Spirometrijski test pruža podatke koji pomažu pri dijagnostikovanju plućnih bolesti i omogućava praćenje zdravstvenog stanja pluća. Testom se meri maksimalna količina vazduha koju osoba može da udahne i izdahne, kao i koliko vazduha može da izdahne u prvoj sekundi testa. Test  nije bolan i obično traje 10-15 minuta.

Kome  treba raditi test?

  • Aktuelnim ili bivšim pušačima
  • Osobama koje dugo kašlju
  • Osobama koje ostaju bez daha kada brzo hodaju
  • Osobama koje već koriste lekove za  plućne bolesti

Kako se test izvodi?

Pre početka testa stručno osoblje objasni svrhu testa i način na koji se on izvodi. Čist usnik sa antibakterijskim filterom se postavi na aparat. Osoba koja se testira (ispitanik) treba da sedi uspravno na stolici sa naslonom, sa blago raširenim nogama na zemlji. Ispitaniku se objasni da će tokom testa imati štipaljku na nosu kako bi se izbeglo disanje na nos, što može uticati na testiranje. Tokom pregleda osoba koja se testira čvrsto obuhvati usnik ustima kako bi se sprečilo prolaženje vazduha izvan usnika. Na po

                                             
       

 

Rezultati spirometrije za osobe                               Rezultati 

sa normalnom funkcijom                                         spirometrije za osobe koje imaju

pluća                                                                        funkciju pluća za koje je potreban                                             
tretman

Na rezultate testa mogu da utiču određene aktivnosti: pušenje, konzumiranje kafe, obavljanje napornih vežbi i obilni obroci pre testa.

Ukoliko ispitanik koristi lekove za popravljanje funkcije pluća, lekar može da zatraži da se ne koriste određeni vremenski period pre testa. Najbolje je da ispitanik od svog lekara unapred zatraži uputstva za pripremu za testiranje.

Mogući problemi tokom testa

Duboki izdisaji, koji su potrebni za ovaj test, teški su za neke osobe. Ako se ispitanik umori ili oseti vrtoglavicu tokom testa, treba da zatraži pauzu od nekoliko minuta pre nego što pokuša ponovo.

Kod nekih osoba prilikom testa može da dođe do pojave kašlja i tada treba pokušati isprazniti pluća do kraja pre nego što se započne novi udisaj.

Šta se dešava ako rezultati testa ukazuju na poremećaj funkcije pluća?

Ukoliko se utvrdi poremećaj funkcije pluća, lekar može da zatraži da ispitivana osoba najpre udahne lek koji olakšava disanje (bronhodilatator), a zatim se nakon 10–15 minuta ponovi test. Na ovaj način se utvđuje da li će upotreba leka za inhalaciju popraviti disanje, tj. funkciju pluća.

Način na koji ispitivana osoba reaguje na bronhodilator može lekaru ukazati na to da  pacijent ima astmu (značajno poboljšanje nakon uzimanja bronhodilatora) ili HOBP (manje poboljšanje nakon uzimanja bronhodilatora).

Rezultati testa su normalni – da li to znači da ste zdravi?

Ako je ispitanik ranije imao simptome koji su slični astmi, a rezultati spirometrije su sada normalni, to ne znači da nema astmu.

Ako ispitanik puši cigarete ili udiše opasne materije kao što su prašina, dim, isparenja ili hemikalije na poslu, a rezultati su normalni, on je i dalje pod velikim rizikom za izmenjeno stanje pluća i treba da uradi sve što je moguće da svoja pluća zaštiti.

Nikada nije kasno da se ostavi pušenje. Pacijenti treba da pitaju svoje lekare koji su načini odvikavanja od pušenja dostupni u njihovoj sredini.

Da li su potrebni dodatni testovi?

Test spirometrije je važan za merenje funkcije pluća. Ako simptomi variraju (što je čest slučaj kod astme), lekar može zatražiti da se test ponovi još jednom. Rezultati treba da se uporede kako bi se utvrdilo koji rezultat je referentan za ispitivanu osobu.

Ako već postoji utvrđeno oboljenje pluća, spirometrija se može koristiti za praćenje stanja.

Pored toga, mogu se indikovati dodatni testovi kao što su serije spirometrijskih testova nakon opterećenja ili nakon inhalacije supstanci koje mogu porovocirati suženje disajnog puta. Ovi testovi se izvode u strogo kontrolisanim uslovima i obavlja ih stručno osoblje.

dr Mirjana Jovančević Drvenica