Kako deluje acetilsalicilna kiselina?

Acetilsalicilna kiselina (ASA) ireverzibilno blokira ciklo-oksigenazu i na taj način inhibira proizvodnju tromboksana A2. Tromboksan A2, koji se oslobađa aktivacijom trombocita, stimuliše dalju aktivaciju i agregaciju trombocita i stvaranje ugruška (tromba) u arterijskom krvnom sudu koji je odgovoran za ishemiju tokom srčanog ili moždanog udara. U osnovi, ASA sprečava nastanak i širenje ugrušaka, što pomaže u održavanju normalnog krvotoka.

Prednosti acetilsalicilne kiseline

Dobro je poznata prednost ASA u sekundarnoj prevenciji kardiovaskularnih bolesti – ASA bi trebalo da se koristi doživotno kod svih pacijenata koji su imali akutni koronarni sindorm ili koji imaju poznatu koronarnu bolest(1,2). Korišćenje niske doze ASA (75-100 mg) je bilo povezano sa smanjenom stopom ponovnog infarkta miokarda i šloga tokom praćenja, sa najvećim benefitom kod pacijenata koji idu na perkutanu koronarnu intervenciju(1-3).
Doziranje ASA je bila tema mnogih diskusija. Ako se izuzme „loading doza“ ASA prema preporukama Evropskog udruženja kardiologa (ESC) od 300 mg(1,2), dalja doza održavanja trebalo bi da bude 75-100 mg, jer je ranije pokazano da nema prednosti uzimanja većih doza (300-325 mg/dan) u  odnosu na niže doze (75-100 mg/dan) ASA, s obzirom na to da nije bilo razlike u velikim kardiovaskularnim događajima(4). Takođe jepokazano da je kod primene nižih doza ASA bilo i manje gastrointestinalnog krvarenja(4). Ukoliko postoji intolerancija na ASA, pacijenti mogu primate klopidogrel (75 mg na dan) kao dugoročnu terapiju u sekundarnoj prevenciji kardiovaskularnih događaja.

Kombinacija ASA i antagonista P2Y12 receptora (klopidogrel i tikagrelor)ostaje zlatni standard u lečenju pacijenata koji idu na perkutanu koronarnu intervenciju sa metalnim stentovima (BM) ili stentovima koji su obloženi lekom (DE). Prema važećim preporukama, postoji generalni konsenzus da nakon ugradnje BM stenta dužina dvojne antiagregacione terapije (DAPT) treba da bude mesec dana kod pacijenata sa stabilnom anginom, dok kod pacijenata koji su lečeni DE stentom dužina trajanja DAPT treba da bude šest meseci(2). Važno je napomenuti da posle ugradnje bilo kojeg stenta treba nastaviti terapiju sa ASA doživotno(2).

Što se tiče stanja nakon hirurške revaskularizacije miokarda, pokazano je da pacijenti imaju korist kada se ASA uvede 24 časa posle hirurške revaskularizacije miokarda, jer je pokazano da znatno poboljšava ranu prolaznost venskih graftova i smanjuje šansu za značajne kardiovaskularne događaje(2).

Kod periferne vaskularne bolesti takođe je pokazano da je ASA lek izbora u prevenciji neželjenih događaja, da niska doza ASA smanjuje rizik od smrti, akutnog infarkta miokarda, šloga i kritične ishemije nogu kod pacijenata sa perifernom arterijskom bolešću za 26%(5). Takođe je dokazana prednost uzimanja niskih doza ASA kod pacijenata koji imaju dijabetes i asimptomatsku perifernu vaskularnu bolest u odnosu na pacijente koji su bili na placebo terapiji u primarnoj prevenciji nastanka teških kardiovaskularnih događaja(6).

Dr MiloradTešić
Specijalista interne medicine
KCS Klinika za kardiologiju

LITERATURA:

1. Ibanez B, James S, Agewall S et al. 2017 ESC Guidelines for the management of acute myocardial infarction in patients presenting with ST-segment elevation: The Task Force for the management of acute myocardial infarction in patients presenting with ST-segment elevation of the European Society of Cardiology (ESC). Eur Heart J. 2018 Jan 7;39(2):119-177.

2. Neumann FJ, Sousa-Uva M, Ahlsson A et al. 2018 ESC/EACTS Guidelines on myocardial revascularization. Eur Heart J. 2018 Aug 25. doi: 10.1093/eurheartj/ehy394. [Epub ahead of print].

3. Baigent C, Collins R, Appleby P. et al. ISIS-2: 10 year survival among patients with suspected acute myocardial infarction in randomised comparison of intravenous streptokinase, oral aspirin, both, or neither. The ISIS-2 (Second International Study of Infarct Survival) Collaborative Group.BMJ. 1998;316(7141):1337-43.

4. Mehta SR, Bassand JP, Chrolavicius S. et al. Dose comparisons of clopidogrel and aspirin in acute coronary syndromes. N Engl J Med. 2010;363(10):930-42.

5. Catalano M, Born G, Peto R. et al. Prevention of serious vascular events by aspirin amongst patients with peripheral arterial disease: randomized, double-blind trial. J Intern Med. 2007;261(3):276-84.

6. Belch J, MacCuish A, Campbell I et al. The prevention of progression of arterial disease and diabetes (POPADAD) trial: factorial randomised placebo controlled trial of aspirin and antioxidants in patients with diabetes and asymptomatic peripheral arterial disease. BMJ. 2008 Oct 16;337:a1840.