Kašalj, povišena temperatura, bolovi u mišičima, malaksalost-simptomi koji se javljaju kod  većine virusnih oboljenja, takođe kod obolelih od prehlade i COVID-19  infekcije. Kako razlikovati  ove bolesti i  koje su sličnosti i razlike ?

Prehlada i COVID su bolesti respiratornog trakta virusnog porekla. Vrlo su  infektivne i  lako se prenose sa jedne na drugu osobu. Prehladu izaziva veći broj virusa, najšečće  oni iz grupe  rinovirusa, međutim, i virusi iz grupe  korona  mogu takođe biti izazivači prehlade koja se karakteriše blagim simptomima.

COVID-19 je oboljenje izazvano  novootkrivenim virusom iz  grupe   korona virusa, tzv. SARS-COV- 2. U trenutku pisanja ovog teksta, prema zvaničnim podacima Svetske zdravstvene organizacije, od  ove bolesti je obolelo  preko 17.5 miliona  ljudi , a  umrlo oko 680 hiljada . Pandemija jos uvek traje, pogadja sve zemlje sveta, nacije i rase.

Period inkubacije, tj. vreme od kontakta sa virusom do pojave prvih simptoma je kod prehlade značajno kraći i iznosi  od 1-3 dana. Simptomi prehlade započinju znatno brže, kraće traju i slabijeg su intenziteta. Oni su veoma blagi do umereni, a komplikacije su veoma retke.

Kod COVID-19, period inkubacije je  2- 14 dana, u proseku  5-7 dana. Za razliku od prehlade,  COVID-19  daje vrlo raznoliku kliničku sliku, od asimptomatskih slučajeva  koji imaju minimalne simtome ili ih uopšte  nemaju i koji su značajni  prenosioci bolesti, do veoma teške kliničke slike koja može da dovede do  smrtnog  ishoda, posebno kod  rizične populacije-starih osoba, dijabetičara, srčanih i plućnih bolesnika, obolelih od malignih bolesti.

Po podacima Svetske zdravstvene organizacije, oko 15% obolelih ima tešku kliničku sliku, a 5% obolelih zahteva lečenje u jedinicama intenzivne nege i primenu  mehaničke ventilacije. Komplikacije se najčešće javljaju prve  dve nedelje od početka  simptoma.

Simptomi obe bolesti su vrlo slični ali ipak postoje odredjene razlike.

Povišena temperatura je jedan od najčešćih simptoma i  javlja se kod najvećeg broja bolesnika obolelih od COVID-19 . Visoka temperatura je uvek prisutna u slučajevima srednje teškog i  teškog oblika bolesti, i može trajati više dana, često i 15 dana od početka bolesti. Obično je dužina trajanja povišene temperature u korelaciji sa težinom bolesti.

 Kašalj kod COVID-19 je suv i po pravilu pratilac pneumonije koja  predstavlja  komplikaciju bolesti  kod oko 20% obolelih. U kliničkoj praksi se najčešće opisuje bilateralna intersticijumska pneumonija, a “zlatni standard”  za njeno  dijagnostikovanje je CT skener grudnog koša. Suv kašalj vrlo često prati otežano disanje. Ono  izaziva osećaj straha i ugroženosti i udruženo je sa zamaranjem, koje kod ovih pacijenata često perzistira i više nedelja  od iščezavanja ostalih simptoma. 

Osim  tegoba od strane respiratornog trakta, kod obolelih od COVID-19 su često zahvaćeni i ostali sistemi organa. Najčešći nerespiratorni simptomi su: dijareja (kod 5-30% pacijenata prema razlicitim podacima), konjuktivitis, zahvaćenost jetre i bubrega, promene na endotelu  krvnih sudova i sklonost ka trombozi, neretko i afekcija (poremećaj) CNS-a .

Svi navedeni  simptomi se  izuzetno retko   javljaju  kod obolelih od prehlade kod kojih su dominantni kijavica i sekrecija iz nosa, mijalgija(bolovi u mišićima), glavobolja i gušobolja.

Anosmija (gubitak čula mirisa)je čest pratilac obe bolesti . Smatra se da kod COVID-19  nastaje kao posledica zahvatanja nervnih završetaka n.olfactoriusa  u nosnoj sluzokoži dok je kod prehlade, ona  posledica edema nosne sluzokože i obilne sekrecije iz nosa.

Lečenje obe bolesti je  simptomatsko. Kod  prehlade i blagog oblika COVID-19  ordiniraju se  vitamini i antipiretici, mirovanje , unos tečnosti i toplih napitaka. U srednje teškim i teškim oblicima bolesti  koji se javljaju u COVID-19 komplikovanih bilateralnom pneumonijom i respiratornom insuficijencijom, neophodna je primena antibiotske terapije, suplementacija kiseonikom i neretko mehanička ventilacija (invazivna i neinvazivna) radi prevazilaženja tegoba od strane respiratornog trakta . Ovakvo lečenje se sprovodi u jedinicama intenzivne nege.

Obzirom da se radi o virusnim uzročnicima, specifična antivirusna terapija i vakcina  još uvek ne postoje. Zbog toga je veoma bitno voditi računa o prevenciji bolesti.

Mere koje se savetuju su: nošenje zaštitne maske po već utvrdjenim propisima, pranje ruku u trajanju od  20 sekundi, izbegavanje kontakta sa obolelim osobama, dezinfekcija i čišćenje okolnih  predmeta , mere samoizolacije, izbegavanje dodirivanja sluzokože očiju, nosa i usta.

Ostali vidovi terapije regulisani  su vodičima formulisanim od strane Svetske zdravstvene organizacije i nacionalnim preporukama za  lečenje COVID-19  infekcije. Podložni su  povremenom modifikovanju  u skladu sa rezultatima kliničkih studija  i novim saznanjima .

  

Izvor podataka:
CDC- Centers for disease  control and prevention
World health organisation- Coronavirus disease (COVID-19) pandemic
Protokol za lečenje pacijenata obolelih od COVID-19