode kod odabranog lekara da uradi pregled plućne funkcije – spirometriju. Ona je neophodna radi postavljanja dijagnoze bolesti disajnih puteva i pravovremenog započinjanja lečenja. Takođe je korisna u praćenju toka i ishoda obe bolesti pojedinačno, kao i u slučaju njihovog udruženog prisustva.

Osnovni startni lek za astmu je inhalatorni kortikosteroid, a za HOBP je to inhalacija bronhodilatatora dugog dejstva. Lekove treba uzimati svakodnevno, putem pumpica za inhalaciju, čime se preveniraju pogoršanje bolesti i intenziviranje tegoba, što se onda mora lečiti  dodatnom terapijom, nekad i u bolničkim uslovima. Postoje pumpice sa bronhodilatatorima kratkog dejstva, ali oni se uzimaju samo kad se tegobe naglo pojave, a to je mnogo češće kod pacijenata koji ne koriste svakodnevno pumpice za preventivu, tj. redovnu terapiju održavanja.

Veoma je važno uočiti udruženost bronhitisa i astme jer to komplikuje tok i ishod oboljenja disajnih puteva i neophodno je odmah započeti inhalaciju pumpicama koje sadrže i bronhodilatatore i inhalatorne kortikosteroide, tzv. fiksne kombinacije lekova. Veoma je važno da se izabrani uređaj za inhaliranje lekova pravilno i svakodnevno koristi, što medicinsko osoblje proverava na kontrolama.

Kada se pušači, koji su obično poznati kao hronični „kašljači“, naročito u jutarnjim časovima, žale da ostaju bez daha pri hodu uz stepenice, prijavljuju  curenje iz nosa, peckanje u očima,  sviranje u grudima, obično nakon boravka u sredini gde ima prašine ili polena, kažemo da je moguće preklapanje astme i HOBP (hroničnog opstruktivnog bronhitisa). Svakako je neophodan pregled specijaliste za plućne bolesti da bi se postavila dijagnoza preklapanja ove dve velike grupe oboljenja disajnih puteva.

Prof. dr Ivan Kopitović

Institut za plućne bolesti Vojvodine, Sremska Kamenica