Infekcije virusima iz grupe koronavirusa godinama , u zimskim mesecima, inficiraju ljude u svim delovima sveta, ali su te infekcije do sada bile najčešće blagog karaktera.

Koronavirusi su velika porodica virusa koji izazivaju bolesti u rasponu od blage prehlade i crevne viroze do težih respiratornih bolesti.

Koronavirusi su zoonoze, što znači da se mogu preneti sa životinja na ljude.

Prva teška koronavirusna infekcija zabeležena u svetu bila je 2002. godine (SARS) i 2012. godine (MERS).

Pored poznatih koronavirusa, u Kini se krajem 2019. pojavio novi koronavirus koji ranije nije identifikovan kod ljudi.

Svetska zdravstvena organizacija je 11. februara 2020. objavila zvanično ime bolesti koja je prouzrokovana ovim novim sojem (SARS-CoV-2) i to je kovid 19.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), period inkubacije varira između dva i 10 dana, a nedavni podaci pokazuju da se može produžiti na 21 dan.

Novi koronavirus se najčešće prenosi kapljično.

To znači da se infekcija dešava pomoću kapi/aerosola koje bolesna osoba ispušta u vazduh tokom kijanja, kašljanja i razgovora, a udiše ih druga osoba.

Naučnici ne znaju tačno šta se dešava u telu osobe koja se zarazi novim koronavirusom. Kako će se infekcija ispoljiti, u kom stepenu težine i kako će teći oporavak, zavisi od imunološkog sistema i individualnog odgovora osobe.

Trenutno je poznato da SARS-CoV-2 ulazi i razmnožava se u epitelu disajnih puteva. Kod većine ljudi primećen je lokalni upalni proces kao odgovor imunološkog sistema na infekciju.

Drugi scenario bi bio izazivanje nekontrolisanog imunološkog odgovora organizma, koji uključuje stvaranje ogromnog broja imunih ćelija i ogromnu proizvodnju citokina, tzv. citokinska oluja.

Klinički se ovaj scenario manifestuje teškim upalnim stanjima, pneumonijom, nedostatkom vazduha, upalom disajnih puteva, pa i otkazivanjem više organa.

Drugi mehanizam odgovora imunosistema je verovatno odgovoran za retke, ali prisutne slučajeve preminulih mladih i zdravih ljudi.

Bolest kovid 19 ne dovodi do visokog letaliteta. Najveći broj ljudi tokom infekcije koronavirusom SARS-CoV-2 ima blage tegobe, a ima čak i onih potpuno asimptomatskih zaraženih osoba, što je i dovelo do bržeg i većeg širenja virusa u svetu

Samo manji broj ljudi reaguje tegobama poput upale pluća, kao što su kašalj, otežano disanje, stezanje ili bol u grudnom košu, vrlo visoka telesna temperatura, opšta slabost i malaksalost.

Faktori rizika za komplikacije i teže oblike ispoljavanja infekcije su starost pacijenta preko 65 godina, prisustvo druge hronične bolesti (hronična bolest pluća, srca, jetre, bubrega ili korišćenje lekova koji utiču na imunosistem). Sve ovo ga čini sličnim sa virusom gripa

Takođe, rizični faktor predstavlja gojaznost, posebno debljina u području struka i indeks telesne mase (BMI) preko 40. Ali to ne mora biti pravilo na nivou pojedinca, pa su se tako neke osobe starije od 90 godina uspešno oporavile od dokazane infekcije novim koronavirusom, a s druge strane je kod nekih mlađih ljudi bez poznatih hroničnih bolesti nastupio letalni ishod.

Važno je napomenuti da plućni bolesnici nemaju veći rizik od obolevanja nakon infekcije virusom SARS-CoV-2, tj. od bolesti kovid 19, ali postoji mogućnost da hronični plućni bolesnici imaju teži oblik infekcije virusom SARS-CoV-2.

S druge strane, većina plućnih bolesnika zna da im je preventivno vakcinisanje protiv gripa posebno važno, i to redovno čine svake jeseni. Nema saznanja, zasad, da vakcinisanje protiv gripa pomaže u prevenciji infekcije SARS -CoV-2.

Najčešći simtomi kod inficiranih SARS+CoV-2 su suv kašalj i povišena telesna temperatura.

U 14% potvrđenih slučajeva obolelih koronavirusom su teško oboleli sa ispoljenom pneumonijom.

Kod 5% pacijenata bolest se razvila kao respiratorna insuficijencija, septični šok i/ili multiorganski zastoj – ovo su teži slučajevi obolevanja koji potencijalno mogu dovesti do smrti.

Manje od 1% ljudi koji su inače bili zdravi umrlo je od ove bolesti

Kod osoba sa kardiovaskularnim oboljenjima je zabeležena stopa smrtnosti od 10,5%.

Smrtnost kod pacijenata sa dijabetesom je 7,3%;

Kod bolesnika sa hroničnim respiratornim bolestima, hipertenzijom ili rakom smrotost je 6%.

Nije poznato sa sigurnošću da li se nakon bolesti i oporavka stvara trajni imunitet.

Trenutno ne postoji specifičan tretman infekcije novim korona virusom, pri čemu je preporučeni tretman samo simptomatski. Iz tog razloga prevencija je jedini način da se zaštitite od zaraze.

Dobra vest je da je novi virus identifikovan izuzetno brzo, njegov genom je u potpunosti sekvenciran i podeljen svim naučnicima širom sveta u roku od nekoliko nedelja. Globalna naučna zajednica radi na stvaranju vakcine.

Trenutno je u toku globalna trka za stvaranje efikasne vakcine – jedne od najjasnijih strategija za spasavanje života u godinama koje slede. Prvi koraci na tom putu su učinjeni, ali smo tehnički daleko od vakcine.

Kao i kod drugih lekova, I za vakcine je potreban dug proces ispitivanja da bi se videlo da li zaista štite ljude od bolesti i jesu li bezbedne.

Neophodno je pronaći tačnu sekvencu virusa koja će dovesti do stvaranja efikasnog i trajnog imunološkog pamćenja. Istovremeno, ne bi trebalo da izazove oštar zapaljenski odgovor, kao što su simptomi nalik gripu.

Potrebno najmanje 12–18 meseci da bi se stvorila efikasna i sigurna vakcina.

Koronavirusi mogu biti posebno izazovni sa medicinske tačke gledišta. Zbog sličnosti sa virusima gripa i mogućnosti mutacija vakcine će takođe morati da budu u stalnom razvoju, baš kao i vakcine protiv virusa gripa.

Da li pacijenti razviju antitela posle infekcije novim koronavirusom koja će ih zaštititi od budućih infekcija, još uvek se ne zna. Studije pacijenata sa drugim virusima u porodici pokazuju da antikoronavirusna antitela ne postoje veoma dugo u krvi oporavljenog. Moguće je  imati imunitet na virus nakon bolesti, ali malo je verovatno da je Trajan, posebno imajući u vidu moguće mutacije virusa.

Veoma nizak ili nedostajući nivo antitela nije dovoljan da spreči novu infekciju.

Još nije poznato da li sezonske promene temperature utiču na širenje virusa, za razliku od drugih virusa, poput gripa.

Ono što je zasad potvrđeno jeste da virus gubi na agresivnosti na višim temperaturama, iznad 25 stepeni.

Koronavirusi i infekcije gripa imaju slične simptome koji otežavaju dijagnozu. 

Grip je teška, a ponekad i smrtonosna bolest zbog brojnih mogućih komplikacija. One mogu biti prouzrokovane samim virusom influence ili sekundarnim bakterijskim infekcijama, odnosno zajedničkim delovanjem virusa i bakterija. Komplikacije su najčešće u disajnim organima (upale uha i sinusa, pneumonije), ali mogu biti zahvaćeni i svi drugi organski sistemi.

Osim što je česta, upala pluća je i najteža komplikacija influence, jer je odgovorna za većinu smrtnih slučajeva od ove bolesti. Poznata su dva osnovna, etiološki i klinički različita oblika upale pluća u influenci. To je primarna virusna pneumonija, koja se češće pojavljuje u pandemijama, i sekundarna bakterijska pneumonija, čiji su uzročnici bakterije (pneumokok, hemofilus, stafilokok).

 

Lečenje gripa je kao i lečenje Covid-19

Simptomatsko, uključuje mirovanje, nadoknadu tečnosti, te uzimanje lekova za snižavanje temperature i smirivanje kašlja.

Budući da je grip prouzrokovan virusima, antibiotici nisu delotvorni, pa se njima mogu lečiti samo bakterijske komplikacije.

Danas postoje i specifični antivirusni lekovi za lečenje gripa, a prema mehanizmu delovanja nazivaju se inhibitorima neuraminidaze. Oni blokiraju aktivnost virusnog enzima neuraminidaze, čime se sprečava izlazak virusa iz inficirane ćelije. Lekovi oseltamivir i zanamivir  su u primeni od 2000. godine.

Antivirusni lekovi, ako se uzmu u prvih 48 sati nakon početka bolesti, bitno skraćuju trajanje bolesti i ublažavaju  simptome, a u velikom procentu smanjuju broj i težinu komplikacija. To rezultira smanjenjem potrošnje antibiotika i broja hospitalizacija.

Zbog stalnih promena virusa i kratkog trajanja imuniteta vakcinaciju treba ponavljati svake godine.

Vakcinacija se sprovodi mrtvom vakcinom koja sadrži delove virusne čestice, a posebno je korisna za ugrožene grupe, kod kojih influenca može biti vrlo teška bolest. To su sve osobe starije od 65 godina i bolesnici s hroničnim plućnim, srčanim i bubrežnim bolestima, zatim dijabetičari i ostale imunokompromitovane osobe. Preporučuje se vakcinacija dece i trudnica, kao i ostalog stanovništva.

Kontraindikacija za primenu mrtve vakcine je samo preosetljivost na jaja jer se vakcina proizvodi na oplođenim kokošjim jajima. Za sezonski grip se koristi  kombinovana trokomponentna vakcina koje sadrži dva tipa virusa influence A i virus influence B.  Vakcinacija se sprovodi u jesen, nekoliko meseci ili nedelja pre moguće pojave epidemije influence. Zbog stalnih promena virusa i kratkog trajanja imuniteta vakcinisanje treba ponavljati svake godine.

 

 

 

Reference i izvori:

https://www.who.int/emergencies/diseases/novel-coronavirus-2019

https://www.who.int/emergencies/diseases/novel-coronavirus-2019/situation-reports/

https://www.zdravlje.org.rs/index.php/aktuelne-vesti/855-korona-virus