Šta je astma?

Astma je hronična bolest u kojoj dolazi do upale i suženja disajnih puteva (bronhija), zbog čega je otežan izlazak vazduha iz pluća. Kao posledica toga javljaju se tegobe u vidu kašlja, nedostatka vazduha, gušenja, zviždanja u grudima i zamaranja u naporu ili mirovanju.

Karakteristično je da simptomi bolesti nisu uvek prisutni. Obično postoje periodi kada se osećate potpuno zdravo i periodi sa manje ili više prisutnim tegobama. Pogoršanja bolesti mogu nastati iznenada, kada ste izloženi nekom poznatom okidaču napada astme ili bez jasno vidljivog razloga, češća su pri fizičkom naporu i u ranim jutarnjim satima. Teška pogoršanja zahtevaju hitnu medicinsku intervenciju, a u najtežim slučajevima mogu biti i životno ugrožavajuća. Teški napadi su najčešće povezani sa neadekvatnim ili nedovoljnim lečenjem ili neprepoznatim uzrokovačima napada.

Šta je uzrok nastanka astme?

Astma će nastati ukoliko imate takozvanu genetsku predispoziciju, odnosno urođenu sklonost za razvoj bolesti. Pored toga, neophodno je da neki spoljni ili unutrašnji okidač pokrene imunološku reakciju, koja potom dovodi do razvoja upale i suženja disajnih puteva. U odnosu na pokretače bolesti, astmu možemo podeliti u dve velike grupe: (i) alergijsku astmu, koju izazivaju alergeni i (ii) nealergijsku astmu, koju izazivaju virusne infekcije, pušenje, gojaznost, nedostatak fizičke aktivnosti, stres, neki lekovi i slično.

Interakcija između genetske predispozicije i okidača bolesti može nastati u bilo kom životnom dobu, pa se i sama bolest može ispoljiti bilo kada, od ranog detinjstva pa do starosti.

Šta je to alergijska astma?

Alergijska astma je najčešći oblik astme, kod dece se javlja u preko 90%, a kod odraslih u 50% slučajeva. Alergeni uobičajeno nisu opasni za naš organizam, ali ako ih imunološki sistem ne prepozna kao bezopasne materije, dolazi do razvoja preosetljivosti, odnosno alergijske reakcije tokom koje se stvaraju antitela (IgE antitela) koja potom pokreću imunološku reakciju koja dovodi do razvoja astme.

Potencijalni alergeni se nalaze svuda oko nas: u vazduhu, hrani, odeći, nakitu, na radnom mestu itd. Vrsta alergijske reakcije najčešće zavisi od mesta njihovog ulaska u organizam. Najčešći alergeni koji dovode do razvoja alergijske astme su poleni (trava, korova i drveća), grinje, gljivice i alergeni sa kože i dlake kućnih ljubimaca, mada se mogu naći i u hrani i lekovima.

Alergijska astma je često udružena s drugima alergijskim bolestima, u prvom redu sa alergijskom kijavicom, alergijskim konjuktivitisom i atopijskim dermatitisom.

S obzirom na to da se bolest uvek pogoršava kada ste izloženi alergenu na koji ste preosetljivi, veoma je važno da na vreme otkrijete alergene koji su potencijalno opasni za vas i sprovedete sve mere kojima ćete izbeći ili smanjiti vreme izloženosti.

Kako astma utiče na vaša pluća?

Upala u vašim disajnim putevima dovodi do razvoja tzv. bronhijalne hiperreaktivnosti, što znači da vaši disajni putevi reaguju jače i brže na uobičajne nadražaje kao što su toplo, hladno, fizički napor, alergeni, smeh, tuga i slično. Ova preosetljivost se manifestuje neuobičajeno jakim suženjem disajnih puteva zbog kontrakcije glatkih mišića disajnih puteva, otokom sluznice i stvaranjem sekreta koji je gust, lepljiv i žilav. Ukoliko bolest dugo traje ili se nepravilno ili nedovoljno leči, s vremenom se razvijaju trajne promene koje dovode do oštećenja funkcije pluća.

Kako se postavlja dijagnoza astme?

U tipičnim slučajevima dijagnoza astme se postavlja na osnovu prisutnih tegoba i testova plućne funkcije (spirometrija). Spirometrijom se meri količina vazduha koja može da uđe ili izađe iz pluća tokom mirnog disanja i forsiranog izdisaja. Zbog toga ćete tokom testa biti zamoljeni da izvedete različite manevre kao što su pun udah i brz, potpuni izdah. Ukoliko se otkrije da postoji opstrukcija (suženje disajnih puteva) zahtevaće od vas da ponovite spirometriju nakon primene leka koji širi disajne puteve. Na ovaj način se utvrđuje postojanje promenljive opstrukcije disajnih puteva i ukoliko je ponovljeni nalaz uredan, lekar će postaviti dijagnozu astme. Ponekad je tokom prvog pregleda plućna funkcija potpuno uredna, pa se moraju sprovoditi provokacijski testovi kojima se imitira reakcija bronhija na prisustvo okidača bolesti. Funkcija pluća se može pratiti i kod kuće u dužem vremenskom periodu zahvaljujući malom prenosivom aparatu koji se zove „merač vršnog protoka“. Ovaj aparat može biti od velike koristi jer daje lekaru jasniji uvid u dnevna kolebanja funkcije pluća koja su karakteristična za astmu. Nekada se dijagnoza postavlja i na osnovu promena simptoma i plućne funkcije nakon započete terapije astme.

Tokom postavljanja dijagnoze često su potrebna i dodatna istraživanja kao što su kožni testovi preosetljivosti, ispitivanje ukupnih i specifičnih antitela (IgE), krvna slika, radiogram grudnog koša i drugo. 

Šta je cilj lečenja astme?

Osnovni cilj lečenja astme je postizanje i održavanje dobre kontrole bolesti. Kontrolisana astma znači normalan život, što podrazumeva odsustvo simptoma bolesti tokom celog dana i noći bez ograničenja u obavljanju svakodnevnih aktivnosti, bez pogoršanja i bez oštećenja plućne funkcije. Ovaj cilj će biti dostižan za većinu ako se pridržavaju saveta, redovno se kontrolišetu i redovno koristi terapiju.

Kako se leči astma?

Lečenje alergijske astme obuhvata (i) izbegavanje alergena, (ii) fizičku aktivnost, (iii) prepoznavanje i lečenje pridruženih bolesti (najčešće su to alergijska kijavica i refluks želudačnog sadržaja) i (iv) primenu lekova.

Savremena terapija astme podrazumeva primenu lekova koji se nalaze u inhalerima (takozvanim pumpicama) pomoću kojih se lekovi direktno unose u pluća i zaobilaze ostale organe, čime se obezbeđuje brži početak dejstva uz manju dozu leka. Lekovi za lečenje astme dele se u dve velike grupe: (i) lekovi koji smanjuju upalu disajnih puteva (antiinflamacijski lekovi) i (ii) lekovi koji šire disajne puteve (bronhodilatatorni lekovi).

Antiinflamacijski lekovi (kortikosteroidi) predstavljaju osnovnu terapiju astme.Ove lekove je potrebno uzimati stalno, jer oni održavaju bolest pod kontolom, pa ih nazivamo još i lekovima za kontrolu bolesti. Ukoliko simptomi bolesti nestanu, to znači da su lekovi delotvorni, a ne da je bolest nestala. Doze kortikosteroida koje se na ovaj način primenjuju su male i ne dovode do stvaranja zavisnosti, niti imaju značajnije neželjene efekte. Od neželjenih reakcija najčešće se javljaju promuklost i lokalna infekcija gljivicama, koji nastaju kao posledica neadekvatne inhalacije leka ili neadekvatne higijene usta nakon primene leka. Ukoliko je astmu potrebno lečiti visokim dozama inhalacijskih kortikosteroida, potrebno je da se posavetujete sa lekarom o mogućim neželjenim reakcijama. Po pravilu, neželjene reakcije na lek su manje opasne od toga da bolest ne bude pod kontrolom ili da imate pogoršanje bolesti koje potom zahteva primenu znatno viših doza kortikosteroida. 

Bronhodilatatori su lekovi koji šire disajne puteve čime se omogućava lakše disanje i smanjenje tegoba. Oni mogu biti kratkog i dugog dejstva. Bronhodilatatori kartkog dejstva imaju brz i snažan efekat, zbog čega ih pacijenti veoma vole. Ipak, važno je znati da je njihova prekomerna upotreba štetna, pa čak i opasna, jer se na ovaj način prikriva pravo stanje bolesti. Ukoliko imate potrebu da koristite bilo koji od ovih lekova češće od dva puta nedeljno, kontrola astme nije zadovoljavajuća i potrebno je da se javite lekaru. Bronhodilatatori dugog dejstva se daju uvek u kombinaciji sa kortikosteroidima, najčešće u jednom inhaleru. Pojedine kombinacije ovih lekova dozvoljavaju primenu istog inhalera i za kontrolu bolesti (svakodnevna primena) i za otklanjanje simptoma bolesti (po potrebi u slučaju pojave simptoma). Ovakav način lečenja umanjuje mogućnost prekomerne upotrebe lekova za brzo otklanjanje simptoma i smanjuje rizik za nastanak pogoršanja.

Važno je istaći da terapija astme nije uvek ista. Ona se koriguje u odnosu na potrebe, navike, trenutno stanje i tegobe.

Postizanje dobre kontrole astme često zavisi i od kontrole drugih pridruženih bolesti, zbog čega adekvatan tretman astme podrazumeva i redovno lečenje pridruženih oboljenja.

Šta možete da očekujete?

Astma je hronična bolest koja se ne može izlečiti, ali se kod većine pacijenata može uspešno lečiti. Ukoliko imate astmu, potrebno je da primenjujete terapiju prema savetu lekara, izbegavate alergene koji su opasni za vas, redovno se bavite fizičkom aktivnošću i idete na redovne kontrolne preglede. Savetuje se redovna vakcinacija protiv virusa gripa i higijensko-dijetetski način života. Vaš lekar vam može dati pisani plan lečenja i postupaka u slučaju pogoršanja kako biste na vreme znali šta treba uraditi u pojedinim situacijama. Uz ovakav režim, astma može dugo ostati pod kontrolom, što će vam omogućiti normalno obavljanje svakodnevnih aktivnosti i dobar kvalitet života.

Ass dr Sanja Hromiš