Hronična opstipacija ili zatvor jedan je od najčešćih zdravstvenih problema savremenog čoveka. 
Javlja se kod oko 12% muškaraca i 16% žena, a daleko je češća u poznoj životnoj dobi, kada je prisutna kod preko 33% ljudi starijih od šezdeset godina.
Opstipacija je simptom, a ne bolest i ona može biti primarna (obična, funkcionalna), kod koje ne postoji jasan uzrok nastanka, i sekundarna (organska), kada je zatvor posledica drugih bolesti ili uzimanja pojedinih lekova.

Ukoliko opstipacija traje duže od šest nedelja u kontinuitetu, tada govorimo o hroničnoj opstipaciji. 
Definicija opstipacije nije jednostavna s obzirom na to da pojam normalnog pražnjenje varira od osobe do osobe, ali generalno uzevši, opstipacijom se smatra stanje kada je pražnjenje ređe od tri puta nedeljno, a praćeno je dodatnim tegobama: nadutost, tvrda stolica, napinjanje pri pražnjenju, osećaj nedovoljne ispražnjenosti i dr.
Osnovni poremećaji u ljudskom organizmu koji dovode do opstipacije su promene u tranzitu i evakuaciji crevnog sadržaja.
Faktori rizika za pojavu opstipacije su ženski pol, starost, fizička neaktivnost,nedovoljan unos tečnosti, ishrana sa malo biljnih vlakana, upotreba lekova, depresija, niži socijalni i obrazovni status, fizičko i seksualno zlostavljanje.
Dugotrajna, hronična opstipacija dovodi do lošeg kvaliteta života, ali i pojave komplikacija kao što su hemoroidi, analne fisure, rektalni prolaps, fekalna inkontinencija i druge. Dugo zadržavanje stolice u crevu dovodi do produžene izloženosti zida debelog creva kancerogenim materijama iz stolice, što je faktor rizika za pojavu maligniteta debelog creva. 
Dijagnoza opstipacije najčešće se postavlja nakon pregelda lekara primarne zdravstvene zaštite. Obično je uz pregled dovoljan detaljan razgovor o navikama vezanim za ishranu i pražnjenje, a po potrebi lekar će obaviti dodatne specijalističke konsultacije ukoliko postoji sumnja na druga oboljenja digestivnog sistema. 
Prva linija lečenja opstipacije podrazumeva promenu životnih navika: ishranu sa više biljnih vlakana i povećanje fizičke aktivnosti. Namirnice od celog zrna, sveže voće i povrće, mahunarke i orašasti plodovi smatraju se najboljim izvorima biljnih vlakana. Preporučljivo je da odrastao muškarac unese minimum 30 grama biljnih vlakana na dan, dok se ženama preporučuje dnevna doza od najmanje 20 grama vlakana. Potrebno je svakodnevno kretanje, dovoljan unos vode i redovan san. Takođe, treba planirati vreme za toalet i ne treba zanemarivati nagon za pražnjenjem.
Ukoliko navedene mere ne dovedu do uspostavljanja normalnog režima pražnejnja, počinje se sa korišćenjem laksativa.

Laksativi (laksansi) jesu lekovi, čajevi i drugi preparati koji pomažu u regulisanju problema neredovnog pražnjenja. Postoje brojni laksativi koji su dostupni pacijentima, ali je veoma mali broj onih kod kojih je kliničkim studijama dokazana sigurnost i efikasnost. Zbog toga izbor laksativa treba prepustiti svom lekaru ili farmaceutu, koji će predložiti adekvatnu terapiju poštujući važeće algoritme, to jest redosled prepisivanja laksativa od slabijih ka jačim. 
Lečenje se obično započinje preparatima koji sadrže topiva vlakna (opna indijske bokvice – psilijum). Korišćenjem topivih vlakana povećava se učestalost pražnjenja, stolica se omekšava, smanjuje se napinjanje i osećaj nepotpune ispražnjenosti. Ovi preparati su pogodni za blažu opstipaciju koja ne traje dugo i kada nam nije neophodan brz efekat terapije.
Drugu liniju lečenja čine osmotski laksativi. Oni putem osmoze povećavaju zapreminu crevnog sadržaja, podstiču motilitet i dovode do brzog pražnjenja. Najčešće upotrebljavani osmotski laksativ je laktuloza. To je pouzdan i efikasan laksativ kojeg mogu koristiti sve starosne grupe, nadutost je glavni neželjeni efekat ovog leka. Ostali osmotski laksativi u upotrebi kod nas su magnezijum-sulfat (gorka so), magnezijum-hidroksid i glicerol.

Posebnu grupu osmotskih laksativa čine polietilenglikoli (PEG). To su najnoviji, sintetski lekovi koji su se pokazali kao superiorni u odnosu na laktulozu i ostale osmotske laksative. Mogu se bezbedno koristiti u dugom vremenskom periodu u svim starosnim grupama. PEG su takođe postali standard pri pripremi za različite medicinske procedure (kolonoskopija, ultrazvuk abdomena isl.).
Sledeću grupu lekova čine stimulativni laksativi. Oni deluju nadražajno na zid debeloog creva te stimulišu peristaltiku i pražnjenje. Kod nas su u upotrebi preparati sene i bisakodil. List i plod aleksandrijske sene se koriste za kratkotrajno lečenje opstipacije i ne preporučuju se deci mlađoj od dvanaest godina, kao ni trudnicama i dojiljama. Lek bisakodil je odavno u širokoj primeni, bezbedan je i efikasan, ali se takođe ne preporučuje dugotrajna upotreba . Najčešći problem vezan za upotrebu stimulativnih laksativa je predoziranje (dijareja) i razvijanje tolerancije usled dugotrajne upotrebe.
Postoje još brojne vrste lekova sa obećavajućim efektom na opstipaciju, ali oni ili još uvek nisu dostupni na našem tržištu, ili se nalaze u fazi ispitivanja (lubiproston, linaklotid i dr.).
Opstipacija je postala ozbiljan civilizacijski problem, posebno u urbanoj sferi života i kod starije populacije. Za rešavanje ovog problema potrebno je dosta strpljenja, kao i doba saradnja pacijenta i lekara.

Dr Vladimir Ranković, gastroenterohepatolog

1. Stern T, Davis A. Evaluation and Treatment of Patients With Constipation. JAMA, 2016. 315(2): 192-3; 
2. Bekić S. Funkcionalna nadutost, opstipacija i dijareja. Acta Med Croatica,  2015. 69: 253-62;
3. Nedeljković K, Kundaković T. Terapija opstipacije biljnim laksativima. ArhFarm, 2014. 64: 15-25; 
4. Portalatin M, Winstead N. Medical Management of Constipation. Clinics in Colon and Rectal Surgery, 2012. 25(1): 12-9
5. Bijkerk CJ, de Wit NJ, Muris JWM, et al. Solubleorinsoluble fibre in irritablebowel syndrome in primary care? (Randomised placebo controlled trial). BMJ. 2009;339:b3154 
6. Wesselius-De Casparis A, Braadbaart S, Bergh-Bohlken GE, et al. Treatment of chronic constipation with lactulose syrup: results of a double-blind study. Gut. 1968;9:84–86 
7. Lee-Robichaud H, Thomas K, Morgan J, et al. Lactuloseversuspolyethyleneglycol for chronic constipation. Cochrane Database Syst Rev. 2010;7: CD007570 
8. Kamm M, Mueller-Lissner S, Wald A, et al. Stimulant laxativesare effective in chronic constipation: multi-center, 4-week, double-blind, randomized, placebo-controlled trial of bisacodyl. Gastroenterology. 2010;138(Suppl 1):S228 
9. European Medicines Agency Evaluation of Medicines for Human Use. Community herbal monograph on cassiasenna l., fructus and cassiaan gustifoliavahl, fructus. London, 26 October 2006