Reč mikrobiom prvi je upotrebio Džošua Lederberg 2001. da bi označio ekološku zajednicu simbiotskih i patogenih organizama koji naseljavaju čovekov telesni prostor. On se fokusirao na genetski aspekt – razmatrajući mnogostruko veći broj genteskog materijala stranih organizama (mikrobiota) u telu u odnosu na čovečji genetski materijal. Ipak, reč mikrobiom je na neki način prevladala u literature, ušla u širu upotrebu i praktično zamenila reč mikrobiota. Ljudska mikrobiota se sastoji od 10 do 100 milijardi mikroba (bakterija, virusa, gljivica…), a pre svega bakterija koje se nalaze u crevima. Ovaj sadržaj mikroorganizama je jedinstven za svaku osobu, originalan onoliko koliko i otisak prsta, tako da ljudska genetska različitost bledi u poređenju s različitošću mikrobioma.

Prolaskom kroz porođajni kanal majke, koji je prepun bakterija laktobacila, koža i usta kao sunđer se natope bakterijama.  Dojenjem kolostrum „spere“ laktobacile mlečnim šećerom, njihovom omiljenom hranljivom materijom, tako da su laktobacili prve bakterije koje su naselile naša creva.

Ako se prirodni porođaj zameni carskim rezom, izloženost laktobacilima će izostati, pa će se zdravo naseljavanje creva malo odložiti, što će se, prema tvrdnjama istraživača, kasnije ispoljiti kao oslabljen imunitet i sklonost ka alergijama.

Mikrobi naseljavaju celo naše telo – kožu, usta, urogenitalni trakt, disajne puteve i creva. Zanimljivo je da su staništa bakterija na suvim delovima kože mnogo raznolikija od bakterija u crevima i ustima. 

Mikrobiota creva (mikrobiom creva)

Zbog kiseline u želucu u tom delu tela raznolikost mikroba je veoma mala i tu žive one „najhrabrije“ i „najotpornije“ bakterije i jedna od njih je dosta poznata –  helikobakter pilori.

Pored toga što reguliše kiselinu u želucu, helikobakter pilori uzrokuje smanjenje hormona koji se zove grelin i koji reguliše apetit.

Količina bakterija i drugih mikroorganizama znatno se povećava u crevima i milion puta je veća od količine na koži ili ustima. Zidovi creva su obloženi pravim tepihom bakterija i one obavljaju veoma važan zadatak za ljudski organizam. Više nema sumnje da su bakterije svuda u našem telu i dok skladno rade i funkcionišu, telo je zdravo i snažno. Mikrobiom i zadaci na kojima radi su prilično kompleksni i bitni po život čoveka:

  • „Podučavaju“ imuni sistem da ostane miran kada su prisutne samo dobre bakterije i drugi mikroorganizmi i svesrdno mu pomažu u borbi sa patogenim bakterijama oslobađanjem antibakterijskih peptida i zauzimanjem sve većeg prostora u telu tako da patogene bakterije ne mogu da se naseljavaju i razmnožavaju.
  • Neumorno rade i 30% kalorija iz konzumirane hrane procesiraju u crevima. Pored toga, proizvode i vitamine, naročito vitamin K, koji je neophodan za zdrave i čiste krvne sudove i jake i zdrave kosti, podstiču metabolizam masti i pomažu jačanje i stimulaciju imunog sistema.

Dok bakterije razgrađuju hranljive materije neophodne za sopstveni opstanak, oslobađaju nusprodukte koje ljudski organizam koristi za svoje funkcionisanje. Svaka vrsta bakterija je specijalizovana za eksploataciju hranljivih materija iz svoje okoline. Dok jedna vrsta srećno živi u određenom okruženju, druga vrsta tu ne može preživeti jer na tom mestu nema hranljivih sastojaka koji su potrebni za njen život i razmnožavanje.

Probiotski organizmi su ključni za održavanje ravnoteže mikrobiota creva u čoveku. Probiotski proizvodi mogu da sadrže jedan ili više odabranih mikrobnih sojeva. Ljudski probiotski mikroorganizmi uglavnom pripadaju sledećim vrstama: lactobacilus, bifidobakterijum i laktokokus, streptokokus, enterokokus. Štaviše, sojevi gram pozitivnih bakterija iz roda bacilus i neki sojevi kvasca koji pripadaju rodu saharomices obično se koriste u probiotičkim proizvodima. (3)

 Brojni naučni izveštaji potvrđuju njihov pozitivan uticaj na zdravlje domaćina. Probiotskim mikroorganizmima se pripisuje visok terapeutski potencijal, na primer gojaznost, sindrom rezistentnosti na insulin, dijabetes tipa 2 i bezalkoholna steatoza jetre. Čini se, takođe, da probiotici mogu biti od pomoći u lečenju sindroma iritabilnog creva, enteritisa, bakterijskih infekcija i raznih gastrointestinalnih poremećaja i proliva. (4) Probiotski mikroorganizmi takođe su efikasni u ublažavanju netolerancije na laktozu i u lečenju atopijskog dermatitisa. Takođe je vredno primetiti pozitivan efekat probiotika tokom različitih neoplastičnih bolesti i nuspojave povezane sa antikancer terapijom.

Sinbiotici su dijetetski suplementi koji u svom sastavu pored probiotskih sojeva imaju i prebiotik.

Prebiotici se mogu koristiti kao alternativa probioticima ili kao dodatna podrška njima. Ispada da razvoj bioterapijskih formula koje sadrže i odgovarajuće mikrobne sojeve i sinergističke prebiotike može dovesti do pojačavanja probiotičkog efekta u tankom i debelom crevu. Ti „poboljšani“ probiotički proizvodi mogu biti još efikasniji, a njihov zaštitni i stimulativni efekat bolji je od njihovih sastojaka koji se daju odvojeno. (5)

Stimulacija probiotika prebioticima rezultira modulacijom metaboličke aktivnosti u crevima uz održavanje crevne biostrukture, razvoj korisne mikrobiote i inhibiciju potencijalnih patogena prisutnih u gastrointestinalnom traktu. Sinbiotici rezultiraju smanjenom koncentracijom nepoželjnih metabolita, kao i inaktivacijom nitrozamina i kancerogenih supstanci. Njihova upotreba dovodi do znatnog povećanja nivoa masnih kiselina kratkog lanca, ketona, ugljen-disulfida i metal-acetata, što potencijalno ima pozitivan uticaj na zdravlje domaćina. Što se tiče njihove terapijske efikasnosti, poželjna svojstva sinbiotika uključuju antibakterijske, antikancerogene i antialergijske efekte. Takođe suzbijaju procese propadanja u crevima i sprečavaju opstipaciju i proliv. Ispada da sinbiotici mogu biti veoma efikasni u prevenciji osteoporoze, smanjenju nivoa masti i šećera u krvi, regulaciji imunološkog sistema i lečenju moždanih poremećaja povezanih s abnormalnom funkcijom jetre. Koncept mehanizama sinbiotičkog delovanja zasnovan je na modifikaciji crevne mikrobiote probiotskim mikroorganizmima i odgovarajuće izabranim prebioticima kao njihovim supstratima.

Sinbiotici imaju i probiotička i prebiotička svojstva i stvoreni su u cilju prevazilaženja nekih mogućih teškoća u preživljavanju probiotika u gastrointestinalnom traktu. Stoga odgovarajuća kombinacija obe komponente u jednom proizvodu treba da obezbedi vrhunski efekat, u poređenju sa aktivnošću samo probiotika ili prebiotika.

Čini se da ćemo videti dalje studije o kombinacijama probiotika i prebiotika i dalji razvoj sinbiotika. Buduće studije mogu objasniti mehanizme delovanja tih komponenti, koji mogu imati blagotvoran uticaj na zdravlje ljudi. S obzirom na činjenicu da je probiotik u osnovi aktivan u tankom i debelom crevu, a efekat prebiotika primećen je uglavnom u debelom crevu, kombinacija ova dva može imati sinergistički efekat. (6) Prebiotici se uglavnom koriste kao selektivni medijum za rast probiotičkog soja, fermentacije i crevnog prolaza. U literaturi postoje indikacije da, zahvaljujući upotrebi prebiotika, probiotski mikroorganizmi dobijaju veću toleranciju na okolne uslove, uključujući: oksigenaciju, pH i temperaturu u crevima određenog organizma. (7) Međutim, mehanizam delovanja dodatnog izvora energije koji omogućava veću toleranciju na ove faktore nije dovoljno objašnjen. Ta kombinacija komponenata dovodi do stvaranja održivih mikrobioloških dodataka ishrani, a obezbeđivanje odgovarajućeg okruženja omogućava pozitivan uticaj na zdravlje domaćina. (8)

 

Literatura:

  1. Gibson R. G., Roberfroid M. B. Dietary modulation of the human colonic microbiota: Introducing the concept of prebiotics. J. Nutr. 1995;125:1401–1412. 
  2. Food and Agriculture Organization. FAO Technical Meeting on Prebiotics: Food Quality and Standards Service (AGNS), Food and Agriculture Organization of the United Nations (FAO) FAO; Rome, Italy: Sep 15–16, 2007. FAO Technical Meeting Report. 
  3. Simon O. Micro-organisms as feed additives—Probiotics. Adv. Pork Prod. 2005;16:161–167.
  4. Nowak A., Śliżewska K., Libudzisz Z. Probiotyki—Historia i mechanizmy działania. Żywność Nauka Technologia Jakość 2010;4:5–19.
  5. Bomba A., Nemcova R., Mudronova D., Guba P. The possibilities of potentiating the efficacy of probiotics. Trends Food Sci. Technol. 2002;13:121–126. doi: 10.1016/S0924-2244(02)00129-2.
  6. Hamasalim H. J. Synbiotic as feed additives relating to animal health and performance. Adv. Microbiol. 2016;6:288–302. doi: 10.4236/aim.2016.64028.
  7. Sekhon B. S., Jairath S. Prebiotics, probiotics and synbiotics: An overview. J. Pharm. Educ. Res. 2010;1:13–36. 
  8. Manigandan T., Mangaiyarkarasi S. P., Hemaltha R., Hemaltha V. T., Murali N. P. Probiotics, prebiotics and synbiotics—A review. Biomed. Pharmacol. J. 2012;5:295–304. doi: 10.13005/bpj/357.