Malo je virusnih infekcija koje se ispoljavaju na toliko različitih načina kao infekcija hepatitis B virusom (HBV). Ona može biti klinički neprimetna, potom klasična slika akutnog hepatitisa, ređe teška (fulminantna) forma, a kod dela inficiranih se razvija hronični B hepatitis, koji nekada progedira sve do ciroze jetre, popuštanja njene funkcije i razvoja hepatocelularnog karcinoma.

Akutni B hepatitis daje čitav spektar kliničkih manifestacija od asimptomatske infekcije (najčešća kod dece) do najteže forme – fulminantnog hepatitisa koga prati visoka smrtnost (preko 90%). Inkubacija traje od 30-180 dana, najčešće oko 3 meseca.Većina bolesnika ima blagu kliničku sliku, povoljnog toka, dok se fulminatna forma razvija kod malog broja inficiranih (oko 1%). Na kliničku sliku akutnog hepatitisa B utiče više faktora (uzrast, put infekcije, prethodno stanje inficiranog, prisustvo udruženih bolesti …).

Klasična forma sa žuticom ima tri stadijuma – preikterični, ikterični i stadijum rekonvelascencije, te se ne razlikuje klinički od drugih akutnih virusnih hepatitisa. Zato se etiološka dijagnoza može postaviti samo na osnovu seroloških nalaza, kada se kod bolesnika u serumu, pored povišene aktivnosti serumskih transaminaza i/ili povišenog bilirubina karakterističnih za virusni hepatitis nezavisno od etiologije, mogu dokazati HBsAg i antitela IgM na HBc antigen.

            1. Preikterični stadijum (pre pojave žutice)  traje od nekoliko dana do 3 nedelje. Vodeće tegobe u toku ovog stadijuma su malaksalost, mučnina, gađenje, gubitak apetita, nekada povraćanje, neprijatnost tj. lak bol pod desnim rebarnim lukom. Ipak postoje određene kliničke manifestacije koje mogu da usmere kliničara da se radi o infekciji upravo ovim virusom: to su ekstrahepatične manifestacije koje prate ovaj stadijum bolesti, a mogu se javiti i ranije, krajem perioda inkubacije. Najčešće se razvijaju bolovi u zglobovima, ređe artritis. Karakteriše ih simetrična, nemigratorna zahvaćenost obično sitnih zglobova šaka, a ređe krupnijih zglobova (ručnih zglobova, laktova, kolena). Druga moguća ekstrahepatična manifestacija karakterična za akutnu HBV infekciju je pojava ospe.

          2. Ikterični stadijum sa žuticom traje 1-4 nedelje i podrazuvema da se pored povišene aktivnosti serumskih transaminaza javlja i skok bilirubina. Prethode mu pojava tamnog urina i svetle stolice, a ubrzo potom dolazi do razvoja žutila beonjača i mekog nepca, a zatim i lica, vrata, celog tela. Tipično je da se bolesnik oseća bolje, a tegobe koje je imao u preikteričnom stadijumu se povlače. Posle jedne do dve nedelje od pojave iketrusa, dolazi do postepenog pada vrednosti bilirubina.

          3. Stadijum oporavka (rekonvalescencije) podrazumeva povlačenje svih tegoba, izuzev umora koji može dugo da perzistira i postepene normalizacije biohemijskih nalaza. Većina bolesnika kompletno ozdravi, a deo ostaje hronično inficiran (5-10% odraslih, 90% dece inficirane u perinatalnom periodu, 50% dece uzrasta 1-5 god.).

Fulminantni B hepatitis je posledica masivnog propadanja jetre koje se javlja usled izrazito jakog imunološkog odgovora. Klinički se ispoljava oštećenjem mozga i poremećajem zgrušavanja krvi. Masivno propadanje ćelija jetre prati eliminacija virusa, te se u serumu obolelih nekada ne detektuje HBsAg, dok su IgM antitela na HBc antigen prisutna. Kada kod bolesnika u stadijumu žutice ne dolazi do povlačenja, već naprotiv, do potenciranja tegoba, postoji sumnja da se radi o fulminantnom hepatitisu koji može da progedira do kome, a bolest se komplikuje popuštanjem srčane, bubrežne ili plućne funkcije, različitim bakterijskim ili gljivičnim infekcijama, mogućom sepsom.

Postoje još neke forme akutnog hepatitisa B:

           - Aniketrična forma akutnog B hepatitisa podrazumeva izostanak skoka bilirubina. Subakutni B hepatitis je produžena, teža forma bolesti, sa submasivnom nekrozom. Prati je mogućnost razvoja hepatičke encefalopatije, visoka smrtnost (do 30%) i česta progresija u hronični hepatitis i cirozu jetre, dok je kompletno izlečenje retko.

- Moguća je i pojava akutnog B hepatitisa sa recidivima, mada se ova forma češće sreće kod hepatitisa A. Uvek treba isključiti eventualnu infekciju hepatitisom D. Najveći broj obolelih ozdravi, retko bolest prelazi u hronicitet.

Holestazni akutni hepatitis B podrazumeva izraženu i protrahovanu ikteričnu fazu, a prati ga dobra prognoza.

- Akutni B hepatitis sa produženim tokom traje duže od 3 meseca. Povoljnog je toka, ali bolesnike treba pažljivo pratiti zbog eventualnog prelaska u hronicitet.

Hronični B hepatitis nema karakterističnu kliničku sliku. Bolesnici su bez žutice , imaju nespecifične tegobe – malaksalost, umor, slabiji apetit, povremenu mučninu, neprijatnost pod desnim rebarnim lukom, nekada bolove u mišićima i zglobovima. U krvi bolesnika je uvek prisutan HBsAg, a ostali serološki markeri zavise od faze bolesti. Važno je napomenuti da  normalne vrednosti serumskih transaminaza ne isključuju hroničnu B (ili C) infekciju, te su serološke analize od suštinskog značaja za postavljanje dijagnoze. Jetra je uvećana, trvđe konzistencije, povremeno je uvećana i slezina. Tek sa progresijom bolesti u cirozu mogu se naći karakterični znaci. Sa popuštanjem jetrine funkcije javljaju se otok trbuha i potkolenica, sklonost ka krvarenju (iz nosa, desni, digestivnog trakta…).

Bolovi u trbuhu i gubitak u telesnoj težini karakterični su za razvoj hepatocelularnog karcinoma. Pojava ovog malignog tumora je direktna posledica HBV infekcije i deo je prirodnog toka  bolesti. Zato je neophodno da se kod svih bolesnika sa hroničnom B infekcijom bar jednom u 6 meseci uradi ultrazvučni pregled abdomena i odredi vrednost alfa fetoproteina – tumorskog markera za hepatocelularni karcinom.

Doc.dr Ivana Milosević, KCS, Klinika za infektivne bolesti