Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) predstavlja hronično oboljenje od koga boluje oko 10% odraslog svetskog stanovništva. Većina bolesnika ima preko 40 godina, ali mogu oboleti i mlađi. Trenutno predstavlja četvrti najčešći uzrok smrtnog ishoda, a predviđanja su da će 2020. godine biti na trećem mestu. Dok se stopa smrtnosti od moždanog udara i infarkta srca u svetu smanjuje, broj obolelih i umrlih od HOBP-a raste. Najčešći uzrok obolevanja je pušenje cigareta. Simptomi su hronični kašalj, iskašljavanje, progresivno zamaranje pri naporu, sviranje u grudima. HOBP je bolest koja se može sprečiti i ako je rano otkrivena, pravilno i uspešno lečiti.

Astma je bolest u čijoj osnovi je hronično zapaljenje u disajnim putevima, pojačana reaktivnost (preosetljivost) bronhija i povremena opstrukcija protoka vazduha. Između 8–10% svetskog stanovništva boluje od ove bolesti. Bolest može biti alergijske i nealergijske prirode. Javlja se i kod dece i kod odraslih. Simptomi su kašalj, povremen osećaj stezanja i sviranja u grudima i nedostatak vazduha, odnosno daha. Pravilno lečenje u najvećem broju slučajeva dovodi do potpunog prestanka tegoba, kvalitet života bolesnika najčešće se ne razlikuje od zdravih ljudi.

Nakon postavljanja dijagnoze HOBP-a ili astme potrebno je pristupiti lečenju. Cilj lečenja astme je potpuno oslobađanje od tegoba ili ograničenja u svakodnevnom funkcionisanju bolesnika. Kod obolelih od HOBP-a to, nažalost, najčešće nije moguće postići zbog postojanja trajnog oštećenja disajnih puteva. Cilj je postići smanjenje tegoba, olakšati svakodnevno funkcionisanje i sprečiti progresiju bolesti.
U lečenju se koriste inhaleri, tzv. pumpice, pomoću kojih se lek unosi udisanjem (inhalacionim putem). To je najbolji, najkorisniji i najmanje štetan vid terapije jer lek deluje direktno na oboleli organ, unosi se mala doza, brzo se otklanjaju simptomi i nema neželjenih efekata na druge organe i tkiva u organizmu.
Inhalaciona terapija oduvek je bila način lečenja respiratornih problema. U dalekoj prošlosti ljudi su lečili respiratorne tegobe inhalirajući isparenja biljke Atropa belladonna, čiji je osnovni lekoviti sastojak širi disajne puteve.

Poslednjih dvadesetak godina došlo je do značajnog napretka i pojave brojnih novih lekova za ove bolesti. Veliki pomak u lečenju donele su kombinacije dva ili tri inhalaciona leka u obliku jednog inhalera, čime se znatno pojednostavljuje lečenje, ali i popravljaju rezultati lečenja. Prisustvo tačno određene kombinacije lekova u jednom inhaleru daje bolji efekat lečenja nego kada se pojedinačni lekovi koriste u odvojenim inhalerima, tj. deluju sinergistički.

Razvijeni su inhaleri koji u malim dozama obezbeđuju odlične terapijske efekte sa zanemarljivim neželjenim dejstvima.
Primećeno je da čak i danas kod bolesnika postoje otpor i predrasude vezane za inhalacioni način uzimanja terapije. Rasprostranjeno je pogrešno mišljenje da su pumpice štetne jer navodno stvaraju naviku i imaju negativan efekat na zdravlje.
Inhalaciona terapija je i najkomplikovaniji način primene leka za bolesnika, komplikovanija od oralne ili bilo koje druge vrste uzimanja terapije. Iz tog razloga je važno dobro poznavati inahalacione uređaje, stalno trenirati, za svaku nedoumicu kontaktirati sa obučenim medicinskim osobljem ili lekarom, kako bi se obezbedila njihova pravilna upotreba.

Pravilna upotreba inhalera zahteva kontinuirani trening!
Samo ako se lek uzme na pravilan način, uzeta je optimalna doza leka i lek je dospeo na mesto gde bi trebalo da deluje!
Veliki, ako ne i najveći problem, ali i izazov za lekare u lečenju inhalacionim lekovima, predstavljaju greške prilikom upotrebe inhalera.
Danas na tržištu postoji 20-ak različitih inhalera, raznih boja, oblika i načina upotrebe. Pronalazak adekvatnog uređaja u skladu sa životnim navikama bolesnika, godinama života, prirodom bolesti, okruženjem u kome živi predstavlja veliki izazov za lekare koji se bave lečenjem opstruktivnih bolesti pluća.
Primećeno je da bolesnici imaju sklonost da posle početnih povoljnih efekata ovog vida lečenja samoinicijativno modifikuju doziranje i neretko prekidaju lečenje. To može biti veoma opasno jer je reč o hroničnim bolestima i neophodno je da se lekovi uzimaju kontinuirano u dužem vremenskom periodu. Doze lekova se modifikuju tačno na određen način, u konsultaciji sa lekarom, nakon kontrolnog pregleda i po potrebi dodatnih ispitivanja.
Idealan inhaler ne postoji. Postoje manje ili više jednostavni za određenog bolesnika. Nijedan inhaler nije bez mogućih grešaka. Svakom bolesniku je potrebno vreme da se adaptira na uređaj i stekne rutinu u svakodnevnoj upotrebi.

Zabrinjavajući je podatak da samo jedna greška pri upotrebi inhaler, koja vodi neuzimanju adekvatne doze leka, može smanjiti šansu do 56% za dobru kontrolu bolesti.
Zdravstveni radnici pre svega moraju da se uvere da oni znaju kako da koriste inhaler i obavezuju se na obuku pacijenta za pravilnu upotrebu, koristeći placebo inhaler.
Individualan pristup svakom bolesniku i spremnost da se odgovori na svaku nedoumicu u lečenju je najvažniji faktor za prihvatanje i uspeh inhalacione terapije.
Najvažnije i za lekare i za bolesnike je da je PRAVILNA TEHNIKA INHALACIJE ključ uspešne terapije!

 

Autor teksta: Doc. dr sc. Sanja Šarac, pulmolog

 


Reference

1. Global Initiative for Asthma; Global Initiative for Chronic Obstructive Lung Disease. Diagnosis ofvDiseases of Chronic Airflow Limitation: Asthma, COPD, and Asthma-COPD Overlap Syndrome (ACOS). Updated 2019. http://goldcopd.org/asthma-copd-asthma-copd-overlap-synd.

2. Global Initiative for Asthma. Global Strategy for Asthma Management and Prevention. Updated 2019. http://ginasthma.org/2019-gina-report-globalstrategy-for-asthma-management-and-prevention/.

3. GBD 2015 Chronic Respiratory Disease Collaborators. Global, regional, and national deaths, prevalence, disability-adjusted life years, and years lived with disability for chronic obstructive pulmonary disease and asthma, 1990-2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2017. Lancet Respir Med 2017.

4. Horne H. Compliance, Adherence, and Concordance: Implications for Asthma Treatment. CHEST 2006; 130:65S–72S.
5. National Asthma Council Australia. Inhaler technique for people with asthma or COPD.
National Asthma Council Australia, Melbourne, 2016.

6. Melani AS, Bonavia M, Cilenti V, Cinti C, Lodi M, Martucci P, Serra Met al. Inhaler mishandling remains common in real life and is associated with reduced disease control, Respiratory Medicine 2011; 105: 930-938.
7. Laube BL, Janssens HM, de Jongh FH, Devadason SG, Dhand R, Diot P, et al. What the pulmonary specialist should know about the new inhalation therapies. Eur Respir J. 2011;37(6):1308–1331.

8. Bryant L, Bang C, Chew C, Hee Baik S, Wiseman D. Adequacy of inhaler technique used by people with asthma or COPD. J Prim Health Care. 2013;5(3):191–198.

9. Roggeri A, Micheletto C, Roggeri DP. Inhalation errors due to device switch in patients with chronic obstructive pulmonary disease and asthma: critical health and economic issues. Int J Chron Obstruct Pulm Dis 2016;11:597–602.