Veliki broj osoba koje su pušači žali se na dugotrajan kašalj sa iskašljavanjem, gušenjem, sviranjem u grudima, koje često nastaje naprasno, naročito ukoliko imaju odranije poznatu alergiju na polene trave i korova, odnosno ako imaju alergijski rinitis.

Često nije jednostavno razdvojiti bronhijanu astmu i hroničnu opstruktivnu bolest pluća (HOBP), kako se precizno naziva hronični bronhitis sa trajnim suženjem disajnih puteva. Obično HOBP nastaje kasnije kod onih starijih od 40 godina nakon dugogodišnje pušačkog staža, dok se astma često javlja i u ranoj mladosti kod osoba koje su imale česte upale disajnih puteva ili su razvile alergiju na kućnu prašinu ili biljne polene.

Većina asmatičara se van napada gušenja dobro oseća i prestaje sa redovnim uzimanjem pumpica, što komplikuje dalji tok  bolesti. Bronhitičari stalno kašlju, iskašljavaju, imaju prisutno gušenje u početku pri većem naporu i nikada nisu bez disajnih tegoba. Međutim, i oni se često neredovno leče, jer pripisuju tegobe pušenju, starenju, gubitku kondicije, a retko ko ode kod odabranog lekara da uradi pregled plućne funkcije – spirometriju. Ona je neophodna radi postavljanja dijagnoze bolesti disajnih puteva i pravovremenog započinjanja lečenja. Takođe je korisna u praćenju toka i ishoda obe bolesti, pa i njihove mešavine.

Osnovni startni lek za astmu je inhalatorni kortikosteroid, a za HOBP je to  inhalacija bronhodilatatora dugog dejstva. Njih treba uzimati svakodnevno putem pumpica za inhalaciju, čime se preveniraju pogoršanja bolesti sa više tegoba koje se onda moraju  lečiti  dodatnom terapijom, nekad i u bolničkim uslovima. Postoje pumpice sa bronhodilatatorima kratkog dejstva, ali oni se uzimaju samo kad se tegobe naglo pojave, a to je mnogo češće kod pacijenata koji ne koriste svakodnevno pumpice za preventivu.

Posebno je važno uočiti mešavinu bronhitisa i astme, jer to komplikuje tok i ishod oboljenja disajnih puteva, i neophodno je odmah i od starta započeti inhalaciju pumpicama koje sadrže i bronhodilatatore i inhalatorne kortikosteroide, tzv. fiksne kombinacije lekova. Veoma je važno da se izabrani uređaj za inhaliranje lekova pravilno i svakodnevno koristi, što medicinsko osoblje proverava na kontrolama.

Dakle, kada pušači, koji su obično poznati kao hronični „kašljači“, naročito u jutarnjim časovima, i  koji se žale se da ostaju bez daha kad idu uz stepenice, prijavljuju i curenje iz nosa, peckanje u očima, uz  sviranje u grudima, obično nakon boravka u sredini gde ima prašine ili polena, kažemo da je moguće preklapanje astme i HOBP-a. Svakako je neophodan pregled specijaliste za plućne bolesti da postavi dijagnozu preklapanja ove dve velike grupe oboljenja disajnih puteva.

 

Dr Ivan Kopitović