Ateroskleroza je proces zadebljanja zida krvnog suda zbog nakupljanja masti iz krvi. Tim procesom se smanjuje protok krvi kroz krvne sudove srca (pa može nastati srčani udar), krvne sudove glave i vrata  (može nastati šlog) ili napada krvne sudove bubrega, što dovodi do njihovog slabljenja, pa i otkazivanja. Ako su procesom zahvaćeni krvni sudovi nogu, dolazi do grčeva u mišićima pri hodu i/ili pojave rana na koži zbog loše cirkulacije.

Od kardiovaskularnih bolesti uzrokovanih aterosklerozom najviše se umire u svetu i kod nas. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, od bolesti srca i krvnih sudova 2019. godine u Srbiji umrlo je 52.330 osoba i to je vodeći uzrok umiranja sa preko 51%1.

 

Ko može da oboli OD ATEROSKLEROZE?

  • Onaj koji ima povišene masti u krvi (holesterol i trigliceride)
  • Povišen krvni pritisak
  • Ima šećernu bolest
  • Konzumira duvan
  • Nezdravo se hrani
  • Gojazan je ili se malo kreće
  • Otac ili majka koji imaju aterosklerozu pre 50. godine

Što je više nabrojanih faktora rizika – veća je šansa da se razbolite!

 

Može li se ateroskleroza sprečiti?

Odgovor je - DA!

I to ovako:

  1. Redovno lečiti povišen krvni pritisak
  2. Redovno lečiti povišene masti u krvi
  3. Smršati ako ste gojazni
  4. Redovno lečiti povišen šećer u krvi
  5. Ishrana bogata voćem i povrćem i hranom sa manjom količinom masti. Ne jesti mnogo mesa i slatkiša!
  6. 30 minuta aktivnog vežbanja ili brzog hoda u toku dana
  7. Prestanak konzumiranja duvana, ako treba, uz pomoć lekara
  8. Minimalan unos alkohola, najviše jedno do dva alkoholna pića dnevno2

 

Povišenim krvnim pritiskom se smatraju vrednosti veće od 130/80 mmHG. Podjednako se leče povišene vrednosti gornjeg, odnosno donjeg pritiska, jer oba imaju štetan dugotrajni uticaj na zdravlje. U današnje vreme gotovo da ne postoji pacijent kome se ne mogu regulisati povišene vrednost pritiska, ali je, sem redovnog uzimanja lekova, neophodno pridržavati se higijensko-dijetetskog režima: neslana ishrana, redukcija povišene telesne težine, prestanak konzumiranja duvana i veće količine alkohola, redovan noćni odmor – dobar san. Terapija je najčešće doživotna.

 

Povišene masti u krvi treba lečiti, i to kako povišen holesterol (LDL – loš holesterol) tako i povišene trigliceride. Povišene masti u krvi osnov su razvoja ateroskleroze krvnih sudova. Lečenje pre svega podrazumeva odgovarajuću zdravu ishranu (sa manje životinjskih masti, manje ugljenih hidrata), redovnu fizičku aktivnost, redukciju povišene telesne težine, pa se tek onda, ako se ne postignu željene vrednosti LDL holesterola i triglicerida, uvode statini –lekovi za smanjivanje sinteze holesterola i triglicerida u jetri . Željene vrednosti masnoća u krvi zavise od prisustva drugih bolesti kod svakog bolesnika individualno.

Prekomerna telesna težina je danas bolest modernog doba. Za to se okrivljuju smanjeno kretanje, tj. nedovoljna fizička aktivnost, i nezdrava ishrana. Polako gojaznost preuzima prvo mesto (umesto konzumiranja duvana) kao vodeći uzrok preranog umiranja u razvijenim zemljama sveta. Gojaznost direktno utiče na pojavu povišenog pritiska, povišenih masti u krvi, insulinske rezistencije, što su bitni faktori rizika za pojavu ateroskleroze ili njenog ubrzanog napredovanja. Osnov sprečavanja ili  terapije gojaznosti je povećanje fizičke aktivnosti (30 minuta pet dana u nedelji) i saveti o načinu ishrane (vrsta zdrave hrane, njena količina i učestalost obroka). U slučaju neuspeha mogu se dati po savetu doktora i lekovi za smanjenje telesne težine ili podvrgnuti pacijenta hirurškim intervencijama (smanjenje volumena želuca). Promena životnih navika i njihovo prihvatanje ključ su uspeha, tj. sprečavanja ponovnog povećanja telesne težine.

Povišen šećer u krvi ubrzava nastanak i progresiju ateroskleroze. Učestalost šećerne bolesti raste kako raste učestalost gojaznosti. Preventiva ili lečenje povišenog šećera u krvi može usporiti pojavu i napredovanje ateroskleroze. Osnov terapije je smanjenje eventualne gojaznosti i adekvatna terapija tabletama ili insulinom.

Pravilna ishrana je  osnov sprečavanja ili lečenja mnogih bolesti. Što se tiče ateroskleroze, savetuje se ishrana bogata voćem i povrćem (voće se ipak ograničava kod postojanja šećerne bolesti), proizvodima od neprerađenih žitarica (zameniti beli hleb hlebom od raži – ovsa), ograničenim unosom crvenog mesa, a povećanim unosom ribljeg i pilećeg mesa, redukovanim konzumiranjem zaslađenih sokova i alkohola (alkohol je po sastavu ugljenohidrat), ograničiti unos soli u ishrani.

Konzumiranje duvana prestavlja rizik za pojavu i ubrzanje ateroskleroze. Korist od prestanka pušenja vidi se posle samo nekoliko meseci. Sem odluke o prestanku konzumiranja duvana, često su potrebna i pomoćna sredstva zbog razvoja zavisnosti od nikotina, kao što su nikotinski flasteri i savet psihijatra uz odgovarajuću podršku lekovima. Treba imati na umu da i sekundarno (pasivno) konzumiranje duvana ima isto štetne posledice po zdravlje, a to je slučaj kada nepušači borave u prostorijama u kojima se puši. Korišćenje elektronskih cigareta ne smatra se bezbednom alternativom.

Ima podataka da svakodnevno konzumiranje malih količina alkohola (posebno crnog vina) smanjuje pojavu ateroskleroze, ali treba biti oprezan sa količinom (jedno piće na dan).

 

Zaključak: Treba delovati preventivno: zdravstveno prosvećivanje, redovno merenje krvnog pritiska, nivoa šećera u krvi, nivoa masti u krvi, kontrolisati telesnu težinu pravilnom ishranom i redovnim vežbanjem, bez duvana. Ako se simptomi ateroskleroze jave, ključ uspeha je delovanje (lečenje) na sve faktore rizika istovremeno, jer se samo tako može očekivati uspeh u usporavanju procesa ateroskleroze, koja je još uvek hronična progresivna bolest.

 

Reference

  1. Zdravstveno – statistički godišnjak Republike Srbije 2019. Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović – Batut“. Beograd 2020. 427-428.
  2. Caldwell M. Martinez, Foster JG. At al. Prospects for Primary prevention of Myocardial Infarction and Stroke. J Cardiovascular Pharmacol Ther 2019: 24: 207
  3. Patel SA, Winkel M at al. Cardiovasular mortality associated with 5leading risk factors. Ann Intern Med 2015: 163-245
  4. US Preventive Services Task Force. Krist AH, Davidson KW et al. Behevioral Counceling Interventions to Promote a Healthy Diet and Psysical Activity. JAMA 2020; 324-2069.