Aritmije predstavljaju nepravilan rad srca. U ovakvim stanjima srce može kucati ubrzano, usporeno ili nepravilno.

Javljaju se kada električni signali koji koordiniraju otkucaje srca ne rade ispravno. Nepravilan srčani rad pacijent može osećati kao lupanje, preskakanje, nedostatak vazuha, bol u grudima ili krizu svesti, a poremećaj može postojati i bez prisutnih simptoma.

Mnoge srčane aritmije su bezopasne. Međutim, ukoliko je puls veoma brz ili su aritmije posledica oštećenja srčanog mišića, mogu prouzrokovati teške i potencijalno fatalne komplikacije. Najteža stanja prouzrokovana aritmijama su srčani zastoj ili moždani udar.

Srčane aritmije mogu se podeliti na: bradikardiju ili usporen rad srca, tahikardiju ili ubrzan rad srca, nepravilan rad srca, poznat i kao treperenje ili fibrilacija, i preuranjene otkucaje srca ili ekstrasistole.

Više faktora može dovesti do nepravilnog srčanog rada, uključujući zloupotrebu kofeina, alkohola ili narkotika, povišen krvni pritisak, šećernu bolest, pojačanu funkciju štitaste žlezde, bolesti srčanog mišića ili zalistaka, ožiljak nakon preležanog infarkta, genetske anomalije srca, gojaznost, upotrebu nekih lekova i drugo. Ipak, kod velikog broja aritmija uzrok ostaje nepoznat i one po pravilu imaju benigni karakter.

Standardna kardiološka dijagnostika (EKG, 24-časovni holter EKG, ultrazvuk srca, nekada koronarna angiografija i nuklearna magnetna rezonanca srca)potrebna je radi procene vrste i ozbiljnosti aritmije, kao i radi izbora modaliteta lečenja.

Benigne aritmije koje pacijent ne oseća uglavnom ne zahtevaju lečenje. Promena životnih navika i redukcija kofeina, alkohola ili narkotika najčešće su dovoljni kod aritmija uzrokovanih zloupotrebom ovih supstanci.

Kod čestih simptomatskih aritmija ili onih koje su posledica oštećenja srca primenjuju se različiti lekovi – antiaritmici, podeljeni u četiri grupe. Najčešće su u upotrebi lekovi beta blokatori, a po potrebi se uvode i antiaritmici.

U slučaju neefikasnosti ovakve terapije primenjuju se invazivne kardiološke ili kardiohirurške procedure.

 

LITERATURA

  1. Padeletti, Luigi, and Giuseppe Bagliani. "General Introduction, Classification, and Electrocardiographic Diagnosis of Cardiac Arrhythmias." Cardiac electrophysiology clinics3 (2017): 345-363.
  2. Pozzolini, Andrea, et al. "Complex Arrhythmias Due to Reversible Causes." Cardiac electrophysiology clinics2 (2019): 375-390.
  3. Gaztañaga, Larraitz, Francis E. Marchlinski, and Brian P. Betensky. "Mechanisms of cardiac arrhythmias." Revista Española de Cardiología (English Edition)2 (2012): 174-185.
  4. Lei, Ming, et al. "Modernized classification of cardiac antiarrhythmic drugs." Circulation17 (2018): 1879-1896.
  5. Joseph, J. P., and K. Rajappan. "Radiofrequency ablation of cardiac arrhythmias: past, present and future." QJM: An International Journal of Medicine4 (2012): 303-314.
  6. Cox, James L. "Cardiac surgery for arrhythmias." Pacing and clinical electrophysiology2 (2004): 266-282.