Bolovi u stomaku, osećaj nadutosti, mučnina, nagon na povraćanje, pojačana kiselina, gorušica, osećaj vraćanja hrane... Ovo su najčešće stomačne tegobe zbog kojih pacijenti idu kod izabranog lekara u domu zdravlja, a veliki broj njih bude upućen i u gastroenterološku ambulantu. Mnogi pacijenti koji imaju ovakve tegobe nikada i ne odu kod lekara, već savet potraže u svojoj okolini ili kod farmaceuta u apoteci. Pacijenti koji imaju ove tegobe u stvari imaju otežano varenje, koje lekari stručno nazivaju dispepsija. Dispepsija obuhvata veliki broj tegoba koje se različito opisuju. Pored već navedenih, često se javlja i nelagodnost neposredno posle uzimanja hrane, osećaj rane sitosti već posle nekoliko zalogaja hrane ili gutljaja tečnosti.  Pacijenti vrlo često znaju koja je to vrsta hrane koja provocira i pogoršava njihove tegobe i pokušavaju da nađu „idealnu dijetu“ koja neće dovoditi do nelagodnosti u stomaku. Neki pacijenti više tegoba imaju na prazan stomak, a uzimanje hrane smanjuje njihove simptome. 

Nije jednostavno povezati sve ove tegobe u jednu bolest ili sindrom, ali uopšteno govoreći, većina ljudi koji imaju ovakve probleme u stvari nemaju ozbiljnu organsku bolest, već imaju funkcionalne tegobe gornjeg dela sistema za varenje. Gornji deo sistema za varenje obuhvata jednjak, želudac i dvanaestopalačno crevo. Funkcionalna dispepsija je najčešći funkcionalni poremećaj gornjeg dela digestivnog trakta i razlog je oko trećine svih gastroenteroloških pregleda u bolnicama i klinikama.  Tipično je da su tegobe prisutne u dugom vremenskom periodu (često i po više godina unazad) i da se javljaju povremeno sa različitim intenzitetom. Ovi pacijenti obično imaju periode kada uopšte nemaju tegobe, a kod nekih se tegobe pogoršavaju u zavisnosti od doba godine (sezonske tegobe). Funkcionalna dispepsija otežava svakodnevno funkcionisanje i znatno snižava kvalitet života. Ovde je važno napomenuti da su tegobe kod određenog pacijenta uvek slične, tj. da ne postoje velika odstupanja u vrsti i intenzitetu tegoba. Situacija kada pacijent kaže da je celog života bio bez problema sa varenjem, a da u poslednjih nekoliko nedelja ili meseci ima novonastale tegobe predstavlja razlog za obaveznu posetu lekaru i isključivanje organskog uzroka novonastalih simptoma.

Da bi se bolje razumelo šta znači izraz funkcionalna bolest, najlakše je reći da je to situacija kada se i pored detaljnih pregleda kod pacijenta ne može pronaći pravi uzrok dugtrajnih tegoba. 

Dijagnostika je vrlo kompleksna i uglavnom usmerena na isključivanje organskih bolesti.  Obuhvata detaljan razgovor (anamneza), pregled pacijenta, laboratorijske analize, često ultrazvučni i rendgenski pregled stomaka, kao i endoskopski pregled gornjeg dela digestivnog trakta (gastroskopija). Gastroskopija je kod tih pacijenata po pravilu bez značajnih promena sluzokože jednjaka, želuca i dvanaestopalačnog creva. U toku gastroskopije se obavezno uzima biopsija sluzokože želuca, a često i biopsija sluzokože dvanaestopalačnog creva da bi se uradio i patohistološki pregled bioptirane sluzokože. Pacijenti kod kojih se utvrdi da imaju zapaljenje sluzokože želuca (gastritis), koje je povezano sa postojanjem bakterije Helicobacter pylori u sluzokoži želuca, moraju dobiti terapiju koja je usmerena na izlečenje infekcije tom bakterijom (eradikacija Helicobacter pylori infekcije). Uobičajena praksa je da se uspešnost izlečenja proverava oko mesec dana posle završetka terapije antibioticima. Pacijenti koji nemaju infekciju Helicobacter pylori (ili su je imali pa uspešno izlečili), a imaju navedene tegobe, predstavljaju grupu pacijenata za koje gastroenterolozi smatraju da imaju funkcionalnu dispepsiju.

Prema kriterijumima Internacionalne ekspertske grupe za definisanje dijagnostičkih kriterijuma za funkcionalne bolesti digestivnog trakta (Roma kriterijumi), funkcionalna dispepsija je definisana kao prisustvo simptoma za koje se misli da potiču iz gornjeg dela digestivnog trakta, u odsustvu bilo koje organske, sistemske ili metaboličke bolesti kojom bi se simptomi mogli objasniti.  Da bi dijagnoza bila postavljena, pacijent mora imati tegobe u trajanju od ukupno 12 nedelja u poslednjih šest meseci. Osnovna klasifikacija deli pacijente sa funkcionalnom dispepsijom u dve glavne grupe, u zavisnosti od predominantne simptomatologije: sindrom nelagodnosti posle jela (PDS - Postprandial Distress Syndrome), gde dominira osećaj punoće posle obroka i rana sitost, i sindrom bola u sredini stomaka, tj. u predelu želuca (EPS - Epigastric Pain Syndrome), gde je dominantan simptom bola u sredini stomaka koji se smanjuje posle uzimanja hrane.

Prva terapijska mera je izmena stila života i higijensko-dijetetskih navika. Ove mere obuhvataju sniženje telesne mase, povećanje fizičke aktivnosti, redovno uzimanje obroka, izbegavanje preteranih količina šećera, kafe i začina. Prestanak pušenja cigareta i prekomerne upotrebe alkoholnih pića će kod određene grupe ovih pacijenata samo po sebi dati željene terapijske rezultate.  U konsultaciji sa izabranim doktorom, pacijent može redukovati dozu ili čak isključiti iz terapije neki od brojnih lekova koji mogu dovesti do simptoma otežanog i usporenog varenja.  Izbor vrste hrane i pića je vrlo individualna stvar, jer različite vrste hrane i pića dovode do nastanka tegoba kod različitih pacijenata. Univerzalni savet ne postoji, ali u ishrani treba izbegavati sve ono za šta sam pacijent zna da mu ne prija. 

Većina pacijenata koji imaju funkcionalnu dispepsiju, nažalost, ne može na ovaj način da reši svoje tegobe. Medikamentozno lečenje je sledeći korak u terapijskom pristupu. Vrsta lekova koja se primenjuje zavisi od glavnog ili predominantnog simptoma. Ukoliko dominiraju bolovi u sredini stomaka koji se smanjuju posle uzimanja hrane, pacijentima se savetuje da uzimaju lekove koji će smanjiti sekreciju hlorovodonične kiseline u želucu. Postoji više grupa lekova koji snižavaju nivo kiseline u želucu, ali se danas smatra da je terapiju najbolje započeti inhibitorima protonske pumpe koji najsnažnije snižavaju nivo sekrecije kiseline. Ako kod pacijenata dominiraju tegobe posle uzimanja hrane, najbolje je lečenje započeti lekovima koji olakšavaju i ubrzavaju pražnjenje želuca i usmeravaju želudačni sadržaj u pravom smeru, tj. ka tankom i debelom crevu. Ovi lekovi se jednim imenom nazivaju prokinetici. Postoji više vrsta prokinetičkih lekova na tržištu i svakako ih treba uzimati tek posle razgovora s lekarom. 

Lečenje ovih stanja predstavlja pravi klinički izazov, jer bez obzira na primenjenu terapiju, gotovo polovina pacijenta i dalje povremeno ima tegobe koje u različitoj meri umanjuju kvalitet života. Funkcionalna dispepsija je predmet brojnih istraživanja u nadi da će se otkriti uzrok zbog kojeg nastaje i patofiziološki mehanizam u osnovi ovog oboljenja u cilju boljeg terapijskog pristupa. 

Na kraju, uvek treba imati na umu da i organske bolesti gornjeg dela digestivnog trakta (hronično zapaljenje sluzokože jednjaka, želuca i dvanaestopalačnog creva, ranica, tj. čir na želucu i/ili dvanaestopalačnom crevu, kamen u žučnoj kesici, zapaljenje pankreasa, čak i maligne bolesti organa za varenje)  mogu u početku davati tegobe koje su vrlo slične napred opisanim.  U takvim situacijama je reč o mnogo ozbiljnijem stanju koje lekari nazivaju organska dispepsija.  To je veliki i ozbiljan razlog zbog čega osobe sa stomačnim tegobama treba da se jave lekaru u cilju razjašnjenja o kakvom tipu poremećaja se radi da bi dobili odgovarajući dijagnostički i terapijski savet.

Prof. dr Srđan Đuranović

Specijalista interne medicine, gastroenterohepatolog