Inhibitori protonske pumpe (IPP) neophodni su u lečenju ulkusne bolesti želuca i duodenuma, lečenju refluksne bolesti, kao i hroničnih i erozivnih gastritisa. Neophodni su u lečenju krvarenja iz variksa jednjaka i helikopozitivih gastritisa. Arteficijalne lezije mukoze jednjaka i želuca se neizostavno leče IPP.

Etiopatogeneza ulkusne bolesti je različita: heliko infekcija, NSAID ulkusi, stres ulkusi, maligni ulkusi, arteficijalne ulceracije, Zolinger–Elisonov sindrom, ali nezavisno od uzročnika IPP su neophodni u lečenju svih navedenih indikacija.

Sama sluznica želuca ima svoje odbrambene faktore kao što su mukus, bikarbonatni sloj, prokrvljenost, fosfolipidi, neutralizatori slobodnih radikala i helikobakterija. Lekovi tipa NSAID, povišen nivo pepsina, žučnih soli, povišen nivo kiseline nadjačavaju normalne odbrambene mehanizme. Pacijenti preko 65 godina starosti su u povišenom riziku, kao i pacijenti koji daju anamnestički podatak o ranijoj ulkusnoj bolesti. Povišeni rizik od dobijanja erozivnog gastritisa i ulkusne bolesti imaju pacijenti koji redovno koriste kortikosteroide, antikoagulantnu terapiju, NSAIL. 

Uzročnici ulkusne bolesti su brojni: alkohol, cigarete, ozbiljne sistemske bolesti, onkološka oboljenja, infekcija helikobakter pilori, ženski pol. 

NSAIL su danas najčešće upotrebljavani lekovi. Pacijenti koji dugo i redovno koriste NSAIL imaju  subepitelnu hemoragiju, jedan deo  pacijenata ima erozivni gastritis, a manji deo  ulkusnu bolest. Pacijenti u najvećem broju slučajeva ne osećaju tegobe, a kod manjeg broja pacijenata javljaju se digestivne komplikacije kao što je dispepsija, koja je blažeg tipa, ali i komplikacije ulkusne bolesti koje su teže: perforacije, krvarenja i stenoze. 

IPP su izbor za lečenje GERB-a, koji je hronična upalna bolest jednjaka. Nastaje kao posledica refluksa želudačnog sadržaja i kiseline, što je posledica narušenog motiliteta jednjaka, tranzitorne ili abnormalne relaksacije donjeg ezofagealnog sfinktera ili usled usporenog želudačnog pražnjenja i povećanog pritiska u želucu. Najčešći simptomi GERB su: gorušica, regurgitacija, disfagija, bolovi u grudima, suv kašalj, zadah iz usta i kiselkast ukus u ustima, promuklost i bol u grlu. kao i osećaj knedle u grlu. Faktori rizika za nastajanje GERB su: gojaznost, hijatusna hernija, pušenje, alkohol, trudnoća, suva usta, hiperkalcemija, Zolinger–Elisonov sindrom, astma, dijabetes melitus, sistemske bolesti vezivnog tkiva i lekovi. 

Jedan broj pacijenata, preko 50%, samoinicijativno uzima lekove, uz konsultaciju sa farmaceutom u apoteci ili bez nje, a tek 25% pacijenata se konsultuje s lekarom opšte prakse. Jedan  broj pacijenata pita lekara za savet tek pošto zivi sa tegobama i po nekoliko godina. GERB je neophodno adekvatno lečiti jer daje i ekstraintestinalne manifestacije kao što su: astma, hemijski bronhitis, otitis medija, sinuzitis, rinitis, oštećenje zubne gleđi, plućna fibroza i slip apneja. IPP su znatjno efikasniji u lečenju GERB i dispesije od H2 blokatora,

Dispepsija je jedna od najčešćih dijagnoza u gastroenterološkoj praksi. Predstavlja opšti naziv za bol ili nelagodnost u predelu epigastrijuma koji mogu biti epizodični ili stalni. Pacijenti koji imaju više od 55 godina ili pacijenti kod kojih tegobe perzistiraju uprkos terapijskom pokušaju treba uputiti gastroenterologu. Pacijenti sa alarmantnim simptomima tipa: anemije, naglog gubitka telesne težine, disfagije, upornog povraćanja, palpabilnom masom u abdomenu moraju biti hitno upućeni gastroenterologu.

Jedan od prvih inhibitora protonske pumpe je omeprazol. On je veoma efikasan i bezbedan lek u lečenju svih gorenavedenih indikacija. Za razliku od ostalih IPP, omeprazol se može davati i deci starijoj godinu dana ili preko 10 kg telesne težine. O bezbednosnom profilu leka govori i to što se mođe davati trudnicama i dojiljama jer u višedecenijskoj upotrebi nema prikazanih neželjenih efekata na trudnoću, zdravlje fetusa ili novorođenčeta.  

Gastrointestinalni sistem, uključujući želudac i tanko crevo, najveći je imuni organ u telu. Imunitet je reč koja se mnogo čuje u poslednje vreme zbog aktuelne pandemije kovida 19. Još nema jasnih vodiča dobre prakse na temu IPP u terapiji kovida. Postoje pretpostavke da ih treba oprezno davati, samo u neophodnim terapijskim dozama, u jednoj dnevnoj dozi, s  obzirom na to da je zeludačna kiselina vid barijere, odnosno borbe protiv virusa SARS-CoV-2. 

 

Literatura:

  • Petersen J, Møller Hansen J, B Schaffalitzky de Muckadell O, ,  Dall  M, Jesper Hallas J.A model to predict the risk of aspirin/non-steroidal anti-inflammatory drugs-related upper gastrointestinal bleeding for the individual patient. Basic Clin Pharmacol Toxicol 2020;126(5):437-443.
  • Hreinsson JP, Kalaitzakis E, Gudmundsson S, Björnsson ES. Upper gastrointestinal bleeding: incidence, etiology and outcomes in a population-based setting. Scand J Gastroenterol. 2013; 48:439–47.
  • SmPC Omeprol
  • Krznarić Ž, Ljubas Kelečić D, Rustemović N et al. Pharmaceutical principles of acid inhibitors: unmet needs.Dig Dis. 2011;29(5):469-75.