Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) predstavlja ozbiljnu bolest pluća koja otežava disanje, a karakteriše se simptomima u vidu hroničnog kašlja, nedostatka daha, gušenja, pritiska u grudima, povećanog nastanka ispljuvka ili zvuka škripanja prilikom disanja.

Ovi simptomi često se pojavljuju godinama pre nego što dođe do smanjivanja kapaciteta rada pluća (količine kiseonika koja se udiše i izdiše iz pluća). Međutim, ne mora značiti da svaka osoba koja iskusi ove simptome ima HOBP, a isto tako ne mora svaka osoba koja boluje od HOBP-a imati ove simptome.
Respiratorni sistem je jedini vitalni sistem organa bez čije bi funkcije opstanak ljudske vrste mogao da se meri u svega nekoliko minuta. Ljudski organizam bi mogao da izdrži bez hrane nekoliko nedelja, a bez vode nekoliko dana; bez kiseonika koji se doprema u organizam preko respiratornog sistema (pluća) opstanak bi bio moguć nekoliko minuta. Svaka ćelija u organizmu zahteva konstantan priliv kiseonika u odgovarajućoj formi radi obavljanja svojih osnovnih funkcija. Posledica nedostatka kiseonika je pojava brojnih komplikacija koji se odražavaju pre svega na srcu, bubrezima, centralnom nervnom sistemu i dr. Kod obolelih od HOBP-a dolazi do promene u disajnim putevima, oni prestaju da budu elastični kao što su kod zdravih ljudi, mogu postati otečeni i zadebljali više nego što je normalno, čime se pojačava produkcija sekreta, i zato ovi bolesnici skoro uvek iskašljavaju, imaju utisak slepljenog sekreta ili pak osećaj nedostaka daha jer su im disajni putevi začepljeni sekretom, što dodatno otežava disanje.

Ono što se stalno zaboravlja jeste da su, pored farmakološih mera (uzimanja leka – pumpica, koje se kod HOBP bolesnika moraju redovno I svakodnevno uzimati), važne i nefarmakološke mere, a u početnim stadijumima HOBP-a čak krucijalne, jer mogu sprečiti dalje opadanje disajne funkcije, a to su: respiratorna rehabilitacija, redovna fizička aktivnost, pravilna ishrana, prevencija respiratornih infekcija i uopšte promena stila života.
Gotovo po pravilu, svi HOBP bolesnici su slabije uhranjeni, a kao jedan od mogućih objašnjenja za to je da se zbog otežanog disanja i većeg uloženog napora da bi disali (disajni putevi su vrlo često začepljeni sekretom) troši mnogo više energije nego što je uobičajeno. Stoga je ishrana, pored farmakoloških mera, kod HOBP bolesnika najbitnija. Gubitak u telesnoj masi ukazuje na mogući problem sa imunosistemom.

Da bi se održala telesna težina, neophodno je unositi što više energije u organizam. Kao prvo, ishrana treba da bude bazirana na češćim obrocima koji bi održavali konstatni nivo energije potreban bolesniku. Takođe, veoma je bitna i količina unete hrane, jer veća količina hrane (prejedanje) može prouzrokovati nove probleme s disanjem. Takođe, hrana bogata proteinima (jaja, orasi, čisto meso, riba) pomaže u razvijanju mišićne mase. Ugljene hidrate nikako ne treba izbaciti iz ishrane – pečeni krompir predstavlja odličan izvor dodatnih kalorija; voće i povrće: osim kalorijama, ova hrana bogata je i vitaminima. Dokazano je da HOBP bolesnici treba da uzimaju banane, grožđe i brokoli, ali i da uživaju u suvim poslasticama kao što su suve breskve, šljive, grožđe. Neizbežni su i dodaci ishrani: med i proteinski napici, vitamin D i kalcijum, čiji nedostatak vodi brzoj progresiji bolesti, antioksidanti kao što su vitamin C i E, riblje ulje i magnezijum, koji mogu predstavljati zaštitu od daljeg opadanja disajne funkcije. Takođe, omega-3 polinezasićene masne kiseline imaju ključnu ulogu u smanjenju produkcije sekreta jer imaju antiinflamatorni efekat. Namirnice bogate beta karotenima su neizbežne u ishrani HOBP bolesnika, a to su: šargarepa, bundeva, spanać pripremljeni u različitim oblicima.

Naposletku, vrlo je bitno kako se hrana uzima.
1. Obavezan je doručak: ujutro je organizmu najviše potrebno energije.
2. Jesti nekoliko manjih, energetskih bogatih obroka kako bi se izbegao osećaj nedostatka vazduha tokom jela.
3. Jesti i žvakati polako kako bi se izbeglo gutanje vazduha tokom jela.
4. Birati i spremati hranu tako da se može lako sažvakati.
5. Ograničiti unos soli. Veća koncentracija soli u organizmu zadržava vodu, što može otežati disanje.
6. Obavezno uzimati hranu bogatu kalcijumom i vitamonom D kako bi se zadržala struktura kostiju.
7. Izbegavati hranu koja prouzrokuje nadimanje (npr. pasulj). Nadimanje podiže dijafragmu, čime se otežava disanje.
8. Obroke treba uzimati u sedećem stavu (poželjno za stolom) kako bi se smanjio pritisak u plućima.
9. Obavezno popiti čašu vode na kraju obroka, nikako ne u toku zbog nadimanja i osećaja zasićenosti (lažan utisak o dovoljno unetoj količini energije).
10. Oboleli kojima je kiseonik savetovan u kućnim uslovima kao redovna terapija tokom jela ne bi trebalo da skidaju nazalnu kanilu, koja ih snabdeva kiseonikom.
11. Ograničiti kofeinska pića, jer kofein može ometati neke lekove i uzrokovati nervozu ili nemir.
12. I na kraju, posle svakog obroka, treba se odmoriti.

 

Dr Biljana Lazović